Зверства — какво је Божје решење?

КАКО се могу спречити зверства? Какво је решење? Када проучавамо историју, постаје очигледно да су људска решења заказала. У ствари, постоји један велики елемент контрадикторности у начину на који су људске вође приступиле овој ствари.

На пример, осмотрите 1995. годину. Она је означила 50-годишњицу краја нацистичког холокауста, Другог светског рата и експлозије атомске бомбе. Те године, комеморативне церемоније којима су присуствовале светске вође одржане су у многим деловима света. Зашто? Да би се пренело осећање гнушања на ова зверства како се она више никада не би поновила. Па ипак, неки посматрачи су у тим церемонијама приметили нездраву меру контрадикторности, ако не и лицемерства.

Лицемерство

У тим церемонијама којима је био дат велики публицитет, сви представници религија и влада желели су да се прикажу као добротвори или да барем избегну да се на њих гледа као на злочинце. Па ипак, нације које су осуђивале зверства из прошлости произвеле су читаве арсенале оружја, улажући велике своте новца у ту сврху. Истовремено, оне нису решиле виталне проблеме као што су сиромаштво, слабљење морала и загађење, често говорећи како немају довољно средстава.

Светска религија гледа да напише историју која камуфлира њено дуго ћутање о зверствима диктатура и заташкава њено шуровање с њима. Те религије ништа нису урадиле како би зауставиле људе исте религије од међусобног покоља. На пример, у Другом светском рату, католик је убијао католика и протестант протестанта зато што су били друге националности и на супротним странама. Обе стране су тврдиле да су хришћанске али су радиле оно што је тотално супротно Исусовим учењима (Матеј 26:52; Јован 13:34, 35; 1. Јованова 3:10-12; 4:20, 21). Друге религије су то исто радиле. Данас, у различитим деловима света, чланови тих религија још увек чине зверства.

У Исусово време, религиозне вође су биле лицемери. Исус их је осудио, рекавши: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, који зидате гробове пророцима и красите споменике праведника, и говорите: Да смо ми били у време отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тиме сами сведочите да сте синови оних који су побили пророке“ (Матеј 23:29-31). Те религиозне вође су тврдиле да су побожне, али били су лицемери који су прогонили Исуса и његове ученике.

Поуке којима учи Библија

Поуке се могу извући из световне историје, али Библија је извор најкориснијих поука. Она задатак тумачења историје не поверава људским проценама или предрасудама. Библија објашњава историју и будућност у светлу Божјег начина размишљања (Исаија 55:8, 9).

Писмо говори о добрим и лошим догађајима, као и о добрим и лошим људима. Из ових извештаја често се може извући исправна поука, која је у складу с Божјом вољом. Након што је споменуо неколико догађаја из историје древног Израела, апостол Павле је закључио: „То се њима све догађаше, да би служило за пример, а написа се за науку нама“ (1. Коринћанима 10:11). Исус је лично пружио једну поуку из историје када је својим ученицима рекао: „Спомените се жене Лотове!“ (Лука 17:32).

Шта Бог памти а шта заборавља

Из Библије учимо да Бог памти или заборавља особе на основу њихових поступака. Онима који греше али се покају Бог „много“ опрашта (Исаија 55:7). Ако се зли покаје и „обрати од греха свога и постане исправан и праведан... сви греси његови биће заборављени“ (Језекиљ 33:14-16).

Павле је писао да „Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово“ (Јеврејима 6:10). Према томе, Јехова ће наградити оне које памти с наклоношћу. Верни Јов се молио: „Ох, кад би ти хтео да ме у Шеол [општи гроб целог човечанства] склониш... да ми рок одредиш, па да ме се сетиш!“ (Јов 14:13).

Насупрот овоме, Бог ће с непокајничким преступником поступати у складу с речима које је Он рекао Мојсију: ’Избрисаћу га из књиге своје‘ (Излазак 32:33). Да, Бог ће заувек заборавити зле.

Коначни Судија

Бог је коначни Судија прошлости. (Постање 18:25; Исаија 14:24, 27; 46:9-11; 55:11). Према свом ненадмашном просуђивању, он неће заборавити бројна зверства која су почињена против човечанства. На дан свог праведног гнева, судиће одговорним особама и установама (Откривење, поглавља 18, 19).

Међу њима ће бити цео систем криве религије, којој је у Писму дато симболично име „Вавилон велики“. О њој пише: „Греси њезини допреше до неба, и Бог се опомену безакоња њена“ (Откривење 18:2, 5).

Од тих религија се очекивало да своје поклонике уче да раде исправне ствари, али оне су заказале. Зато Божја Реч каже о свим религијама на свету: „Код ње се нађе крв пророка и светих и свију који су побијени на земљи“ (Откривење 18:24, курзив наш). Због пропуста да поуче своје чланове да воле своје ближње и људе из исте религије, ове религије се терете за кривицу за крв.

Нови свет је на помолу!

Дан у који ће зло бити уништено коначно је на помолу (Софонија 2:1-3; Матеј 24:3, 7-14). Након тог дана, доћи ће време када „ни жалости ни вике, ни болести неће више бити“ за срећне становнике ове планете (Откривење 21:3-5). Зверстава и покоља никад више неће бити јер ће се власт над овом планетом узети од људи и дати Божјем небеском Краљевству у рукама ’Кнеза мира‘, Исуса Христа (Исаија 9:6, 7; Данило 2:44; Матеј 6:9, 10).

У то време ће се потпуно испунити пророчанство из Псалма 46:10: „[Бог] до краја земље ратове прекиде.“ Тај мир ће заувек трајати зато што, као што Исаија 2:4 прориче, „неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити“. Зато Псалам 37:11 прориче: „Смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира.“ Да, тада ће се рећи да „сва земља ужива починка и мира, песме се весеља оре“ (Исаија 14:7).

Све ово значи да је праведан нови свет близу. И у том новом свету, под владавином Божјег небеског Краљевства, десиће се још нешто величанствено — ускрсење мртвих! Божја Реч гарантује: ’Биће ускрсење праведника и неправедника‘ (Дела апостолска 24:15).

Док је био на земљи, Исус је то показао тиме што је подизао људе из мртвих. На пример, када је ускрснуо једну девојчицу, извештај каже: „Одмах уста девојчица, и поче ходати.. И они [који су посматрали] осташе врло зачуђени“ (Марко 5:42). О ускрсењу, они који су погинули у зверствима, као и други који су већ дуго мртви, биће подигнути из мртвих и биће им пружена могућност да заувек живе у рају на земљи (Лука 23:43). И с временом, „што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити“ (Исаија 65:17).

Биће мудро да стекнете тачно спознање Божје Речи, Библије, и вршите његову вољу. Тада ће вас се Бог с наклоношћу сетити када буде заувек решио проблем зверстава и враћао живот жртвама. Исус је рекао: „Живот је вечни у томе да тебе познају, тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3).

[Слике на странама 8, 9]

Бог ће ову планету претворити у миран рај

[Слике на 10. страни]

Бог ће уклонити последице зверстава из прошлости тако што ће ускрснути мртве