Кад веће није и боље

„Више не могу да станем у своју одећу“, жалила се 35-годишња Роза. „Сад имам чак 86 кила, а никад нисам ни сањала да ћу бити тако огромна!“

РОЗА није једина коју брине растућа килажа. У Сједињеним Државама, где она живи, безмало трећина нације је гојазна.a За десет година, размера гојазних одраслих особа у Британији се удвостручила. Па и у Јапану — где је вишак килограма била реткост — гојазност постаје уобичајена.

Све већи број деце тежи је више него што би требало. Око 4,7 милиона младих Американаца између 6 и 17 година, јако је гојазно, док је канадске деце гојазно приближно 20 посто. Недавних година, гојазност у детињству има троструки пораст у Сингапуру.

У неким земљама, бити крупан од вишка килограма сматра се доказом просперитета и здравља, што је далеко пожељније стање од сиромаштва и неухрањености. Али, у земљама Запада, где је храна често лако доступна, добијање на тежини обично се не сматра пожељном ствари. Насупрот томе, обично је то разлог за озбиљну забринутост. Зашто?

„Иако већина људи верује да је гојазност проблем изгледа“, каже др С. Еверет Куп, бивши начелник санитетске службе Сједињених Држава, „она је у ствари једна озбиљна болест.“ Ендокринолог Ф. Хавијер Писуњер, из Њујорка, објашњава: „[Гојење Америке значи] излагање више људи опасности од дијабетеса, високог крвног притиска, капи, срчаног обољења, па чак и неких облика рака.“

Већа килажа, већи ризик

Осмотрите једно испитивање 115 000 америчких болничарки, које су праћене 16 година. Испитивање је установило да када одрасле особе добију чак само пет до осам килограма, то има за последицу већи ризик од срчаног обољења. Ово испитивање, објављено у публикацији The New England Journal of Medicine, од 14. септембра 1995, показало је да је за трећину смртних случајева од рака и половину смртних случајева од кардиоваскуларних обољења одговоран вишак килограма. Према једном извештају у публикацији The Journal of the American Medical Association (JAMA) од 22/29. маја 1996, „78% хипертензија код мушкараца и 65% код жена директно се могу приписати гојазности.“ Америчко удружење за рак каже да они који су „знатно гојазни“ (са 40 и више посто већом килажом од идеалне) „налазе се у већој опасности од рака“.

Али, опасност не вреба само од добијања додатних килограма; распоред телесног сала такође утиче на ризик од болести. Они који вишак сала носе на трбуху, у ствари су у већој опасности од оних који вишак килограма носе на боковима и бутинама. Сало у пределу стомака повезано је с већом опасношћу од дијабетеса, срчаног обољења, рака дојке и рака материце.

Исто тако, млади с вишком килограма пате од високог крвног притиска, повишених нивоа холестерола и предијабетичних стања. Они често постају гојазни одрасли. Користећи податке које је објавио британски медицински журнал The Lancet, новине The New York Times су известиле да су „људи који су као деца били дебели, умирали раније и боловали од далеко више болести у много ранијем узрасту, од јавности уопште.“

Нове смернице о килажи

Влада Сједињених Држава, уверена у озбиљну кризу у погледу килаже, пооштрила је своје препоруке у погледу смерница о килажи из 1995. (Видите оквир на наредној страни.) Осавремењене смернице разликују „здраву килажу“, „умерени вишак килограма“ и „озбиљан вишак килограма“. Смернице се примењују и на одрасле мушкарце, и на жене, без обзира на године.

Смернице из 1990. дозвољавале су пуштање стомака у средњим годинама, што се често назива средовечним ширењем. Нове смернице то не допуштају, пошто постоје индикације да одрасли не треба да с временом добијају на тежини.b Тако се особа која је раније сматрала да има нормалну килажу, сада може наћи у категорији оних с вишком килограма. На пример, особа висока 168 центиметара, између 35 и 65 година, која је имала 75 килограма, била би у оквиру здраве килаже, према смерницама из 1990. Али, према новим смерницама, она би имала пет килограма вишка!

Како постајемо тако огромни?

Генетске црте могу утицати на склоност неке особе ка гојазности, али оне нису одговорне за пораст килаже у западним земљама. За тај проблем одговорно је нешто друго.

Професионалци у здравству се слажу око тога да нас храњење мастима може удебелити. Пуно меса и много млечних производа, печене ствари, „брза храна“, ужине, пржена храна, умаци, сосови и уља — све то је крцато мастима, и ако се тиме хранимо, то може довести до гојазности. Како?

