Поглед у свет

Претња религиозној слободи у Европи

На недавно одржаној конференцији за штампу у Вашингтону, у САД, римокатолички изучавалац Масимо Интровиње из Торина, у Италији, рекао је да се антисекташки спискови или извештаји састављају у неколико земаља. У организације на које се циља као на „опасне секте“ спадају баптисти, будисти, Јеховини сведоци, католички харизматици, квекери, хасидски Јевреји и Хришћанска организација младих жена. Један немачки извештај наводи 800 група; један у Белгији 187; а један у Француској 172. Интровиње пише да су у Француској „наставници отпуштани из јавних школа након година часне службе, само зато што су били чланови Јеховиних сведока“. Као што је извештено у новинској служби Compass Direct, Интровиње је изразио забринутост око јавног покровитељства антикултних покрета. Рекао је: „Потпуно је јасно да су ови покрети одговорни за ширење заваравајућих и често једноставно нетачних информација о религиозним мањинама, као и нетолерантног погледа на свет.“

Паметни прозори

Истраживачи са Сиднејског универзитета из Аустралије изумели су прозор који се аутоматски затвара када се приближи авион који ниско лети. Када извор проблематичне буке прође, прозор се поново отвара. Микрофон који је са спољне стране, уз помоћ софтвера уграђеног у прозор, може препознати и специфичне фреквенције других проблематичних звукова, као што је звук тешких камиона. Тестови показују да ови прозори могу смањити буку чак за 20 децибела, што ће, надајмо се, бити довољно да осигура миран сан. Часопис New Scientist коментарише: „Једна од великих предности тог система је што зграде могу бити и звучно изоловане и проветраване без потребе да се инсталирају скупи еркондишни.“

Утицај ТВ-а на децу

Мексички лист El Universal извештава: „Цртани филмови и видео-игре више утичу на понашање деце између 6 и 12 година старости него школа, пошто она проведу и до 38 сати седмично гледајући ТВ, наспрам 23 сата у учионици.“ Истраживач Омар Торебланка приметио је да ТВ учи децу које ставове да усвајају у одређеним ситуацијама — али тако да дете није свесно да ли су ти ставови добри или лоши. Он је објаснио: „Ако дете види цртаће или филм у којем су за једног од ликова везани задовољавајући резултати, дете ће највероватније опонашати ту праксу.“ Торебланкино истраживање је показало да „деца у свом свакодневном животу примењују оно што сваког дана уче на ТВ-у, а не оно што уче у школи, пошто на школу гледају као на само једну обавезу“.

Шетња може продужити живот

Свакодневна шетња може знатно продужити живот особе, каже Asiaweek. Једна 12-годишња студија се усмерила на 707 мушкараца непушача између 61 и 81 године старости, који су могли да ходају. Они „који су ходали само 3,2 km (две миље) дневно — па макар и лаганим кораком — смањили су себи ризик од смрти од свих узрока за половину“, примећује тај извештај. За оне који нису шетали било је 2,5 пута вероватније да ће умрети од било којег облика рака, него за оне који су шетали најмање 3,2 километра дневно. Та студија, објављена у часопису The New England Journal of Medicine, открила је да је шетња, чак и толико кратка као 800 метара дневно, смањила стопу смртности. Претходно су неки стручњаци за фитнес доводили у питање вредност таквог вежбања малог интензитета. Сада, ова нова студија закључује: „Храбрење старијих људи да шетају може користити њиховом здрављу.“

Музика помаже деци

Поучавање трогодишње или четворогодишње деце да свирају музику може им помоћи код закључивања и размишљања, каже Гордон Шо, професор физике на Универзитету Калифорније, у Ирвину. У том младом узрасту, мождане везе се лако успостављају, и истраживачи су приказали да редовно вежбање макар и по десет минута дневно помаже да се „дугорочно побољша начин на који дете закључује и размишља“. У једном деветомесечном тесту, деца која су имала часове клавира била су упоређена с групама које, или су имале часове компјутера, или нису имале никакво обучавање. Лондонски Sunday Times извештава да су она која су учила да свирају клавир побољшала своје резултате тестова интелигенције за 35 одсто, док су друге две групе показале мало или нимало побољшања.

