Поглед у свет

Религиозна слобода поново разматрана у Грчкој

„Изгледа да се [Грчка] влада у задње време занима за питања која се баве правом на религиозну слободу, узимајући такође у обзир нерешени уставни амандман“, извештава атински лист To Vima. „Формиран је један незванични одбор унутар Министарства спољних послова како би поново испитао правни оквир који се тиче питања религиозне слободе, закона диктатора Метаксе по којима је прозелитизам кривично дело и околности под којима се неправославним верским мањинама дозвољава да оснивају цркве и места састајања.“ Извештај наставља даље и каже да је ова акција покренута углавном због бројних правних случајева које су Јеховини сведоци у Грчкој изнели пред Европски суд за људска права.

Латински је жив

Латински остаје званични језик Ватикана, иако је 1960-их напуштен у римокатоличкој литургији. Стручњаци преводе папска документа на латински, али он се сада мало користи унутар самог Ватикана. Међутим, у новембру 1997, папа је јадиковао због изумирања говорног латинског и подстицао на његово оживљавање. У међувремену, једна група ватиканских изучавалаца довршила је осмогодишњи пројекат израде савременог латинског речника. Модерни изрази као што су „аеросолни спреј“, „аеродром“, „робна кућа“, „такси“ и „гужва у саобраћају“ сада имају своје еквиваленте на латинском. Чак је и свеприсутни мобилни телефон сада telephonium cellulare. За љубитеље латинског има чак и бољих вести. Лондонски The Times извештава да је један свештеник у Риму основао Web место латинског језика на Интернету.

„Клониране“ статуе

До 2000. године, можда ће све статуе у римским јавним парковима бити копије. Зашто? „Не постоје друга решења осим копија ако желимо да сачувамо те споменике“, објашњава Карла Беночи из једног римског историјског друштва. Додала је да су неки од њих у „шокантном стању пропадања, јер их нагризају време, аутомобили, вандали и они који купују украдена добра“. Врше се експерименти како би се одредило који материјали могу најбоље гарантовати исти естетски ефекат као и оригинали а да у исто време буду отпорни на нападе смога и вандала. Неки „клонови“ су од вештачке смоле; други су од цемента с премазом од мермерне прашине. „Тако су верни оригиналу“, каже Беночијева, „да су лопови, заменивши их за праве, једном одсекли главу како би је украли, а другог су покушали да однесу у једном комаду.“ А шта је с оригиналима? Чуваће се у музејима, где ћемо им се моћи дивити а да не буду изложени опасности.

Неисхрањеност убија децу

„Неисхрањеност убија више деце него било која друга епидемија, природна катастрофа или рат“, извештава француски дневник Le Monde. Процењује се да сваке године скоро седам милиона деце умре као последица недовољне исхране. Извештај Фонда Уједињених нација за децу (Уницеф) за 1997. указује да је неисхрањеност узрок смрти за око 55 посто од 12 милиона деце испод пет година старости која умру сваке године. Осим што убија децу, неисхрањеност је одговорна за бројне случајеве физичког и менталног хендикепа као и слабљења имунолошког система. У јужној Азији, свако друго дете пати од неисхрањености, а у Африци свако треће. Међутим, овај проблем погађа и индустријализоване земље. На пример, Уницеф извештава да у Сједињеним Државама свако четврто дете испод 12 година старости не добија храну која му је потребна.

Вода на месецу?

The New York Times извештава да је свемирски брод Лунар проспектор на поларним пределима Месеца открио нешто што изгледа као да је залеђена вода. Инструменти на броду указују на присуство водоника и претпоставља се да би се водоник могао појавити на Месецу највероватније као састојак воде. Верује се да се вода налази у облику малих кристала леда помешаних с растреситим тлом. Чини се да она сачињава до 1 посто стеновитог тла. Неки научници већ предвиђају да би та вода могла служити за подржавање живота у људским колонијама и за обезбеђивање водоника и кисеоника као горива за свемирске бродове лансиране с Месеца. Други су забринути што, чак и ако тамо има воде, не би било економично вадити је. Др Брус Мари, с калифорнијског Технолошког универзитета, рекао је да би било јефтиније донети воду са Земље него црпсти је на Месецу.

Опрез с лековима против болова

„Релативно мало предозирање ацетаминофеном — једним активним састојком Тиленола, Ексцедрина и мноштва других лекова који се добијају без рецепта — може водити до озбиљног оштећења јетре, посебно када се помеша са алкохолом“, упозорава часопис Health, а то може довести до смрти. „Већина људи мисли да може узети два или три пута више од препоручене дозе и да им неће нашкодити“, каже Вилијам Ли, специјалиста интерне медицине на Југозападном медицинском центру при Тексаском универзитету. „То није случај с овим леком.“ Док тело раствара ацетаминофен, оно производи један нуспроизвод који је отрован за јетру. Јетра се штити помоћу једне противотровне супстанце зване глутатион. Међутим, једно предозирање ацетаминофеном може надјачати одбрану јетре. Алкохол драстично смањује залихе глутатиона, тако да је узимање тог лека посебно опасно након испијања неколико алкохолних пића. А пошто се ацетаминофен налази у преко 300 производа, лако је да га предозирамо, а да тога чак и не будемо свесни.

Часови о киднаповању

Деца у тајванским школама сада имају нови предмет — часове о киднаповању. Asiaweek каже: „Вероватноћа да ће деца бити киднапована на Тајвану већа је него било где другде, изузев Филипина, где је просечно једна отмица свака два и по дана.“ Овај програм су тражили родитељи који су забринути да би њихова деца, како криминал наставља да расте, могла бити следеће жртве киднаповања. Овај предмет из киднаповања вежба децу да буду опрезна када иду сама, када улазе у лифт и када се возе јавним превозом. Она уче да буду опрезна према сумњивим особама и како да реагују ако буду отета. Упркос неугодном садржају предмета, учињен је напор да се помогне деци да имају позитиван став према животу.

Повратак из „истребљења“

Иако се мислило да је изумрла, јер 113 година није било потврђено да је виђена, индијска шумска кукумавка је уочена и фотографисана у једном шумовитом подручју близу Шахаде, у Индији, североисточно од Мумбаја. Та 20 центиметара дугачка смеђа птица има велике очи и размеће се превеликим кљуном, ногама и канџама. „Сматра се да је то једна од мистериозних птица Индије“, рекла је Памела Расмусен из Националног природњачког музеја у Вашингтону, која је заједно с двојицом колега направила те фотографије. „Ово је нешто што се дешава једном у животу.“ Две преостале индијске мистериозне врсте без забележеног доказа да су преживеле јесу розоглава пловка, која је задњи пут виђена 1930-их, и хималајска јаребица, која није виђена око 100 година.

„Савршена лака дрога“?

Стимулативне, антидепресивне и афродизијачке особине чоколаде хвале се већ стотинама година. Међутим, једно скорије истраживање можда указује да чоколада заиста утиче на „степене забринутости, душевни мир и сексуално понашање“, извештава француски лист Le Monde. Научници су открили једну супстанцу која се налази у чоколади, а која има одређене сличности с амфетаминима и једну другу са „израженим антидепресивним профилом“. Ново истраживање је такође открило присуство анандамида, једног неуропреносника који ствара исто „повећање перцепције и еуфорију“ као и хашиш. То је, заједно с ниском токсичношћу чоколаде, навело тај лист да закључи: „Стимулишући физичку и интелектуалну активност, пружајући енергију и стварајући осећај еуфорије и задовољства практично без пропратних ефеката и с ниским степеном зависности, чоколада испуњава услове једне скоро савршене лаке дроге.“