Млади питају . . .

Зашто сам опседнута својом тежином?

„У мојој се глави води рат који је ван контроле. Један део мене жели да једе, али други део се буни јер се плашим да ћу се превише угојити“ (Јами).

КОЈА је твоја највећа бојазан? Без оклевања, многе девојке би одговориле: да се угојим. У ствари, једна анкета открива да се младе жене данашњице више плаше добијања килограма него нуклеарног рата, рака или чак губитка родитеља!

Забринутост због тежине покаткад може започети изненађујуће рано. Чак и пре него што постану тинејџерке, запажа др Кетрин Стајнер Адер, многе девојчице се састају да би ’разговарале о дебљини‘ — у чаврљању где једна другој откривају презир према свом телу. Изгледа да то и није само разговор. Једно испитивање 2 379 девојчица, показало је да је 40 посто њих стварно покушавало да смрша. А те испитанице су имале само девет и десет година!

С временом, те девојке могу бити ухваћене у замку помодних дијета. Што је још горе, неке могу завршити као 20-годишња Џена. Ова млада девојка висока 160 центиметара, има једва 40 килограма! „Једноставно нећу да једем“, изјављује Џена. „Веома ме мучи помисао да ћу након три године покушавања да смршам, све то повратити за месец дана.“

Можда можеш схватити Џенине осећаје. Можда и ти желиш да дотераш линију да би изгледала најбоље што можеш. Наравно, нема ничег лошег у томе што си заинтересована за свој изглед. Међутим, Џену је жеља да буде витка, замало коштала живота. Како то?

Гладовање до смрти

Џена се бори са опасним поремећајем у исхрани, званим анорексија нервоза. Исто је и са Јами, цитираном у уводу. Неко време су се те девојке изгладњивале буквално до смрти, а у томе нису једине. Процењује се да свака 100. девојка пати од анорексије. То значи да су погођени милиони младих женских особа — можда чак и неко кога познајеш!a

Анорексија испрва може изгледати посве наивно. Девојка се упушта у дијету која на изглед није штетна, можда да би изгубила који килограм. Међутим, кад оствари свој циљ, она је незадовољна. „Још увек сам предебела!“, изјављује она док се с негодовањем огледа. Тако одлучује да изгуби још који килограм. Затим још који. И још који. Образац је постављен, и посејано је семе анорексије.

Дакако, нису све које су на дијети аноректичне. Неке су оправдано забринуте за телесну тежину, и за њих би могло бити корисно да изгубе који килограм. Али, многе девојке имају искривљено гледиште о свом телу. Имати искривљену слику о телу, FDA Consumer упоређује са огледањем на искривљеним огледалима у кући забаве. „Себе видиш дебљом него што то заправо јеси“, каже тај часопис.

Аноректична особа има морбидан страх од добијања на тежини — иако је већ танка ко прутић. Она може компулзивно вежбати како не би добила килограме и мери се по неколико пута дневно да би била сигурна да не „назадује“. Када једе, она узима само веома мале порције. Или уопште не једе. „Сваки дан сам у школу носила сендвич који ми је мама правила, и сваки дан га бацала“, каже Хедер. „Убрзо сам се толико навикла да не једем да чак и кад бих желела да једем не бих могла. Нисам била гладна.“

Из почетка су аноректичарке, попут Хедер, усхићене што губе килограме. Али, недостатак одговарајуће исхране на крају узима свој данак. Аноректичарка постаје дремљива и летаргична. Почињу да трпе њени домаћи задаци. Могу да престану менструални циклуси.b С временом пулс и крвни притисак могу постати опасно ниски. Међутим, аноректичарка није свесна никакве опасности. У ствари, једина опасност коју она опажа јесте повратак килограма које је изгубила — чак и једне једине киле.

Међутим, анорексија није једини поремећај у исхрани, нити је најзаступљенији. Булимија нервоза је пошаст која погађа три пута више девојака од анорексије. Затим ту је компулзивно преједање, које је блиско повезано с булимијом. Осмотримо поближе ова обољења.

