Нова одбрана у борби против туберкулозе
ТУБЕРКУЛОЗА (ТБЦ) је човеков најстарији заразни убица, а и даље је тако озбиљна претња здрављу да је Светска здравствена организација (СЗО) упоређује с темпираном бомбом. „Утркујемо се с временом“, упозорава један извештај СЗО о туберкулози. Уколико човек не успе да демонтира ову бомбу, можда ће се једног дана суочити с болешћу отпорном на лекове која се „преноси ваздухом, и поред тога је практично неизлечива попут сиде“. Дошло је време, снажно упозорава СЗО, да отворимо очи с обзиром на разоран потенцијал ТБЦ. „Све што дише, од Вол Стрита до Кинеског зида... треба да је забринуто с обзиром на ову опасност.“
Да ли је то претерана изјава? Тешко. Помислите само како би свет био и те како будан када би нека болест припретила да се неконтролисано разбесни и збрише целокупно становништво, рецимо Канаде, за десет година! Иако звучи као фикција, та претња је ипак реална. У свету умире више људи од ТБЦ него од сиде, маларије и тропских болести заједно: 8 000 особа дневно. Сада је око 20 милиона људи заражено активном ТБЦ, а око 30 милиона људи би могло да умре у наредних десет година — што је број већи од броја становника Канаде. (Видите оквир „Свет у шаци ТБЦ“, на 22. страни.)
Сада добре вести
Међутим, сада има наде. Након десет година испитивања, истраживачи су наступили с једном стратегијом која би ТБЦ могла претворити од убице на слободи у криминалца иза решетака. Др Хироши Накајима, бивши генерални директор СЗО, назвао је ову нову стратегију „једним од најважнијих пробоја на пољу здравствене заштите у овој деценији“. Др Арата Коши, директор овог Светског програма СЗО против туберкулозе, каже да програм први пут до сада пружа прилику да се „епидемија ТБЦ смањи“. Разлог за ово одушевљење? Метод назван DOTS.
DOTS је акроним од directly observed treatment, short-course (краткотрајно директно надгледање лечења). То је систем лечења који у року од шест до осам месеци може излечити већину оболелих од ТБЦ, а да не проведу ниједан дан у болници. Успешност DOTS-а зависи од пет елемената. Ако недостаје било који елеменат, запажа СЗО, способност лечења жртава туберкулозе „процури нам кроз прсте“. Који су то елементи?
● 1. Директно. Недијагнозирана ТБЦ је најопаснији случај туберкулозе. Зато СЗО наглашава да би као прво требало да здравствени радници директно усредсреде своје напоре да се у друштву открију особе које имају заразну ТБЦ.
● 2. Надгледање. Други елеменат DOTS-а одговорност за излечење пребацује са пацијента на здравство. Здравствени радници или обучени добровољци, као на пример власници продавница, учитељи или бивши болесници од ТБЦ, надгледају да ли пацијенти узимају сваку дозу лекова против туберкулозе. „Надгледници пацијената“ су веома важни за успех зато што је главни разлог што туберкулоза постоји све до данас тај што пацијенти прерано престану са узимањем својих лекова. (Видите оквир „Зашто у порасту — поново?“, на 22. страни.) Након само неколико недеља лечења, почињу боље да се осећају и престају да узимају лекове. Међутим, лекови се морају узимати шест до осам месеци како би се тело ишчистило од свих бацила ТБЦ.
● 3. Лечење. Током тих шест до осам месеци, здравствени радници контролишу резултате лечења и документују пацијентов опоравак. На тај начин, они засигуравају да су пацијенти у потпуности излечени и да не могу на друге преносити инфекцију.
● 4. Краткотрајно. Четврти елеменат стратегије DOTS-а јесте коришћење исправне комбинације и исправне количине лекова против туберкулозе, у исправном временском периоду, што је познато као краткотрајна хемиотерапија. Ове комбинације лекова задају бацилима туберкулозе смртни ударац.a Лекова увек мора бити на располагању тако да се лечење никада не прекида.
● 5. !. СЗО износи и пети елеменат стратегије DOTS, тиме што ставља знак узвика на крају DOTS-а! То представља финансије и политику здравог разума. СЗО подстиче здравствене системе да од владе и других организација обезбеде финансијску потпору и да лечење ТБЦ учине саставним делом постојећег здравства у држави.
