Шта треба да знамо о бандама
Вејд, бивши члан једне калифорнијске банде, рекао је: „Једноставно смо били момци из краја. Почели смо заједно у основној школи. Напросто нисмо доносили исправне одлуке.“
БАНДЕ мање или више често почињу као групе оних из истог краја. Људи на почетку тинејџерских година или још и млађи састајали су се на ћошку. Заједно су радили разне ствари а онда су се ујединили како би се заштитили од стабилнијих оближњих група. Али ускоро је њихова група почела да тоне до нивоа њених најнасилнијих чланова, и умешала се у опасне криминалне радње.
Супарничка банда из друге улице можда је у тој новој групи видела непријатеља. Затим је бес водио до насиља. Растурачи дроге су употребили банду да би продавали незаконите дроге. Уследиле су и друге криминалне радње.
Луис је имао 11 година кад су његови другови основали банду. Са 12 година је почео да користи дрогу. У 13. је први пут био ухапшен. Учествовао је у крађама аутомобила, провалама и оружаним пљачкама. И стално је ишао у затвор због туча међу бандама и разузданог понашања.
Понекад смо можда изненађени тиме ко припада бандама. Марта, уредна, натпросечна ученица средње школе, имала је добре оцене и лепо се понашала у школи. Међутим, била је вођа једне банде која је продавала марихуану, хероин и кокаин. Тек кад су на једног њеног друга неколико пута пуцали и убили га, она се уплашила и променила свој живот.
Зашто приступају бандама
Изненађујуће је, али неки чланови банди кажу да су приступили ради љубави. Тражили су другарство, блискост коју нису нашли код куће. Новине Die Zeit из Хамбурга, у Немачкој, рекле су да млади у уличним бандама покушавају да нађу сигурност коју не могу наћи на другом месту. Ерик, некадашњи члан банде, рекао је да уколико не нађете љубав код куће, „ви идете напоље у потрази за нечим бољим“.
Један отац, некадашњи члан банде, писао је о свом раном животном искуству: „Стално сам био по затворима због ремећења јавног реда и мира, туча између банди, разузданог понашања и на крају због покушаја убиства у једној пуцњави из аутомобила.“ Касније, кад је добио сина Рамира, имао је мало времена за дечака. Кад је Рамиро порастао, он је исто приступио једној банди, и полиција га је ухапсила након једне туче те банде. Кад је његов отац инсистирао да изађе из банде, он се обрецнуо: „Сад су ми они породица.“
Једна медицинска сестра из једне тексаске болнице која је разговарала са 114 младих жртава пуцњаве у нешто више од годину дана, рекла је: „Чудно. Мислим да ниједном нисам чула да је иједан од њих питао за мајку или било ког члана породице.“
Значајно је то што бандама не приступају само деца из сиромашнијих крајева града. Пре неколико година, канадски часопис Maclean’s цитирао је полицију како каже да су у истој банди нашли младе и из најбогатијих и из најсиромашнијих крајева града. Ти млади из различитих средина удружују се из сличног разлога — траже осећај породичног заједништва које не налазе код куће.
У неким срединама, млади расту гледајући на чланство у банди као на нормалан начин живота. Шеснаестогодишњи Фернандо је објаснио: „Они мисле да ће им приступање банди помоћи да реше проблеме. Такви размишљају: ’Стећи ћу неке пријатеље. Они су велики и носе пиштоље. Штитиће ме, и нико ми ништа неће моћи.‘“ Али нови чланови банде ускоро откривају да их то што су у некој банди чини метом непријатеља те банде.
Банде се често налазе у крају где има мало новца а много пиштоља. Новински извештаји говоре о учионицама великих градова у којима од 3 ученика 2 живе у породици с једним родитељем. Понекад је родитељ ученице зависник од дроге који можда не долази увече кући, и ученица мора своје сопствено дете без оца да одведе у обданиште пре него што ујутро оде у школу.
Гувернер Калифорније, Пит Вилсон, рекао је: „Имамо ужасан проблем зато што мноштво деце расте без оца, без мушког узора који ће им пружити љубав, смернице, дисциплину и вредности — без осећаја за то зашто треба да поштују себе или друге.“ Он је рекао да је та немогућност неких младих да саосећају с другима разлог због којег „изгледа могу неког да изрешетају [упуцају] а да и не трепну“.
