Програми УН за младе — колико су успешни?

ПРЕ отприлике 15 година, УН су 1985. годину прогласиле Међународном годином младих. Поред тога, пре око четири године, УН су усвојиле Светски програм акције за младе до 2000. године и после. Сви су се надали да ће ове иницијативе, помоћи да се смање проблеми и побољшају прилике за више од милијарду младих, колико их има у свету. Да ли су ови програми нешто поправили?

Нема сумње да у неким крајевима јесу. Choices, часопис који издаје Програм Уједињених нација за развој, наводи неке примере: на Тајланду је 1982. године више од половине предшколске деце било потхрањено. Међутим, за мање од десет година касније, осредња и озбиљна потхрањеност биле су скоро искорењене. У земљи Оман, 1970. су постојале само три школе у које је ишло свега 900 дечака. Али 1994, у тој земљи је у школу ишло близу 500 000 деце, а 49 посто њих су биле девојчице. Нема сумње, то су успешни примери.

Међутим, публикација УН United Nations Action for Youth примећује да је, нарочито у земљама у развоју, напредак засењен непрестаним проблемима везаним за образовање, запослење и сиромаштво, а то су само неке области које Светски програм настоји да побољша.

На пример, многе земље у развоју неће до 2000. испунити циљ основног образовања за сву децу. Родитељи у тим земљама често не могу слати децу у школу зато што школа уопште нема или су скупе. Као последица тога, примећује United Nations Action for Youth, „број неписмених ће и даље расти“. Неписменост пак доприноси незапослености, а незапосленост води до великог броја социјалних болести, као што су „ниско самопоштовање, потискивање на маргине друштва“, неискоришћавање младих талената и крајње сиромаштво. И премда сиромаштво погађа и младе и старе, млади су нарочито рањиви. Исти извор УН закључује да су упркос свим напорима, „глад и потхрањеност и даље међу најозбиљнијим и изузетно тешко решивим претњама за човечанство“.

Иако се захваљујући добронамерним програмима и марљивим стручњацима виде нека побољшања, они не могу уклонити узроке социјалних болести. Потребно је још нешто да би се то постигло. Као што каже књига Mensenrechten en de noodzaak van wereldbestuur (Људска права и потреба за светском владом), проблеми света ће се решити једино ’ако се појави нека светска влада која је у стању да предузме принудне мере‘. Зато не изненађује што хришћани — како млади, тако и стари — очекују Божје долазеће Краљевство, светску владу за коју је Исус рекао својим ученицима да се моле (Данило 2:44; Матеј 6:9, 10). Та влада ће заиста довести до побољшања!

[Слика на 31. страни]

Образовање је основно право и потреба сваког детета

[Извор]

WHO photo by J. Mohr

[Извори слика на 31. страни]

FAO photo/F. Mattioli

Лого: UN photo