Метод DOTS је што се тиче финансија привлачан творцима политике који држе кесу. Светска банка је класификовала DOTS као „један од најјефтинијих захвата који су на располагању у борби против... болести“. Укупни трошкови коришћења ове стратегије у сиромашним земљама, прорачунава СЗО, износе око 100 долара по пацијенту. У земљама у развоју, „то ретко иде преко 10 америчких центи по глави становника, што се може приуштити чак и у најлошијим привредним условима“. Међутим, због ниских трошкова не значи да нема високе надокнаде.
Колико је функционалан?
Представници СЗО су у марту 1997. објавили да ограничена употреба стратегије DOTS „по први пут у овим деценијама доводи до стабилизације глобалне епидемије ТБЦ“. „Тамо где је DOTS употребљен степен излечења се скоро удвостручио.“ Пробни пројекти DOTS-а који су примењени у областима где је ТБЦ учестала већ показују да та стратегија функционише. Послушајте неколико успешних прича које је навео СЗО.
У Индији је „DOTS примењен на пробним подручјима која обухватају преко 12 милиона људи... Туберкулоза је сада излечива код 4 пацијената од њих 5“. У једном пробном програму који обухвата милион људи у Бангладешу, „87 посто [оболелих од ТБЦ] је излечено“. На једном индонежанском острву, пројекат DOTS „од 10 заражених пацијената лечи 9“. У Кини су пробни пројекти имали „запањујући успех“, са стопом излечења од 94 посто. У једном граду у Јужној Африци „више од 80 посто [оболелих од ТБЦ] успешно се лечи“. Недавно је DOTS уведен и у Њујорку и то уз запањујуће резултате.
Резултати ових тестова на подручјима неколико десетина земаља, закључује др Коши, показују да се та стратегија „може користити посвуда, а проценат излечења може бити 85 посто и више“.
Нема бума — већ напредовање
Због оваквог лечења које практично може да порази једног од човекових најсмртоноснијих заразних убица, и то на лак и јефтин начин, очекивали бисте да стратегија DOTS направи бум. „Међутим“, наводи један службеник СЗО, „изненађујуће мали број земаља спроводи ову, у пракси доказану и јефтину, контролну стратегију СЗО против туберкулозе.“ Заиста, почетком 1996, само су 34 земље примењивале ову стратегију у целој својој држави.
Поред свега тога, види се напредак. Пре 1993, када је СЗО у свету подигао узбуну због ТБЦ, сваки 50. пацијент је био корисник DOTS-а. Данас је тај однос 1 напрема 10 пацијената. Постоји извештај да је 1998. око 96 земаља користило стратегију DOTS. Ако се још више земаља окупи око DOTS-а, годишњи број случајева туберкулозе ће се ’за једну деценију преполовити‘. Др Коши каже: „Имамо проверен пакет здравствених мера који само треба још шире да применимо.“
Пошто човек има знања и средстава да се успешно бори против ТБЦ, једина ствар која недостаје јесу ’људи који ће засигурати коришћење ових лекова по целом свету‘. Онда није чудо што, у једној публикацији упућеној лекарима и другим здравственим радницима широм света, СЗО поставља следеће питање: „Шта онда чекамо?“
[Фуснота]
a У те лекове спадају изонијазид, рифампин, пиразинамид, стрептомицин и етамбутол.
[Истакнути текст на 21. страни]
На земљи се сваке секунде неко зарази туберкулозом
[Истакнути текст на 21. страни]
’Спасоносни лекови чуче на полици док милиони умиру‘ — др Арата Коши
[Истакнути текст на 23. страни]
„Стратегија DOTS представљаће један од најважнијих пробоја на пољу здравствене заштите у овој деценији“
[Оквир на 22. страни]
Зашто у порасту — ПОНОВО?
Лек против туберкулозе (ТБЦ) откривен је пре више од четири деценије. Отада је преко 120 милиона људи умрло од ТБЦ, и још око 3 милиона ће умрети у току ове године. Али зашто од ТБЦ и даље умиру толики људи када постоји лек? Из три главна разлога: немарност, ХИВ/сида и отпорност ТБЦ на лекове.
Немарност. Очи света су уперене на инфективне болести као што су сида и ебола. Међутим, мали број људи схвата да је на једну особу која је умрла од еболе дошло 12 000 особа које су умрле од ТБЦ. У ствари, ТБЦ је толико уобичајена у земљама у развоју да су на ту болест људи почели гледати као на животну чињеницу. У међувремену, богатије земље су допустиле да се ТБЦ шири чак и ако имају делотворне лекове који неупотребљени чуче на полицама. Ово глобално занемаривање се показало као фатална грешка. Док се забринутост света у вези с ТБЦ смањивала, бацили ТБЦ су бивали све јачи. Ти бацили данас нападају више људи и у више земаља него икада раније у људској историји.
