Операција без скалпела

У ПОЧЕТКУ се за Кристинину главобољу, иако је била јака, није мислило да је разлог за узбуну; на крају крајева, престајала би за један дан. Али онда, Кристини се укочио врат. Затим, вратила јој се главобоља и постала је дезоријентисана — то су необични симптоми за било кога, а камоли за осмогодишње дете.

У болници је преглед компјутерском томографијом (CT) открио да је Кристина имала артериовенозну деформацију (AVM) мозга — стање у коме су артерије испреплетене с венама.a Без лечења, Кристина би на крају могла да доживи смртоносну мождану кап.

Све до скорашњих година такви AVM-и могли су да се лече једино операцијом мозга, продирући у људско тело. У овом поступку хирург повлачи кожу лобање унатраг и просеца лобању. Затим, он се мора пробити кроз осетљиви сплет нерава и можданог ткива како би дошао до оболелог места. Клинички прегледи откривају да је током 1995, било компликација у око 12 посто AVM операција.

Кристинини родитељи изабрали су гама-нож уместо хируршког ножа. Са̂мо име донекле обмањује, јер гама-нож у ствари и није нож. Уместо тога, то је уређај који покреће прецизно фокусиране снопове радијације, укупно 201 сноп, кроз нетакнуту лобању. Сваки је сноп сам по себи преслаб да би оштетио ткиво кроз које пролази. Али сви снопови, њих 201, пажљиво су уперени да се укрсте и ослободе велику количину радијације тачно на озлеђено место.

Гама-нож се у неким студијама показао економичнијим, и значајно је мање случајева постоперативне инфекције него код конвенционалне неурохирургије. Али како се обавља поступак?

Четири корака радиохирургије

Радиохирургија гама-ножем обавља се у четири основна корака. Прво, на главу пацијента поставља се лагана конструкција, која ће га држати мирним током лечења. Друго, прави се „мапа“ пацијентовог мозга, било CT скенером, прављењем снимака помоћу магнетне резонанце (MRI), или ангиограмом. Затим, снимци мозга се пребацују у компјутеризовани систем за планирање лечења, који проналази мету и одређује њене координате.

Коначно, време је за фазу лечења, током које се глава пацијента поставља у кацигу с 201 отвором кроз који се емитују гама зраци. Колико траје лечење? Само од 15 до 45 минута, током којих је пацијент под благим седативима и не осећа бол.

Када се лечење заврши, пацијент остаје у болници ради прегледа и обично следећег јутра бива отпуштен. Тако је било и у Кристинином случају, споменутом на почетку. Лечена је у четвртак, отпуштена у петак, а следећег понедељка већ се вратила у школу.

Шта се догађа са AVM-ом?

Радиохирургија не уништава дословно артериовенозну деформацију. Уместо тога, она проузрокује да се умноже ћелије у зидовима крвних судова, на тај начин зачепљујући проток крви до проблематичног подручја. Као последица, можда за годину или две, оштећени крвни судови су у потпуности блокирани. Након тога артериовенозна деформација се повлачи и на крају је организам раствара.

Гама-нож се такође користио у лечењу малих малигних тумора који имају јасно изражене границе као и у лечењу неких метастатичних тумора, који се шире до мозга услед рака у другим деловима тела. Уз све то, гама-нож је показао обећавајуће резултате у лечењу тригеминалне неуралгије (болно стање које утиче на фацијални нерв), епилепсије, Паркинсонове болести, и неких случајева неублаживог бола.

Наравно, још увек постоје неки тумори мозга и стања која пркосе гама-ножу. Хоће ли напредовања у неурохирургији довести до још ефикаснијих лечења, тек ће се видети. У међувремену, радиохирургија гама-ножем даје наду многим пацијентима који имају тумор.

[Фусноте]

[Оквир на 21. страни]

Развој радиохирургије

Гама-нож су направили неурохирург Ларс Лексел и биофизичар Барје Ларсон још скоро пре 50 година. Лексел је открио да једна једина, јака доза радијације може да разори дубоко усађене оболеле површине мозга без расецања — самим тим, без крварења или ризика од инфекције.

Лексел је овај нови поступак назвао стереотактичком радиохирургијом. Коначно, доктори су имали опрему за лечење до тад неприступачних делова мозга, а да не користе скалпел неспретним пробијањем кроз сплет осетљивих нерава и можданог ткива. Међутим, примена овог новог поступка морала је да чека многе године на развој савремених техника снимања, као што су CT скенер и MRI, које могу прецизно да покажу хирургу где да усмери радијацију. Први гама-нож уређај био је инсталиран у Стокхолму 1968.

[Слика на 20. страни]

Четири корака радиохирургије гама-ножем

1. Постављање конструкције

2. Снимање мозга

3. Компјутеризовани снимци помажу при планирању лечења

4. Фаза лечења

[Извор]

Images courtesy of Elekta Instruments, Inc., manufacturers of the Gamma Knife®