Кад нада и љубав ишчезну

ЈЕДНА 17-годишња Канађанка је написала зашто жели да умре. Између осталог, навела је: ’Осећам се усамљено и уплашено када је реч о мојој будућности; осећам се истински мање вредном у односу на колеге с посла; нуклеарни рат; озонски омотач; заиста сам ружна, никада се нећу удати и остаћу вечно сама; не верујем да постоји пуно разлога због којих вреди живети, зашто чекати да ми се све ово и потврди; својом смрћу уклонићу бреме са свакога; нико ме више неће поново повредити.‘

Могу ли ово бити неки разлози због којих се млади људи убијају? У Канади је „осим несрећа проузрокованих моторним возилима, самоубиство сада најуобичајенији узрок смрти код младих“ (The Globe and Mail).

Професор Рејез Хасан са универзитета Флиндерс у Јужној Аустралији, у својој студији „Unlived Lives: Trends in Youth Suicide“ каже: „Постоји неколико социолошких разлога који имају своју тежину и изгледа да значајно утичу на пораст адолесцентских самоубистава. То су велика стопа незапослености код младих; промене унутар аустралијске породице; повећана употреба и злоупотреба дрога; пораст насиља код младих; душевно здравље; и све већи јаз између ’теоретске слободе‘ и експерименталне аутономије.“ Студија даље показује да је неколико анкета открило одређену дозу песимизма везаног за будућност и указује на то да „пуно младих људи гледа на своју будућност и на будућност света са страхом и стрепњом. Они виде свет опустошен атомским ратом и уништен загађењем и пропашћу околине, друштво лишено хуманости где је технологија измакла контроли и где буја незапосленост“.

Према Галуповој анкети додатни узроци самоубистава у узрасту од 16 до 24 године јесу све већа разлика између богатих и сиромашних, пораст броја домаћинстава с једним родитељем, све популарнија култура оружја, злостављање деце и општи „недостатак вере у будућност“.

Newsweek извештава да у Сједињеним Државама „поседовање ватреног оружја може бити најбитнији фактор [у тинејџерским самоубиствима]. Једна студија која је упоређивала жртве адолесцентских самоубистава које нису имале очигледне душевне поремећаје с децом која нису починила самоубиство, пронашла је само једну разлику: напуњен пиштољ у кући. Ето, толико о идеји да пиштољи не убијају људе“. А милиони домова имају напуњене пиштоље!

Страх и друштво које се не стара може брзо гурнути младе на ивицу самоубиства. Осмотрите следеће: стопа насилних злочина почињених на младима од 12 до 19 година, двоструко је већа од злочина који су почињени над целим становништвом. Студије показују да ће „највероватније девојке од 14 до 24 године бити нападнуте“, извештава часопис Maclean’s. „Жене најчешће нападају и убијају људи који тврде да их воле.“ И, какве су последице? Ови и други страхови „код тих девојака поткопавају поверење и осећај безбедности“. У једној студији, скоро једна трећина оних који су преживели силовање размишљала је о самоубиству.

Извештај с Новог Зеланда пружа једну другачију слику о младалачким самоубиствима: „Преовлађујуће светске вредности које изједначују успех индивидуе с богатством, добрим изгледом и моћи, чине да се многи млади људи осећају сасвим безвредно и одбачено од друштва.“ The Futurist додаје: „[Млади] имају јаку склоност ка тренутном задовољавању својих потреба, желећи све, и то одмах. Њихове најомиљеније ТВ емисије су сапунске опере. Они би желели да и њихов свет буде испуњен истим таквим људима доброг изгледа, обученим по последњој моди, с пуно новца и угледа, и без обавезе да напорно раде.“ Сама количина таквих нереалних, неостваривих очекивања изгледа да ствара дозу очаја и може довести до самоубиства.

Особина која спасава живот?

Шекспир је написао: „Љубав теши попут сунца после кише.“ Библија каже: „Љубав никад не престаје“ (1. Коринћанима 13:8, ДК). У тој особини налази се кључ за проблеме младих људи који су потенцијалне самоубице — ради се о њиховој жудњи за љубављу и комуникацијом. The American Medical Association Encyclopedia of Medicine каже: „Потенцијалне самоубице обично се осећају очајнички усамљено, а сама прилика за разговор са саосећајним слушачем пуним разумевања, понекад је довољан разлог да се не учини тај очајнички потез.“

Млади често имају неодољиву потребу за љубављу и осећајем припадности. Проласком свакога дана у овом немилосрдном и деструктивном свету — свету где се млади мало питају, или се уопште не питају — задовољавање ове потребе постаје све теже и теже. Одбаченост од родитеља због распада породице, и развод, могу бити фактори који доприносе самоубиству младих. Овакво одбацивање може се испољити на различите начине.

