Октобарски сајам — „најстарији међународни сајам коња у Европи“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИРСКЕ

ПРОШЛЕ седмице ово је била мирна, тиха варошица где су се људи мирно бавили својим пословима. Али ове седмице је хаос. Град је пренатрпан док 6 000 локалних становника угошћава и до 50 000 посетилаца. Међутим, оно што стварно пада у очи није маса људи који се гурају, ни мноштво тезги, па ни шарени улични забављачи. То су коњи! Има их посвуда!

Где се то налазимо? У градићу Балинаслоу, који се налази око 140 километара западно од Даблина, главног града Ирске. Шта је донело тако драматичне промене у ово иначе мирно место? То је оно што организатори описују као „најстарији европски међународни сајам коња“, Октобарски сајам.

Зашто Балинаслоу?

Због чега је Октобарски сајам толико популаран? Пробудите се! је интервјуисао Џорџа, једног локалног сточара који је овде продао много коња. „У Балинаслоуу“, каже он, „сви — и богати и сиромашни — могу довести на продају било каквог коња. Једноставно, то је све.“ Али по чему је то толико посебно? „На многим другим местима трговање коњима је врло ограничено и одређено прописима“, објашњава Џорџ. „На неким јавним продајама нуди се само једна пасмина коња. А ту продају обично прати и много детаљних административних послова. Нема баш превише сајмова коња на којима се свако може појавити с коњем, одвести га на сајамску ливаду, и једноставно га продати! Овде на Октобарском сајму, трговање коњима још увек се одвија готово онако како се то радило у задњих двеста-триста година — директном трговином без икаквих формалности, баш ту на сајамској ливади.“

’Како то‘, питали смо се, ’да је Балинаслоу постао центар тако бурне активности? Зашто су трговци долазили из тако удаљених земаља као што је Русија, да би овде купили коње?‘ Ако мало завиримо у историју, добићемо одговор.

Неки од великих ирских краљева владали су из Таре, која се налази око 30 километара северозападно од Даблина. То је био религиозни, а касније и политички центар у Ирској. Људи су одлазили у Тару да плате порез и да чују нове законе који су уведени. Какве везе има Тара с Балинаслоуом? Па, Балинаслоу је растао око једног речног газа на једном од природних путева са запада према Тари. Путници који су ишли од краљевске резиденције или према њој, пронашли су овај газ на реци, који се налазио на око дан јахања од западне обале, што је било погодно место за измену вести и размену робе. Организатори Октобарског сајма кажу да постоји ’доказ о трговини коњима у овом подручју још из петог века н. е.‘

У скорије доба, Балинаслоу је због свог стратешког положаја постао идеално место за велике званичне вашаре који су овде основани почетком 18. века. Неки сточари су знали да крену око месец дана раније како би довели своју стоку на ову пијацу да је продају, иако је то за неке од њих значило путовање од 200 километара. С временом, коњи су овде постали главна атракција.

Земљиште око Балинаслоуа је врло плодно и савршено за узгој стоке. Оно даје снажне, здраве, плодне животиње. Писац Марк Холдсток објашњава: „Ирски коњи су добро познати по својој снази.“ Он наставља: „Пасмине као што су ирски теглећи коњ стотинама година су успевале на овим просторима, постајући кроз векове све јаче и јаче.“

Потреба за коњима

Трговање коњима је данас главна тачка на дневном реду! Због чега су коњи постали толико важни? У 18. и 19. веку, пољопривредници по целој Ирској су за обрађивање земље у великој мери користили коње. Били су им потребни снажни, поуздани коњи који ће вући плугове по земљишту које је често било влажно и мочварно. Али, постојала је још једна велика потражња за коњима. Војскама су требали снажни коњи који се не би плашили бојне буке и који би имали снагу и издржљивост за превожење тешких залиха преко тешко проходног терена. Ирски теглећи коњ је имао све ове одлике и због тога је био врло тражен. Његовим укрштањем са чистокрвним енглеским коњем добијен је храбар, развијен коњ који је био идеалан за коришћење у коњици.