ХИВ/сида. ТБЦ је сапутник ХИВ-а и сиде. Када се људи заразе ХИВ-ом — који руши имунитет — они су 30 пута склонији да се у њима развије ТБЦ. Није никакво чудо што је тренутна епидемија ХИВ-а по свету изазвала и пораст броја оболелих од ТБЦ! У 1997. је отприлике 266 000 особа позитивних на ХИВ умрло од ТБЦ. „То су мушкарци и жене“, каже Питер Пијо, директор Удруженог програма Уједињених нација о ХИВ-у/сиди, „који нису имали користи од јефтиних лекова против туберкулозе који су им били потребни како би се од ње излечили.“
Отпорност ТБЦ на лекове. „Супербактерије“, имуне на човеков арсенал антибиотика, јесу ствар научне фантастике, али у случају ТБЦ, нагло постају стварност. Преко 50 милиона особа је можда већ заражено ТБЦ отпорном на лекове (MDR). Због тога што оболели од ТБЦ након неколико седмица престану да узимају лекове јер се осећају боље, или су потрошили лекове или зато што болест са собом носи јавну љагу, у њиховом телу не буду уништени сви бацили ТБЦ. У једној азијској земљи, примера ради, од свака 3 пацијента 2 су рано прекинула лечење. Када се поново разболе, болест се теже лечи зато што се преживела бактерија поново бори и побеђује све доступне лекове против ТБЦ. Као последица тога, болесници на крају задобију врсту ТБЦ која је неизлечива — у њиховом случају и код свих оних које би могла да зарази. И када се смртоносни зао дух MDR нађе у ваздуху, остајемо с ужасним питањем: „Хоће ли човек моћи да га врати у боцу?“
[Оквир на 22. страни]
Свет у шаци ТБЦ
Епидемија туберкулозе (ТБЦ) прилично је у порасту, изискује све више трошкова и сваке године је све смртоноснија. Подаци које је прикупила Светска здравствена организација откривају ширење овог нечујног убице. Ево неких примера: „Пакистан губи рат против туберкулозе.“ „На Тајланду се туберкулоза враћа с осветом.“ „У Бразилу, туберкулоза данас спада у водеће узроке болести и смрти.“ „Туберкулоза држи чврсто у шаци мексички народ.“ У Русији „ТБЦ нагло расте“. У Етиопији „туберкулоза бесни по целој земљи“. „Јужна Африка има једну од највећих стопа учесталости ТБЦ у свету.“
Иако од 100 пацијената 95 њих је из сиромашнијих земаља, ТБЦ стеже свој стисак и на богате земље. У Сједињеним Државама је почетком ’90-их био нагли пораст броја извештених случајева ТБЦ. Новинарка из САД, Валери Гартсеф запажа да је „туберкулоза још једном дошла у лов на Американце“. Исто тако је, др Јап Брукманс, директор Холандског краљевског удружења против ТБЦ, недавно рекао да се епидемија ТБЦ „погоршава у Источној Европи и деловима Западне Европе“. Онда не изненађује што часопис Science, од 22. августа 1997, наводи да је „туберкулоза и даље главна претња здрављу“.
[Оквир на 24. страни]
Откривен шематски изглед ТБЦ
Истраживачи су недавно успели да документују целу генетску шему бактерије (ТБЦ). Овај подвиг означава „нову фазу у борби против једног од човекових најуспешнијих грабљиваца“, каже др Даглас Јанг с Медицинске школе при Краљевском колеџу у Лондону. Светска здравствена организација извештава да би се ово откриће „могло показати непроцењивим за будуће истраживање о лековима и вакцинама против ТБЦ“ (The TB Treatment Observer, од 15. септембра 1998).
[Слике на 23. страни]
Комбинација ових лекова може убити бациле ТБЦ
[Извори]
Фотографију обезбедио WHO, Geneva
Фотографија: WHO/Thierry Falise
[Слике на 24. страни]
За лечење је потребно само 100 долара по оболелом
[Извори]
Фотографија: WHO/Thierry Falise
Фотографију обезбедио WHO, Geneva
[Извори слика на 21. страни]
Фотографија: WHO/Thierry Falise
Фотографију обезбедио WHO, Geneva
Фотографија: WHO/Thierry Falise