Олуја с грмљавином — застрашујући краљ облака

Од дописника Пробудите се! из Аустралије

МНОГЕ људе, још од малих ногу, очаравају облаци. Један 80-годишњак се присећа како је у раној младости често лежао на трави и гледао како облаци „парадирају небом“, како то он каже. Присећа се како се често питао од чега су сачињени. Од памука? Зашто је сваки био толико другачији? Један је личио на једрењак, други на коња који се пропиње. Затим се појављује надувани дворац. Облаци су наставили одушевљавати његову дечју машту док су пловили по небу непрестано мењајући своје обрисе и величину. Он каже да све до данас ужива у посматрању облака док на небу „играју шараде“. Можда је то и за вас једно једноставно задовољство.

Међутим, међу облацима су вероватно најупечатљивији и најстрашнији они који могу да „говоре“. Називају се кумулонимбуси. Тамни и злослутни, ови облаци се могу издизати у небо и до 16 километара, па и више, и они су ти који доносе олују с грмљавином. Док се на небу прикупљају, олујни облаци могу бљештати севањем и тутњати упозоравајућим тресцима грома. Ноћу могу изводити заслепљујућу представу звука и светлости која превазилази сваки ватромет који изводи човек. Они истресу и изруче своју кишу и лед, а затим крену даље, остављајући за собом мирис свеже, чисте кише, често на раније сувом земљишту.

Како настају олује с грмљавином

Однедавно човек може да посматра Земљу из свемира. Он уочава један ћилим од облака који лелујају над великим делом њене површине. Писац Фред Хапгуд нам саопштава да је у „било ком датом моменту половина површине Земљине кугле, то јест 250 милиона квадратних километара, широм света, прекривено [облацима] — који могу бити попут чаршава, затим заобљени, слојевити, влакнасти, чипкасти, пуфнасти, у различитим степенима луминесценције и непрозирности, који бујају, шире се, плове и ишчезавају“. Олује с грмљавином такође су део тих слојева облака — у ствари, годишње на Земљи буде чак и до 15 000 000 таквих олуја, а око 2 000 њих је стално активно.

Олуја с грмљавином настаје када густ хладан ваздух прекрије влажан ваздух мање густине. Покретач процеса, рецимо сунчева топлота, различити временски фронтови или издизање терена, доводи до тога да се тај топли, влажни ваздух почне дизати кроз хладан ваздух. Настају ваздушне струје, а затим се топлотна енергија из ваздуха и водена пара претварају у ветар и електричну енергију.

Атмосферски услови неопходни за настанак олује с грмљавином најуобичајенији су на мањим географским ширинама. То објашњава зашто су Јужна Америка и Африка континенти који су најповољнији за стварање олуја с грмљавином, и зашто се одавно сматра да централна Африка и Индонезија имају највише олуја с грмљавином у свету. Прихваћени рекорд од 242 олујна дана с грмљавином годишње, забележен је у Кампали, у Уганди. Међутим, олује с грмљавином појављују се и у многим другим деловима света.

Пуцњава на небу

Два врло очигледна обележја олује с грмљавином јесу громови и муње. Али, шта ствара ове спектакуларне, често застрашујуће феномене? Муње су једноставно електрично пражњење које настаје када су разлике у наелектрисању два места довољно велике да надвладају изолациони ефекат ваздуха. То се може догодити унутар облака, између облака, или између облака и тла. Севање проузрокује да се ваздух истог трена загреје до невероватно високе температуре — чак до 30 000 степени Целзијусових, у тренутку пражњења приликом удара.

Севање се може класификовати у пругасто, линијско или перласто. Ако је пражњење у виду једног јасног каналића, онда је то пругаста муња. Ако је каналић видљиво подељен или разгранат, тада је то линијска муња. Ако је муња унутар облака или између облака, тада је позната као перласто севање. Стручњаци кажу да већина севања које видимо јесте севање из облака у земљу.

Гром наноси штету живим стварима — па чак смрт и повреде људима и животињама. Људи на плажама, голф-теренима и на отвореним сеоским пространствима, налазе се у највећој опасности јер нису заштићени од електричног пражњења. (Видите оквир на 15. страни.)

Међутим, од удара грома само око 30 посто људи умире, а постотак трајних повреда је низак када се правовремено примени прва помоћ. Супротно популарном схватању, гром може да удари, а и често удара, више пута у исто место!

Од удара грома избијају многи пожари. Они могу опустошити велика подручја земље, у Сједињеним Државама громови изазивају приближно 10 посто шумских пожара. То доводи до тога да у тој земљи ватра прогута више од 35 посто укупног шумског подручја и шипражја.

Али, удари грома су и корисни. На пример, шуме имају користи од тога на више начина. Мањи пожари који настају услед удара грома проређују биљни прекривач. То може умањити ризик од много штетнијих великих пожара који достижу крошњу дрвећа. Гром такође ствара корисну промену гасовитог азота, који као гас биљке не могу користити. Гром раставља овај гас на саставне делове, који су од суштинске важности за стварање биљних влакана и развој семена који пружају беланчевине неопходне за животињски свет. Процењује се да од 30 до 50 посто оксида азота који се налазе у кишама ствара грмљавина, и на овај начин се у свету годишње ствара 30 милиона тона везаног азота.