Осмотрите случај родитеља који су ретко код куће са својом децом. Мама и тата могу бити у потпуности везани за свој посао или предани некој врсти рекреације која искључује децу. Непосредна порука њиховом потомству није ништа друго до одбацивање. Истакнути новинар и истраживач Хју Макеј примећује да „родитељи постају све усредсређенији сами на себе. Да би задржали свој животни стил, они стављају себе на прво место... Грубо речено, деца су изашла из моде... Живот је тежак и он од свих захтева да се помало баве сами собом“.

Затим, у неким културама мушкарци који стварају мачо лик о себи, можда не желе да их други виде у улози хранитеља. Новинарка Кејт Лег је у праву када каже: „Мушкарци који теже за јавном службом, радије изабиру спасилачке задатке или задатке који укључују оружане интервенције уместо обавеза хранитеља... Они више воле чврсти, тихи хероизам у борби против спољашњих сила него послове који укључују старање о другим људима.“ Наравно, посао који у највећој мери укључује старање о другим људима јесте бити родитељ. Лоше родитељство своди се на одбацивање детета. Као резултат, ваш син или ћерка могу развити негативну слику о себи и лоше друштвене навике. The Education Digest примећује: „Без позитивног мишљења о себи деца немају основа да донесу одлуке које су за њихово највеће добро.“

Може уследити безнађе

Истраживачи верују да је безнађе главни фактор који доприноси самоубиству. Гејл Мејсон, особа која је писала о самоубиствима младих у Аустралији, запажа: „Сматра се да је безнађе тесније повезано са самоубилачким размишљањем и од саме депресије. Безнађе се понекад дефинише као један од симптома депресије... Оно се обично појављује у виду општег очајања и утучености, везаног за будућност младих људи а поготово за њихову економску будућност; а у мањој мери је изражен осећај безнађа у вези с глобалном ситуацијом.

Лоши примери поштења грађанских вођа не инспиришу младе на подизање сопственог нивоа етике и морала. У таквом случају став постаје: „Зашто да се гњавим с тим?“ Harper’s Magazine коментарише о способности младих у откривању лицемерја, речима: „Млади са својим добрим њухом за лицемерје, вешти су читачи — али не књига. То што они тако добро читају јесу друштвени сигнали који потичу из света у ком они морају да живе.“ А шта то ови сигнали говоре? Ауторка Стефани Даурик примећује: „Никада још нисмо били толико преплављени информацијама које говоре о томе како да се живи. Никада нисмо били богатији или школованији, а ипак, очај је свуда присутан.“ Веома је мало добрих узора у горњим сталежима политичког и религиозног друштва. Даурик поставља неколико важних питања: „Како ћемо стећи мудрост, прилагодити се или пак пронаћи смисао у таквим патњама? Како ћемо гајити љубав у тако себичном, мрзовољном и похлепном окружењу?“

Одговоре на ова питања, који ће вас можда изненадити, наћи ћете у нашем следећем чланку.

[Истакнути текст на 6. страни]

„Пуно младих људи гледа на своју будућност и на будућност света са страхом и стрепњом“

[Истакнути текст на 7. страни]

„Сама прилика за разговор са саосећајним слушачем пуним разумевања понекад је довољан разлог да се не учини тај очајнички потез“

[Оквир на 6. страни]

Неки наговештаји самоубиства

• Проблеми са сном, лош апетит

• Изолованост и повученост, немарност

• Бежање од куће

• Драматичне промене у изгледу

• Злоупотреба дроге и/или алкохола

• Узнемиреност и агресивност

• Говорење о смрти; писане поруке о самоубиству; уметничка дела која описују насиље, нарочито против самога себе

• Осећај кривице

• Безнадежност, забринутост, депресија, периоди плакања

• Дељење личних ствари другима

• Слаба концентрација

• Незаинтересованост за активности које пружају задовољство

• Самокритичност

• Сексуални промискуитет

• Изненадно попуштање у школи, изостајање с часова

• Припадност култу или банди

• Еуфорија након депресије

Темељено на делу Teens in Crisis (Удружење директора америчких школа) и Depression and Suicide in Children and Adolescents, од Филипа Г. Патроса и Тоње К. Шаму

[Слике на 7. страни]

Срдачна љубав и саосећајност могу помоћи младој особи да цени живот