Сан о летењу

„ЛЕТЕЋЕ машине, какве год да су, брзо су доказале истинитост пословице наше младости: ’Што год узлети мора и да слети.‘“

Ово је био почетак донекле скептичног уводног чланка новина The New York Times, од 25. маја 1908. — мање од пет година након славног лета браће Рајт у Кити Хоку, у Северној Каролини у САД. Још увек сумњичав у погледу успеха ових савремених „летећих машина“ које су почеле да се појављују на небу, писац је размишљао да би „релативно мало нас уопште и имало жељу да лебди у ваздуху високо изнад тла“. Иако признаје да би можда будуће генерације биле пријемчивије за ваздушно путовање, чланак је изјавио да се „никада неће остварити... сан о неким путничким авионима који би саобраћали на великим удаљеностима“.

Како се само то предсказање показало нетачним! Данас, више од милијарду путника годишње лети „путничким авионима на велике удаљености“. Да, само за један век, авиони су се преобразили од климавих скаламерија, направљених с почетка овог века од дрвета и тканине, у елегантне, компјутером опремљене савремене млазњаке, који крстаре десет километара изнад земље и превозе на стотине путника у удаљена места, и то уз комфор клима-уређаја.

Брзи напредак технологије у авијацији 20. века, заиста је изванредан и из корена је променио наш свет. Нема шта, прича о човековој жељи да загосподари небом потиче још од давнина а не од само пре неколико деценија — или од протеклих неколико векова. Могућност летења јесте сан који је опчињавао људе још од древних времена.

[Слика на странама 2, 3]

Локид СР-71 Црна птица, најбржи млазњак на свету који лети брзином око 3 500 километа- ра на сат

[Слика на 3. страни]

Боинг стратолајнер 307, конструисан око 1940, 33 путника, брзина крстарења 344 километра на сат

[Извор]

Boeing Company Archives

[Слика на 3. страни]

„Флајер“ браће Рајт, 1903.

[Извор]

U.S. National Archives photo