Иако недостатак породичног заједништва, личне обуке и чврстог моралног примера представља главне факторе у порасту броја банди, ту су укључени и други фактори. Међу њих спадају ТВ емисије и филмови који насиље представљају као једноставно решење проблема, друштво које сиромашне често жигоше као промашај и непрестано их подсећа да не могу себи приуштити да раде ствари које други раде, и све већи број породица с једним родитељем у којима се преоптерећена млада мајка мора борити да би издржавала једно или више деце која су без надзора. Комбинација већине или свих ових фактора, и можда још и других, довела је до растуће светске невоље уличних банди.
Тешко је изаћи
Истина, након извесног времена, неки чланови банде су напустили банду, и почели да се баве другим стварима. Други можда оду да живе с рођацима у другом подручју и тако беже од живота у банди. Али често и није тако лако изаћи из банде.
Чланови банде обично морају добити велике батине од неколико чланова пре него што им се дозволи да живи напусте банду. У ствари, у људе који су желели да изађу из извесних банди заправо је морало да се пуца. Ако су преживели, било им је дозвољено да оду! Да ли се исплати да неко буде тако тешко злостављан да би изашао из банде?
Један некадашњи члан банде објаснио је зашто је он желео да изађе: „Петоро мојих пријатеља већ је мртво.“ Заиста, живети као члан банде може бити скоро невероватно опасно. Часопис Time је известио у вези с једним некадашњим чланом једне чикашке банде: „Током своје седмогодишње каријере, био је погођен у стомак, ударен по глави железничким прагом, сломљена му је рука у једној тучи и двапут је био затворен због крађе аутомобила... Али сада када коначно живи поштено, чак су се и његови бивши другови намерачили на њега.“
Могућ је бољи живот
Елено, један Бразилац, једном је био члан Хедбангера, банде која се тукла ножевима, а каткад и пиштољима. Пошто се осећао као да му је нешто ускраћено, нашао је сатисфакцију у ломљењу ствари и нападању људи. Један колега је разговарао с њим о Библији. Касније је Елено посетио један већи скуп Јеховиних сведока, где је срео бивше ортаке који су напустили његову банду као и некадашњег члана једне супарничке банде. Они су се поздрављали као браћа — толико другачије од онога што би се раније десило.
Да ли се то стварно дешава? И те како се дешава! Недавно је један представник Пробудите се! био с некадашњим члановима главних банди у Лос Анђелесу који сада служе са скупштинама Јеховиних сведока. Након неколико сати разговора, један од њих је застао, завалио се у столицу и рекао: „Гледај ово! Бивши Бладси и Крипси седе овде и воле једни друге као браћа!“ Сложили су се да је њихова промена из немилосрдних чланова банди у људе пуне доброхотности и љубави производ чињенице да су научили божанска начела путем пажљивог проучавања Библије.
Да ли се ово стварно могло десити у 1990-им? Да ли чланови банди стварно могу сада направити такве промене? Могу ако су спремни да завире у моћно охрабрење које пружа Божја Реч и затим ускладе свој живот с библијским начелима. Ако сте којим случајем члан неке банде, зашто не поразмислите о томе да направите измену?
Библија нас подстиче да ’одложимо стару личност која одговара нашем пређашњем начину понашања‘ и да ’обучемо нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и лојалности‘ (Ефесцима 4:22-24, NW). Како се та нова личност развија? Библија каже да се ’познањем‘, нечија личност може ’обновити по обличју [Бога] који ју је створио‘ (Колошанима 3:9-11).
Да ли је вредно покушати да се направи таква промена? Да вредно је! Уколико сте члан неке банде, вероватно ће вам бити потребна помоћ да бисте направили такву промену. И у вашем крају има људи којима ће бити драго да вам помогну. Па ипак, родитељи су често у позицији да највише позитивно утичу на своју децу. Зато ћемо сада осмотрити шта родитељи могу да ураде како би заштитили своју децу од банди.
[Слика на 7. страни]
Бивши чланови супарничких банди сада уједињени библијском истином