Калкута — град пун живота и супротности

Од дописника Пробудите се! из Индије

ЗА БРИТАНСКОГ аутора Радјарда Киплинга, то је био „град ужасних ноћи“, „град гужве и убистава“. Али за познатог урду песника Мирзу Галиба, то је био „град освежења“, „небески град“. За аутора Доминика Лапјера свака посета граду било је „једно ново чаробно искуство“, а Питер Т. Вајт пишући у часопису National Geographic, цитирао је неке који су град назвали „ужасним, језивим, застрашујућим. Највећом сиротињском четврти света“. Без сумње, Калкута (на бенгалском Каликата) јесте град супротности.

Оснивање града

Калкута, која се налази на североисточној обали Индије, у држави Западни Бенгал, није била део индијске древне прошлости. У поређењу с градовима попут Делхија и Танџавура, Калкута је млади град. Као што је то често случај с градовима, Калкута је настала захваљујући реци, моћном Гангу. Приближавајући се Бенгалском заливу, Ганг се дели у две притоке а затим у много више притока, формирајући највећу делту на свету. Западни крај делте је река која је раније била позната као Багирати-Ганга, касније Хугли, која се на југу улива у море.

У 15. и 16. веку португалски, холандски и британски трговци пловили су реком Хугли, и уз дозволу локалних владара успостављали трговачка насеља. Џоб Чарнок, референт Источноиндијске британске компаније, изабрао је село Сутанути за трговачки центар. Након неколико неуспеха, отпловио је у Сутанути и припојио села Говиндпур и Каликату, постављајући темељ за оснивање једног британског а не само трговачког насеља. Било је то 24. августа 1690. Родила се Калкута!

Године 1698, било је законски стечено право на закупљен посед, а до 1757, Британци су плаћали закупнину могулским владарима. Британци су изградили Форт Вилијам да би пружили војну заштиту граду у развоју. Трговци који су осетили безбедност Форт Вилијама, почели су градити велике виле. До тада, број становника града и околних села досегао је 400 000 људи, а трговина је доводила уз Хугли скоро 50 бродова годишње.

Црна рупа Калкуте

Године 1756, један млади брзоплети локални владар, бенгалски Сирај-уд-Даула, напао је Калкуту. Већина становника је побегла, а неки Европљани који су нашли уточиште у Форт Вилијаму, предали су се и били притворени у мали затвор усред вреле јунске спарине. Следећег дана, примећено је да су се многи угушили. Тај затвор је постао познат по имену, Црна рупа Калкуте.

Овај инцидент разјарио је гнев Источноиндијске компаније, и 1757. Роберт Клајв предводио је трупе британских војника да поврате град. Говори се да је избијањем Битке код Плесија означен почетак британске владавине у Индији. Какве су биле последице по Калкуту? Године 1773, постала је главни град Британске Индије, све до 1911.

Калкута доживљава модернизацију

Пошто се велико богатство слило у град, градила су се величанствена здања, дајући Калкути име Град палата̂. Били су изграђени широки путеви, оснивани музеји и библиотеке. Доказ за то су многе импресивне зграде које још и данас постоје.

Након 190 година британске владавине, Индија под вођством Мохандаса Гандија и Џавахарлала Нехруа стиче своју независност 1947, а с тим је настала и подела. Под вођством Мохамеда Алија Џинаха, формирана је муслиманска земља Пакистан (Источни и Западни Пакистан). Затим, 1971, Источни Пакистан је постао Бангладеш. Ови догађаји су довели до тога да се река избеглица слије у Калкуту; процењује се да је данас број становника градског подручја преко 12 000 000.

Масовна навала тако великог броја људи без средстава за живот довела је до огромних проблема. Недостатак стамбеног простора значио је да су дословно милиони живели у најбеднијим сиротињским четвртима, у становима од картона и јуте, с мало или без имало санитарних услова, струје или воде. Друге хиљаде су живеле на улицама. Године 1967, девет међународних урбаниста је, извештавајући о стању ствари у Калкути, рекло да се град „нагло приближава својој пропасти на економском, стамбеном, санитетском, транспортном подручју, и на пољу основних потрепштина за живот.“ Будућност је изгледала тмурно.