Пошаст у потаји

„Једна моја пријатељица ми се недавно поверила да сакрива храну и потајно је једе. Затим тера себе да поврати. Она каже да то ради већ две године.“ Овим речима, једна омладинка у свом писму рубрици савета у једном часопису, описује симптоме који су типични за поремећај у исхрани познат као булимија.

Булимичарка ће се прејести, то јест узети велику количину хране за једно кратко време. Затим ће из свог тела избацити храну коју је појела и то често изазивањем повраћања.c Истина, замисао о пражњењу стомака на овај начин може изгледати одвратно. Међутим, социјална радница Ненси Џ. Колодни пише: „Што се више преједате и празните, то вам све лакше иде. Почетна осећања гађења па чак и страха брзо су замењена неодољивом жељом да поновите овај булимични образац.“

Анорексија и булимија се називају „писмо и глава истог новчића“. Иако имају супротне симптоме, оба поремећаја су подстакнута опсесијом везаном за храну.d Међутим, за разлику од анорексије, булимију је много лакше крити. На крају крајева, преједање погођену особу чува од губитка килограма, а пражњење од добијања. Отуда булимичарка вероватно неће бити ни дебела ни мршава, и у јавности ће изгледати као да су њене навике исхране сасвим нормалне. „Девет година се“, каже једна жена по имену Линдси, „преједам и повраћам до четири, пет пута дневно... Нико не зна за моју булимију, јер је пажљиво скривам под фасадом успешности, среће и просечне телесне тежине.“

Међутим, нешто другачије је код особе с компулзивним преједањем. Попут булимичарке, она ће појести велику количину хране одједном. The New Teenage Body Book запажа: „Будући да се ово халапљиво понашање догађа без пражњења, она која се компулзивно преједа може бити мало или прилично претешка па чак и гојазна.“

Проблеми са здрављем

Сва три поремећаја у исхрани могу представљати озбиљну претњу здрављу особе. Анорексија може изазвати озбиљну неухрањеност и у многим случајевима — неки процењују и до 15 посто — може се показати фаталном. Халапљиво једење, било да је пропраћено пражњењем или не, опасно је по здравље. С временом, гојазност може довести до кардиоваскуларне болести опасне по живот, до дијабетеса и чак до неких облика рака. Изазивање повраћања може искидати једњак, а злоупотреба лаксатива и диуретика у екстремним случајевима може водити до престанка рада срца.

Међутим, постоји још један аспекат поремећаја у исхрани који треба размотрити. Оне које пате од анорексије, булимије и компулзивног преједања уопште узев су несрећне особе. Оне су склоне ка ниском самопоштовању и вероватније је да ће патити од узнемирености и депресије. Очевидно им треба помоћ. Али, како се може помоћи особи која има неки поремећај у исхрани, да више не буде опседнута својом тежином? Овом питању ће се посветити пажња у неком од наредних чланака у овој серији.

[Фусноте]

[Оквир на 14. страни]

Искривљена слика о телу

Већина девојака које су забринуте због своје тежине немају разлога за то. У једној студији, 58 посто девојчица између 5 и 17 година сматрале су да су пуначке, док их је у ствари било само 17 посто. У једној другој студији, 45 посто жена које су заправо биле неухрањене, мислиле су да су предебеле! Једно истраживање у Канади открило је да је 70 посто жена у тој земљи преокупирано својом тежином, а 40 одсто их је укључено у јо-јо дијету — један шаблон скидања и затим враћања килограма.

Очигледно да искривљена слика о телу може неке девојке навести да постану претерано оптерећене нечим што у ствари и није проблем. „Имам пријатељицу која узима велике дозе дијететских таблета и знам неколико девојака које имају анорексију“, каже 16-годишња Кристин. Она додаје: „Ни једна од њих није дебела, ни говора.“

Часопис FDA Consumer с добрим разлогом предлаже: „Уместо да држите дијету зато што је ’сви‘ држе, или зато што нисте витки онолико колико бисте желели, прво видите с доктором или нутриционистом да ли је ваша телесна тежина превелика, то јест јесте ли предебели за своје године и своју висину.“

[Слика на 15. страни]

Многе које се брину око своје тежине немају разлога за то