2000. година — хоће ли компјутерске хаварије утицати на вас?
КАДА се компјутер појавио на светској сцени, каже се да је он био највећи изум откако човек користи струју. Данас, неколико деценија касније, многи се људи чуде како су уопште могли да живе без компјутера. И овај часопис који управо читате био је помоћу њих припремљен. Компјутери могу чувати ускладиштене информације у својој меморији и за трен ока их позвати. Ах, величанствених ли компјутера! Предивни су! Шта би свет без њих?
У савременим деловима света, скоро је свако подручје људског живота на неки начин повезано с компјутерима. Ако се ослањате на обичну или инвалидску пензију од владе, на исплату пореза и осигурања, или на многе друге сличне исплате, ваше примање зависи од компјутера. Ако сте запослени, велике су шансе да ваш платни списак исписује компјутер. Компјутери прате депоновани новац у банкарским институцијама и исплате камата. У савременим домаћинствима контролишу безброј уређаја попут агрегата или филтера за воду. Благослов су за лекаре, клинике и болнице приликом успостављања дијагноза — и спасавања живота. Компјутери се користе за осматрање временских услова или за спречавање судара авиона у ваздуху.
Колико су они у ствари паметни?
Компјутери нису паметнији од људи који их програмирају. Компјутер решава проблеме само онако како је наложено. Он нема разум. Када погреши, он само одражава несавршеност људи који су га програмирали или склопили. Када компјутер добро ради, заслуга припада човеку. Компјутер може пуно брже од човека да обавља задатке, али не може решавати проблеме ако га човек не снабде са одређеном методом решавања тих проблема.
На пример, човекова предвиђања била су заиста скромна када је 50-их и 60-их година први пут програмирао неке компјутере. Пошто је тада компјутерска меморија била скупа, програмери су тражили начине како да уштеде на меморији. У компјутеру свако слово или број, заузима место. Дакле, да би уштедели место приликом складиштења података, први програмери су измислили један скраћени ко̂д, који би изостављао прва два броја од годишњих датума. На пример, година 1965. била је скраћена на „65“, 1985. на „85“, 1999. на „99“, и тако даље. Била је проста ствар приликом штампања датума додати број 19 испред броја 85 да би се добила 1985. Протеклих неколико деценија, било је састављено на милионе програма који су користили ову скраћеницу. Пошто програмери нису могли ни замислити да ће се њихови програми још увек користити приликом уласка у нови век, нико од њих није ни слутио да би ове наизглед безазлене скраћенице могле довести до озбиљних последица. Међутим, известан број програма са оваквом скраћеницом још увек је у употреби и они ће тумачити 2000. годину као „00“.
Неки компјутери ће протумачити „00“ као 1900. годину! Сада замислите збрку у компјутерском програму када компјутер рачуна зајам на пет година који почиње 1999. и израчунава рок коначне исплате на 1904. годину! У другим случајевима, датумски прорачуни ће допринети томе да компјутерски програми стану пријављујући грешку, а у тежим случајевима програми ће доживети потпуни крах.
„Иако је микрочип довео до индустријске револуције која парира проналаску струје, он нас је учинио и рањивијима него што су то проналазачи уопште могли и да замисле“, писале су новине Toronto Star. Ове новине су такође изјавиле: „Широм света постоје компјутерски системи и микрочипови који не могу направити разлику између 1900. и 2000. године. Ако се ови системи не открију и не промене, настаће глобални хаос.“
Шта предвиђају неки стручњаци
„За сада, сви само нагађају колико ће то лоше бити, укључујући и мене“, рекао је сенатор САД, Роберт Бенет, из Јуте. „И нико то неће сазнати све док не осване 2000. година, или седмицу-две након тога.“ „Међутим, постоји известан темељ када се каже... да ће настати веома тешке последице за привреду и људе“, рекао је један асистент председнику Сједињених Држава.
„Забринути смо због могућег прекида електричне мреже, телекомуникација и банкарских система“, рекао је порт-парол Ције. Према извештајима са свих страна света, неки компјутери већ имају проблеме када се датуми протежу до 2000. године, или још даље.