Па, килограме добијамо тако што с храном коју једемо уносимо више калорија него што наше тело потроши. Маст има девет калорија по граму, у поређењу с четири калорије по граму протеина или граму угљеног хидрата. Дакле, више калорија уносимо када једемо масно. Али, ту постоји још један важан фактор — начин на који људско тело користи енергију коју обезбеђују угљени хидрати, протеини и масти. Тело сагорева најпре угљене хидрате и протеине, а затим масти. Неискоришћене калорије из масти претварају се у телесно сало. Дакле, смањивање уношења хране богате мастима јесте важан начин да се смањи килажа.

Ипак, неки који мисле да су смањили уношење масти утврђују да им се тело још увек шири. Зашто? Један разлог је тај што једу велике количине хране. Један нутрициониста, у Сједињеним Државама, каже: „Преједамо се јер је превише тога сервирано. Кад има, онда једемо.“ Људи такође нагињу да једу превише хране сиромашне мастима или безмасне хране. Али, један стручњак из фирме за саветовање на пољу индустрије хране из Сједињених Држава, објашњава: „Производи са сниженим количинама масти често надокнађују укус тиме што повећавају садржај шећера [богатог калоријама]“. Тако су новине The New York Times известиле: „Два тренда из 1990-их — добијање пуне вредности за новац и узимање немасне хране или хране са сниженим количинама масти — постала су позивнице на прождрљивост“, а према томе и на добијање килограма.

Животни стил „помфрит и телевизор“ такође унапређује добијање килограма. Једно испитивање у Британији утврдило је да више од трећине одраслих у тој земљи ради умерене вежбе мање од 20 минута сваке седмице. Мање од половине се уопште бави неким активним спортом. Вожња аутомобилом је у многим западним земљама заменила пешачење, а повећано гледање телевизије подстиче како на тромост тако и на прождрљивост. У Сједињеним Државама, деца седе и гледају телевизију, према проценама, 26 сати сваке седмице, да не помињемо време потрошено на видео-игре. У међувремену, само 36 посто школа још увек има физичко васпитање.

Постоје такође и психолошки разлози за поседовање вишка килограма. „Једемо због наших емоционалних потреба“, каже др Лоренс Ческин, с Центра за контролисање килаже Џон Хопкинс. „Једемо кад смо срећни, једемо кад смо тужни. Одрасли смо с уверењем да је храна замена за многе друге ствари.“

Можемо ли успети?

Питања у вези с вишком килограма су сложена. Сваке године, по проценама, 80 милиона Американаца крене с неком дијетом. Али скоро сви се врате на свој ранији начин храњења, убрзо након што изгубе које кило. У року од пет година, 95 посто њих поново добију килограме које су изгубили.

Оно што је потребно да би се смршало и задржала та килажа јесте промена начина живљења. Таква промена захтева напор и преданост, здружене с подршком породице и пријатеља. У неким случајевима такође може бити потребна помоћ професионалаца из здравства.c Међутим, да би ваши напори довели до успеха, позитивна мотивација је императив. Зато је добро упитати се: ’Зашто желим да смршам?‘ Ваши напори да смршате вероватно ће пре успети ако жељу да избегнете ризике по здравље прати жеља да се осећате боље, да изгледате боље и да побољшате квалитет свог живота.

Можете јести обиље укусне и задовољавајуће хране која је и хранљива и сиромашна што се тиче калорија. Али пре него што осмотримо храну која вам може помоћи да смршате, испитајмо како одређени елементи дијете могу постати опасност по здравље.

[Фусноте]

[Табела на 6. страни]

Јесте ли у оквиру „здраве килаже“, „умереног вишка килограма“ или „озбиљног вишка килограма“? Приказани графикон помоћи ће вам да одговорите на ово питање.

Смернице о килажи, из 1995, и за мушкарце и за жене

(За комплетан текст, види публикацију)

Висина *

цм 198

190

180

170 ЗДРАВА КИЛАЖА УМЕРЕНИ ВИШАК КИЛОГРАМА ОЗБИЉАН ВИШАК КИЛОГРАМА

160

150

кг 30 40 50 60 70 80 90 100 110

Тежина†

Статистика на темељу: U.S. Department of Agriculture, U.S. Department of Health and Human Services

* Без ципела.

† Без одеће. Горње вредности тежине примењују се на људе са више мишића и костију, какви су многи мушкарци.