Стрес — „лагани отров“

„Чујемо како људи стално говоре: ’Немој толико да се секираш, разболећеш се.‘ Они вероватно не схватају да у ствари постоји биолошки темељ за то“ (др Дејвид Фелтен).

ЏИЛ, самохрана мајка са сином тинејџером, све мањим рачуном у банци и затегнутим односима с родитељима, већ је имала огроман разлог да буде под стресом. Затим, неочекивано, на њеној руци се развио осип који сврби, пече. Пробала је с антибиотицима, кортизон кремама и антихистаминима, али јој ништа од тога није помогло. Уместо тога, осип се проширио свуда по Џилином телу, укључујући и лице. Стрес јој се дословно увукао под кожу.

Џил су упутили на кожну клинику која испитује емоционално стање својих пацијената. „Трудимо се да откријемо шта се дешава у њиховом животу“, каже др Томас Граг, суоснивач клинике. Он често утврди да је, поред медицинске неге, људима са упорним проблемима с кожом потребна и помоћ у томе да би изашли на крај са стресом. „Било би сувише једноставно рећи да то како се осећате или како нешто радите ствара кожну болест“, признаје др Граг. „Али можемо рећи да емоционално стање особе може играти велику улогу у кожним поремећајима, и не би требало да стално преписујемо креме на бази стероида а да не помогнемо особи и да ради на стресу у свом животу.“

Џил мисли да јој је то што је научила да излази на крај са стресом дословно спасло кожу. „Још увек имам жаришта“, каже она, „али моја кожа није ни налик оном ужасу каква је била.“ Необичан случај? Не баш. Многи доктори верују да је стрес често узрок великог броја кожних болести, укључујући и копривњачу, псоријазу, акне и екцеме. Али стрес може неповољно утицати не само на вашу кожу.

Стрес и ваш имунитет

Текуће истраживање показује да стрес може ослабити ваш имунитет, отварајући врата можда великом броју заразних болести. „Стрес вас не чини болесним“, каже виролог Роналд Глејзер. „Али повећава опасност да се разболите услед онога што он ради вашем имунитету.“ Постоји нарочито уверљив доказ који доводи стрес у везу с назебима, грипом и херпесом. Иако смо непрестано изложени таквим вирусима, наш имунитет се нормално брани од њих. Али неки стручњаци кажу да кад је особа под великим емоционалним стресом, та одбрана може подбацити.

Биолошки механизми који су у то укључени још се не разумеју потпуно, али неки теоретишу да хормони који вас припремају за акцију када сте под стресом могу кочити ваше имунолошке функције пошто струје кроз крвоток. Ово обично није узрок за забринутост, будући да су ови хормони само на привременом задатку. Међутим, неки кажу да ако се особа суочава с дуготрајним и јаким стресом, њен имунитет може бити угрожен до те мере да она постане подложна болестима.

Ово би могло помоћи да се објасни зашто канадски доктори процењују да око 50 до 70 посто пацијената који им долазе имају жалбе повезане са стресом, и ту по правилу спадају главобоље, несаница, умор и гастроинтестинални проблеми. У Сједињеним Државама, број износи између 75 и 90 посто. Др Џин Кинг мисли да она не претерује када каже: „Хроничан стрес је као лагани отров.“

Нит једини узрок, нит једини лек

Упркос овоме, научници нису сигурни да само стрес може толико утицати на имунитет да нашкоди здрављу. Дакле, не може се догматично изјавити да ће свако ко се суочава са стресом, чак и у хроничном облику, подлећи некој болести. Исто тако се не може рећи ни да ће одсутност стреса гарантовати добро здравље, нити је мудро одбацити медицинску негу неинформисано мислећи да ће болест моћи да се отера снагом воље путем оптимизма и позитивног размишљања. Др Данијел Гоулмен упозорава: „Последица ове реторике ’став ће све излечити‘ била је та да је настала велика забуна и погрешно разумевање мере до које се на болест може утицати умом, и, што је можда још горе, да су људи понекад наведени да се осећају кривим што су болесни, као да је то знак неког моралног пада или недостатка духовне вредности.“

Стога, мора се схватити да се узрок неке болести ретко кад може свести на један једини фактор. Па ипак, веза између стреса и болести наглашава да је мудро да научимо како да неутралишемо овај „лагани отров“ кад год је то могуће.

Пре него што осмотримо како то можемо урадити, осмотримо поближе природу стреса и како у појединим случајевима он чак може бити и добар за вас.

[Оквир на 5. страни]

Нека обољења која се везују за стрес

• алергије

• артритис

• астма

• бол у леђима, коленима и раменима

• гастроинтестинални проблеми

• главобоље

• грип

• депресија

• мигрене

• несаница

• пептични чиреви

• прехладе

• проблеми с кожом

• пролив

• сексуални поремећаји

• срчани проблеми

[Слика на 6. страни]

Висок проценат посета доктору управо је због стреса