Екологија плаже

Да ли је прекомерним чишћењем могуће уништити плажу? Да, каже једна студија залива Свонси, у Велсу. Кључ за здраву плажу је линија дуж обале на којој се, у време плиме, нанос накупља двапут дневно. У тај нанос може спадати дрвеће, грање, алге, трава, па чак и мртве животиње, све то помешано с морском травом. Та мешавина је дом за сићушне бескичмењаке који потпомажу разлагање вегетације у распаду, која се затим разноси ветром и таласима да би послужила као средство које везује песак. Та линија дуж обале такође пружа храну за птице и животиње као што су волухарице, мишеви, зечеви, па чак и лисице. Управо је опадање броја барских птица које се хране на тој линији дуж обале и упозорило људе из очувања природе на чињеницу да редовно испирање плаже угрожава њену осетљиву еколошку равнотежу. Многи љубитељи плаже желе нереално чисту плажу. Лондонски The Times извештава да је један посетилац чак очекивао да се уклоне каменчићи из песка.

Наша глобална порција хране

Да ли сте се икада питали колико светско становништво поједе сваког дана? Грчки лист To Vima известио је неке запањујуће статистичке податке о дневној потрошњи. Широм света, произведу се и поједу две милијарде јаја — довољно да се направи омлет величине Кипра! Свет прождере 1,6 милиона тона кукуруза. Кромпири су такође популарни, њих 727 000 тона! Пиринач је основна намирница за велики део земљине популације, са дневно произведених 1,5 милиона тона. Од тога, 365 000 тона поједу Кинези. Седам хиљада тона куваних листова чаја испуни око три милијарде шоља. Повлашћени у свету уживају у 2,7 тона кавијара. Просечна одрасла особа у западном свету дневно унесе 4 000 калорија — у поређењу с препоручених 2 500 калорија — док је у Африци просек само 1 800.

Јегуље у акцији

The Daily Yomiuri извештава да су у Јапану јегуље запослене на испитивању квалитета воде. Пре пет година, професор Кенђи Намба са Универзитета Хирошиме открио је да јегуље реагују на мале промене квалитета воде. Штетне супстанције као што су кадмијум или цијанид успоравају откуцаје јегуљиног срца, док трихлороетилен, који узрокује рак, нагло повећава брзину његових откуцаја. Сада се продаје једна машина која користи ову јединствену осетљивост. Јегуља лежи у једној акрилној цеви у тој машини. Како вода тече кроз цев, електроде које су прикључене на цев прате брзину откуцаја јегуљиног срца, и свака промена се преноси пејџером до техничара. Јегуље које су одабране за овај посао потичу из изузетно чистих вода и сваког месеца се замењују да би се одржала тачност.

Сигурносни појасеви и смрт у саобраћају

The Tico Times из Сан Хозеа у Костарики извештава да је Костариканска уставна комора врховног суда недавно оборила обавезни закон о сигурносном појасу, утврђујући да је он нарушавао гаранције личне слободе. Од те одлуке, постотак возача у тој земљи који користе сигурносне појасеве опао је са 87 посто на само 44 посто, док се број несрећа и смртних случајева који из њих произлазе повећао. Костарикански савет за сигурност на путевима хитно је покренуо напоре да умањи стопу повреда, али тај напор је узалудан када путници не стављају сигурносне појасеве, наводи тај извештај. Представник савета, Манфред Сервантес, каже: „Стварно покушавамо да помогнемо људима да разумеју да се могу заштитити и спасти свој живот тиме што би били одговорни возачи.“

Смртни случајеви због дувана

Широм света око 1,1 милијарда људи пуши дуван, каже професорка Џудит Макеј, из Азијског већа за контролу дувана. Као што се извештава у листу British Medical Journal, на десетој светској конференцији о дувану и здрављу проценило се да је 1990. било три милиона смртних случајева повезаних с дуваном. Очекује се да ће између 2025. и 2030. године тај данак порасти на десет милиона. Тај Journal наводи да ће током следеће три деценије пораст у броју смртних случајева повезаних с пушењем прећи из развијених земаља у земље у развоју. Према речима професора Ричарда Питоа, професора медицинске статистике на Оксфордском универзитету, „Кина већ има више смртних случајева због дувана него било која друга земља“.