Највећа корист од олује

Олуја с грмљавином може ослободити огромну количину воде. Главни разлог због чега за кратко време падне велика количина кише, јесте јако струјање снажне олује навише која задржава огромну количину воде а затим је одједном испушта. Измерено је да таква киша пада брзином и до 20 центиметара на сат. Наравно, постоји и негативна страна овако снажног пљуска.

Када се олуја креће полако, на релативно мали део подручја стушти се готово сва киша, и то може довести до локалних поплава. Током такве олује, отицање воде с тла проузрокује раст водостаја потока и река. Процењује се да у Сједињеним Државама око трећине свих штета насталих од поплаве, проузрокују локалне поплаве настале услед олуја с грмљавином.

Међутим, од олујне кише има много користи. Велике количине воде снабдевају тло, резервоаре и бране. Истраживања показују да од 50 до 70 посто свих падавина у неким подручјима потичу од олуја с грмљавином, тако да је на тим местима олујна киша од животне важности.

А шта је с градом?

Једна веома штетна страна олује с грмљавином јесте чест и озбиљан град. Град се ствара када се кишне капи смрзну а затим увећавају док услед струјања круже увис и надоле. Постоје неки извештаји о граду невероватне величине и тежине. Комад леда који је наводно пао у Немачкој 1925, био је величине двадесет шест центиметара с четрнаест центиметара пута дванаест центиметара. Према процени, тежио је преко два килограма. Комад леда забележен у држави Канзас 1970. године, један је од највећих комада који су икада пали у Сједињеним Државама. Ова громада леда имала је највећи обим од 44 центиметра и тежила је 776 грама. Комад леда ове величине који пада чак скроз из облака довољно је велики да убије човека.

На срећу, град је обично много мањи и пре може изазвати неугодности него смрт. Такође, због саме природе олује с грмљавином у којој настаје град, подручја на којима је град проузроковао штету релативно су мала. Међутим, процењује се да услед града светски губици пољопривредних усева износе стотине милиона долара годишње.

Торнада и олује с грмљавином

Можда је торнадо најопаснија последица олуја с грмљавином. Практично сва торнада су везана за олују с грмљавином, али нису све олује с грмљавином пропраћене торнадима. Приликом настанка, торнадо је један снажно ротирајући, узани стуб ваздуха, чији је пречник дугачак неколико стотина метара, и који се протеже од кумулонимбуса до тла. Брзина ветра у најснажнијим торнадима може бити и преко 400 или 500 километара на час. Комбиновано деловање моћних вртлога и струјања увис у центру, може срушити зграде и хитнути кроз ваздух смртоносне крхотине. Торнада се појављују у многим земљама света.

Мање су визуелно драматични, али и даље потенцијално штетни, праволинијски ветрови пропраћени струјањем ваздуха надоле и микроналети. Струјање ваздуха надоле може створити штетно деловање ветра на земљи или у њеној близини и ти ветрови могу достићи брзину чак и до 150 километара на час. Микроналети су још снажнији и могу достићи брзину од преко 200 километара на час.

Очигледно је да се према олуји с грмљавином треба односити с поштовањем и треба бити свестан њених опасности. Она је само један од многих аспеката стварства о ком имамо још много да учимо.

[Оквир⁄Слика на 15. страни]

Мере предострожности у случају удара грома

Аустралијска служба за поступке у хитним случајевима предлаже следеће мере предострожности у случају олује с грмљавином.

Заштита на отвореном

◼ Потражите склониште у возилу које има чврст кров или у некој згради; избегавајте мале грађевине, платнене шаторе и осамљене или мале групе дрвећа.

◼ Ако се налазите на отвореном далеко од склоништа, чучните (не у групи), ако је могуће у неком удубљењу, са скупљеним ногама и скините металне ствари с главе и тела. Немојте лећи, већ избегавајте да будете највиши предмет у околини.

◼ Ако вам се накостреши коса или чујете неко зујање од оближњих предмета, као што су стене или ограде, из истих стопа се склоните на неко друго место.

◼ Немојте пуштати змајеве нити моделарске авионе са жичаном контролом.

◼ Кад сте на отвореном немојте држати дугачке или металне ствари као што су штапови за пецање, кишобрани и палице за голф.

◼ Немојте дотицати металне објекте, жичане ограде или металне жице за простирање рубља нити им прилазите.

◼ Немојте јахати или возити бицикл, нити се возити у неком отвореном возилу.

◼ Ако возите, успорите или се паркирајте даље од високих предмета као што су дрвеће и електрични водови. Останите у возилу с чврстим кровом или у камп-кућицама, али немојте додиривати ствари од метала нити се наслањати на њих.

◼ Ако пливате или сурфујете, одмах изађите из воде и потражите склониште.

◼ Ако се налазите у чамцу, идите на обалу што је пре могуће. Ако то није безбедно, нађите заклон испод неке високе конструкције, као што је мост или брана. Проверите да ли су јарбол и све потпоре једрењака одговарајуће уземљене у води.

Заштита у затвореном

◼ Држите се подаље од прозора, електричних уређаја, цеви и других металних предмета.

◼ Избегавајте да користите телефон. Ако искрсне неки хитан позив, будите што краћи.

◼ Пре него што олуја стигне, искључите спољњу антену и каблове од радија и телевизора. Искључите компјутерске модеме и изворе напајања. Затим се држите подаље од електричних уређаја.

[Извор]

Из публикације Severe Storms: Facts, Warnings and Protection.