У напору да се повећа расположиви стамбени простор, нарочито за оне групе с малим приходом, била је побољшана огромна површина слатинског земљишта. Такође, извлачењем муља из реке да би се нанео слој на земљиште, побољшана је и пловидба.

Ране 1990. биле су сведок многих међународних улагања у Индију, а ни Калкута није била изостављена. Тиме је отпочело обимно чишћење. Становници сиротињских четврти били су пресељени изван града, смеће је искоришћено да се произведе струја и ђубриво, а возила која загађују ваздух била су забрањена јер су ригала смог попут димњака. Путеве су проширили и изградили тржне центре. Групе грађана су чистиле, рибале и фарбале. Калкута је била померена са ивице пропасти и дата јој је нова шанса за живот — у таквој мери да је некада ’умирући‘ град, град ’катастрофа‘, постао поново жив. У извештају за 1997, по напрецима и грађанској удобности, Калкута је била рангирана далеко изнад других већих градова Индије.

Трговачка метропола

Захваљујући избеглицама из суседних земаља, емигрантима из других држава Индије, локалним Бенгалцима, и староседеоцима Кинезима и Јерменима, у овој метрополи је настала збрка језика, култура, религија и кухиња. Шта је привукло све ове милионе људи у Калкуту? Трговина! Бродови са свих страна света долазили су у ову луку где се сусрећу Исток и Запад. У робу за извоз спадају шалитра, јута, чај, шећер, индиго, памук и свила. Копненим путем, железницом и морем, огромне количине робе су дошле и напустиле Калкуту. Након стицања независности, изграђене су огромне ливнице гвожђа и челика, и били су ископани драгоцени минерали за кућну употребу и извоз.

Лука је била основа за повећање трговине. У почетку, Британци су усидрили своје бродове на дубљим деловима Хуглија, а бродиће су слали узводно да развозе робу. Године 1758, језгро које је у то време постало главна лука Индије било је успостављено у Калкути. Напредујућа модернизација и повећани нивои река браном на Гангу, потпомогли су да се прошири међународни, приобални и унутрашњи водени саобраћај Калкуте.

Превоз — древни и савремени

У граду с више од 12 милиона људи, превоз је велики проблем. Калкута поседује сва превозна средства која се обично могу наћи у једном савременом граду — па чак и више од тога! За посетиоце је рикша, возило на ручну вучу, стални извор чуђења јер виде како ови окретни људи иду својим путем кроз густ саобраћај — често одвозећи пешаке до својих одредишта брже од гужвом закрчених аутобуса или таксија. Уведена 1900. да превози робу, рикша се ускоро користила за превоз људи; верује се да на улицама овог града има око 25 000 рикши! Иако коче саобраћај, оне пружају запослење за можда око 50 000 мушкараца, а превоз за много више људи.

Свакодневно мали трајекти превозе хиљаде путника од главне железничке станице до централног пословног подручја Калкуте и назад. Речни саобраћај је повећан да би се ублажили копнени саобраћајни проблеми, пошто се свакодневно преко 50 000 аутомобила и на хиљаде камиона бори за свој пролаз преко Ховра Бриџа, саобраћајем најпреоптерећенијег моста на свету.

Вероватно најомиљенији у граду су електрични трамваји. То је одличан систем превоза који не загађује, великог је капацитета, штеди енергију и свакодневно развози по граду на стотине хиљада људи, иако не баш увек удобно. Висити на страници трамваја захтева посебну вештину! Настало је велико побољшање с недавно изграђеним метро железничким системом, који по сату превози више од 60 000 путника кроз центар града и то расхлађеном удобношћу.