На хиљаде коња били су, као и војници, жртве рата. Како би надокнадили оне који су били изгубљени у многим биткама вођеним по Европи, војни представници из многих европских земаља, чак и тако удаљених као што је Русија, били су спремни да допутују у Балинаслоу како би купили нове, поуздане енглеске чистокрвне коње. До средине 19. века, Октобарски сајам је постао „највећи сајам коња у Европи“. Холдсток каже: „Прича се да је половина коња у бици код Ватерлоа купљена у Балинаслоуу.“a

Технике трговања коњима

Та посебна потражња коња, наравно, нагло је опала током 20. века. Војна возила су заменила коњицу, а трактори су заменили плугове на коњску вучу. У ствари, трговина у Балинаслоуу скоро да је престала. Међутим, пре око 40 година овај сајам је поново оживео.

Како је ту, раније споменути Џорџ, трговао коњима? „Једноставно бих отишао на сајамску ливаду с коњима које сам желео да продам“, каже он, „и пре или касније, неко би ми пришао и упитао по којој цени продајем.“ Џорџ затим објашњава неке од тајни трговине коњима: „Неко време бисмо се ценкали, често врло жустро. Ако је купац заиста желео мог коња, пазио би да не покаже превише интересовања, плашећи се да бих ја могао задржати високу цену. Знало се десити да оде, па се касније врати, надајући се да у међувремену нико није дао бољу понуду. Чак би можда послао друга да се расправља са мном и да ме замајава, како би спречио друге да дају понуду. На крају бисмо се сложили око цене и потврдили то руковањем. Он би обично једноставно платио у готовини, а коњ би на лицу места променио власника. Како није постојало никакво друштво које би регулисало било шта од овога, кад би новац једном прешао из руке у руку, више није било никаквих гаранција!“

Некоме са стране могло би бити тешко да зна који је коњ за продају а који није. „Ако је на ливади“, каже Џорџ, „онда је за продају.“ Он затим спомиње неке од локалних обичаја: „У прошлости — а понекад чак и данас — ако је коњ продат, на сапи би му био стављен грумен земље. У противном, нови власник би га једноставно одвео. Следећи још један стари обичај у трговању коњима у Ирској, продавац би обично вратио ’новац за срећу‘ након што би купац платио за новог коња. То је била мала свота новца која се враћала по завршетку главне трансакције. Она би коњу наводно пружала ’срећу‘ с новим власником.

„Треба да врло добро познајете коње и њихову вредност“, упозорава Џорџ. „Обично добијете оно за шта платите, и већина људи оде са сајма задовољна. Али, чак и искусни трговци коњима морају бити опрезни. Знам за трговца који је продао коња и затим, пре повратка кући, свратио у гостионицу на неколико пића. У међувремену, нови власник је том коњу истимарио и дотерао гриву, и тиме драстично променио његов изглед. ’Нови‘ коњ је био понуђен првобитном власнику, који га је брже-боље купио по много већој цени, мислећи да је то други коњ!“

Има и других незгода осим опасности од немудре куповине. „Пазите где стајете!“, саветује Џорџ. „Не заборавите да због тога што многи коњи стоје преблизу један другога — можда сатима непрекидно — и због све те гунгуле око њих, многи ће бити нервозни и спремни да се ритну. Виђао сам како се многи уплашени коњи пропињу, чак и кад их води искусни јахач.“ Он наставља: „О, да! Обујте добар пар велингтонки [гумених чизама]. Оно у шта сте стали можда и није блато!“

[Фуснота]

[Слика на 16. страни]

Биџа шарац који чека да буде продат

[Слика на 16. страни]

Сајамска ливада у Балинаслоуу на дан отварања

[Слика на 17. страни]

Ова пасмина је мешанац ирског теглећег и енглеског чистокрвног коња