„Стручњаци предвиђају више невоља у здравственом сектору, пошто је веома осетљив систем за наплаћивање здравствених услуга и евидентирање полиса осигурања у болницама или Организацијама за здравствену негу. Одређеној врсти биомедицинске опреме, укључујући и уређајима за надгледање пацијената, такође прети опасност од квара. Пошто се код многих електричних уређаја закаснило у исправљању овог проблема, такође постоји претња и од локалних прекида струје.“ Канадске новине такође изражавају исто страховање: „Наше болнице и здравствене технологије темеље се на том свугде присутном микрочипу, тако да би пад компјутерског система могао да усмрти људе.“ „Због тог посла који обављамо, овај проблем нас погађа на још озбиљнији начин. Код осталих грана привреде проблем се не тиче живота или смрти“, жалио се један директор болнице.
Још песимистичнији компјутерски стручњаци предвиђају слом берзе, пропаст мањих послова и навалу на банкарске институције од стране уплашених штедиша. У Сједињеним Државама, заменик секретара за одбрану назвао је ову светску компјутерску грешку електронским еквивалентом Ел Ниња, који представља једну временску промену, и прокоментарисао: „Морам рећи да нас сигурно очекују нека непријатна изненађења.“
„Ако се компјутери не подесе пре 1. јануара 2000. године, последице за привреду у Русији биће катастрофалне рекао је председник Америчке привредне коморе. Новинска агенција Ројтерс извештава: „Немачке компаније су равнодушне према миленијумској компјутерској катастрофи а нуспојаве прете да изазову хаос широм Европе.“ Руководилац једног истраживања је рекао: „Иста критика може да се упути и Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Француској и Италији.“
Bangkok Post такође скреће пажњу на тајландски компјутерски проблем: „Према Информационој служби Уједињених нација, националне статистичке канцеларије у том подручју суочавају се с двоструким миленијумским изазовом: предухитрити проблем 2000. године (Y2K) у својим компјутерским системима, и бити спреман да се започне нови круг пописа становништва.“ Аустралија, Енглеска, Ирска, Јапан, Кина, Нови Зеланд и Хонгконг, суочавају се са истим проблемима. Заиста, то представља светски проблем који вапи за решењем.
Запањујуће висока цена
Неки стручњаци одређују да ће цена решавања тих компјутерских проблема бити запањујуће висока. На пример, Канцеларија САД за пословање и буџет, процењује да ће бити потребно 4,7 милијарди америчких долара за исправку грешака само на компјутерима савезне владе. Једна група стручњака сматра да би једна реалнија процена поправки савезних компјутера износила 30 милијарди америчких долара. Колика је процена за поправке широм света? Потребно је невероватних „600 милијарди америчких долара да би се поправили програми, и 1 билион америчких долара за неизбежне судске парнице које ће уследити када неке поправке буду затајиле“, извештавају новине New York Post. По процени једне друге групе стручњака „трошкови поправки, парница и пропалих послова могли би износити и 4 билиона америчких долара“. „Проблем 2000. године појављује се као најскупљи у људској историји“, написале су новине New York Post. Један други извештај описује проблем као „можда највећи, најризичнији, најскупљи пројекат с којим се човечанство икада суочило“.
Мишљења се разликују
Како ће то утицати на вас? У зависности од тога где живите и од напора који улажу институције с којима сарађујете, проблем може варирати од никаквог преко благо нервирајућег, па све до веома тешког, поготово у првих неколико недеља после 1. јануара 2000. године. Ако постоји неко подручје које се посебно тиче вас, као што је специјализована опрема коју користите ради здравствене неге, контактирајте с болницом или институцијом која пружа такве услуге и питајте какав утицај може имати 2000. година на опрему или услуге које они врше.
Током протеклих неколико година доста се говорило о проблему 2000. године. Једни кажу да је проблем изузетно озбиљан, а други да су то само надуване приче. Има и оних који тврде да ће банке обуставити рад, а банкарски стручњаци кажу да ће се до 2000. године већина њихових проблема решити. „Нико не верује у то да телефонска мрежа хрли у пропаст“, рекао је директор Савезне комисије за комуникацију САД. Међутим, он је признао да ће постојати телефонски проблеми на уласку у нови век, али он каже да ће они можда бити непријатни али не и катастрофални. Многе организације већ врше тестирање помоћу симулације датума у својим лабораторијама. То може спречити многе проблеме. Ипак, свет ће морати да сачека да би видео колико ће проблем 2000. године бити озбиљан.