Културно шаренило Калкуте

Могућности образовања у Калкути одвеле су многе на подручја науке и права, а уметност цвета у овом граду који је постао културно средиште потконтинента. Више од четврт милиона студената похађа Универзитет у Калкути, који је 140 година стар и један је од највећих на свету.

Ако је Бомбај центар Индије за комерцијалне филмове, тада је Калкута сасвим сигурно дом висококвалитетних уметничких филмова. Имена попут Сатјајита Реја и Мринала Сена позната су свуда по свету због њиховог доприноса уметности. Калкута поседује више песника од Рима и Париза заједно, више књижевних часописа од Њујорка и Лондона, а на улици Колеџ Стрит једно од највећих тржишта половних књига.

Необичне ствари које треба видети

У истакнута знамења спада меморијални центар Викторија, саграђен од мермера у италијанском ренесансном стилу. Отворен 1921, то је велики музеј меморабилија британског господарства у Индији. У музеје Калкуте спада и огромни Индијски музеј као и више од 30 других музеја. Индијске ботаничке баште са својим 240 година старим бањан дрветом чији обим прелази 400 метара, као и зоолошки вртови, заслужују да се посете. Мејдан — који покрива површину од 520 хектара — познат је као плућа Калкуте и као највеће сеоско подручје у целој Индији. У Калкути се налази и Бирла планетаријум, један од највећих на свету. За људе који су заинтересовани за крикет, терени за крикет по имену „Еденски врт“ на међународним утакмицама сакупљали су и до 100 000 бучних и одушевљених навијача.

Једна заиста дивна зграда је „Град науке“, највећи интерактивни научни центар Азије који омогућује посетиоцима да искусе симулирани земљотрес, виде потопљено острво, буду сведоци настанка торнада, и да сазнају фасцинантне чињенице о околини и о навикама многих створења. Међутим, Хиндусе у Калкути од свега највише привлачи фестивал Дурга Пуја, када се град претвори у петодневно помамно религиозно весеље које доводи већину нормалних активности на мртву тачку.

Шта можете наћи ако у Калкути одете у куповину? Буквално свашта! Будите само спремни гуркати се с бучном гомилом и запазите жене у њиховим предивним шареним сариима. Можете купити кожне ствари по разумној цени, укључујући и квалитетне кожне ципеле у кинеским продавницама. Предмети од нерђајућег челика, текстил, изврсна грнчарија и дивно обрађени накити само су неке од ствари које стрпљиви купац може пронаћи на великим пијацама овог „раја за купце“.

Гурманска храна

Калкута је била такође описана и као рај за гурмане, тако да је не смемо напустити а да не пробамо неку укусну храну. Говори се да Бенгалци високо поштују храну и да просуђују људе по квалитету њихових кулинарских вештина! У калкутској кухињи риба је неизбежна, а огромне пијаце нуде разноразну рибу, месо и поврће. Свежи зачини, пажљиво самлевени, дају префињен укус и најобичнијем поврћу. Кинеске хране има у изобиљу. На врхунцу калкутских кулинарских специјалитета налазе се њени познати слаткиши. Расаголе, сушене лоптице од урде, зачињене и натопљене шећерним сирупом, симбол су Бенгала. И немојте пропустити Мишти дои, предивни заслађени јогурт који је познат по томе што се служи на крају оброка. Тече ли вам вода на уста? Осећате ли неки од пријатних мириса тих ресторана? Да, заиста, Калкута је живи, неодољиви град супротности!

[Мапе на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ШРИ ЛАНКА

ИНДИЈА

Калкута

БАНГЛАДЕШ

[Мапа]

КАЛКУТА

Индијске ботаничке баште

Мејдан

Зоолошки вртови

Бирла планетаријум

Меморијални центар Викторија

Индијски музеј

Река Хугли

Слано језеро

Међународни аеродром Дум Дум

[Извор слике]

Љубазношћу Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 15. страни]

Град науке

[Слика на 16. страни]

Меморијални центар Викторија

[Слика на 17. страни]

Сцена пијачног метежа

[Слика на 17. страни]

Берберница на тротоару