Како да сачувате своје здравље

ДАНАС је изазов одредити шта у највећој мери утиче на наше здравље. Медији су преплавили тржиште информацијама о исхрани, вежбама, додацима за храну и мноштву других ствари везаних са здравље. Нажалост, пуно тога је контрадикторно. Научни писац Дениз Грејди, каже: „Савети упућени јавности који говоре о томе шта да се једе, који лекови да се узимају, и у основи, како да се живи, износе супротно гледиште сваки пут када се у неком медицинском журналу објави нека нова студија.“

Уместо да се експериментише са сваким новим трендом везаним за здравље, неки лекари саветују да је мудрије држати се основних правила. На пример, публикација The American Medical Association Family Medical Guide, каже: „Можете постати здравији ако учините позитивне промене у свом начину живота и редовно одлазите на контролу како би се било која новонастала болест открила и лечила на време.“ Али, која је врста ’позитивних промена у начину живота‘ најкориснија? Осмотримо три врсте.

Изаберите здраву храну

Стручњаци на подручју медицине предлажу да једемо разноврсну храну, тако да главни део наших калорија настане из сложених угљених хидрата, нарочито из оних који се налазе у интегралним житарицама, махунаркама, воћу и поврћу.a Међутим, на наше здравље не утиче само оно шта једемо већ и колико једемо. Важно је бити умерен у јелу. Редовно уношење више калорија него што наше тело може да потроши, води до гојазности. Гојазност пак отежава рад срца, слаби тело и чини особу „подложнијом срчаним обољењима, дијабетесу, реуматоидном артритису и многим другим поремећајима“, каже један медицински приручник.

Недавних година много пажње је посвећено коришћењу масти у исхрани. Многи стручњаци на подручју здравља тврде да храна која садржи пуно засићених масти повећава опасност од срчаних обољења и одређених врста рака. Међутим, то не значи да из наше исхране треба избацити све врсте масти. „У здравој исхрани се практично свакодневно нађе место за ствари које волите, наравно у умереној количини“, каже Мери Абот Хес, бивша председница Америчког удружења за исхрану. Кључ је у томе да оброци буду умерени и да се ограниче неки други извори масти.

Додуше, изменити навике у исхрани није лако. У ствари, неки чак могу размишљати да живот нема смисла ако непрестано морају да се одричу хране коју воле. Али уместо да идете на све или ништа, нађите неко уравнотежено гледиште. Више је реч о смањењу количине хране неголи о уздржавању од хране. Раније цитирани Family Medical Guide, каже: „Прихватање здравог начина живота не значи да више нећете уживати у животу.“

Стручњаци предлажу да нездраву храну избацујете постепено како бисте ублажили последице наглих промена у исхрани. На пример, уравнотежите своју исхрану за целу недељу, а не само за један дан. Уколико свакодневно једете црвено месо, смањите то на трипут недељно. Исто важи и за храну богату засићеним мастима, као што су путер, сир, сладолед и извесне масне грицкалице. Поставите за циљ да смањите уношење масти на 30 посто од укупног броја калорија.

Др Валтер Вилет с Харвардског универзитета, упозорава на опасност смањења хранљивих масти које се затим надопуњују храном богатом угљеним хидратима и шећером. Често је гојазност последица тога. Добро је да у исхрани смањите како масти тако и угљене хидрате.

Умерено вежбајте

Здрав начин живота укључује и програм редовних вежби. Др Стивен Блер, уредник извештаја начелника санитетске службе САД о физичкој способности, каже: „Људи који из седелачког начина живота пређу на умерену активност, смањују упола опасност од смрти проузроковане срчаним обољењима.“ Нажалост, многи људи данас не вежбају чак ни умерено. На пример, у Сједињеним Државама се за сваку четврту особу каже да је потпуно неактивна. У Канади је једна студија под насловом Процена физичке активности за 1997, открила да је „63 одсто Канађана физички активно мање од један сат дневно“, извештава часопис The Toronto Star. А у Британији су истраживачи једну групу деце оценили као „неактивну и то у толикој мери да су њихови откуцаји срца у будном стању само мало бржи него у стању сна“ (The Sunday Times).

Раније се веровало да само тешке аеробне вежбе могу користити здрављу. Међутим, да би се човек боље осећао, није потребно напорно вежбање. У ствари, „ако потрошите само 150 калорија дневно [умереним вежбањем], тиме смањујете опасност од срчаних обољења, високог крвног притиска, рака и шећерне болести“, како извештава начелник санитетске службе.

Када бирате врсту вежбања, важно је да изаберете нешто што волите да радите. Иначе, то вам неће постати саставни део живота. Кључ није толико у томе шта вежбате, већ колико често то радите. Национални институт САД за здравље предлаже као опште правило да „деца и одрасли подједнако, треба да имају за циљ најмање 30 минута умерене физичке активности, у више дана током седмице, а најбоље би било свакодневно“.

Које се вежбе сматрају за умерене? Пливање, жустро ходање, вожња бицикла, прање и полирање аутомобила, пењање уз степенице и чишћење дворишта, све се то сматра вежбама умереног интензитета. Није потребно да идете у спортске сале нити у фитнес центре да бисте сачували своје здравље. Међутим, једна реч опреза: ако имате неко кардио-васкуларно обољење, или ако сте мушкарац старији од 40 година или жена старија од 50 година, стручњаци на подручју медицине предлажу да се консултујете са својим лекарем пре започињања с било којим програмом вежби.

Шта је с пушењем, дрогом и алкохолом?

Пушење: дим од цигарете садржи више од 4 000 састојака штетних по здравље, од којих су 200 познати отрови. Међутим, ма колики да је број отрова, нема сумње да пушење у великој мери шкоди здрављу пушача. Само неколицина других производа може да парира броју смртних случајева проузрокованих дуваном. На пример, у Сједињеним Државама десет пута више људи умре од болести повезаних с дуваном, него услед саобраћајних несрећа. Глобално гледано, Светска здравствена организација процењује да пушење годишње угаси три милиона живота!

Осим повећане опасности од рака и срчаних обољења, пушачи се чешће од непушача прехладе, добију чир, хронични бронхитис и имају повишени крвни притисак. Пушење умањује осетљивост чула укуса и мириса. Јасно је, престати с пушењем представља једно од најважнијих превентивних здравствених мера које особа може предузети. Али шта је с дрогом и алкохолом?

Дрога: злоупотреба дроге широм света узима огроман данак у облику људских живота. Америчко министарство за здравље и хуманитарне службе, каже: „Злоупотреба дроге годишње убије 14 000 Американаца.“ Трговина дрогом не утиче само на њене кориснике. Да би финансирали своју навику, многи зависници постају силеџије и криминалци. Публикација The Sociology of Juvenile Delinquency каже: „Ривалства унутар мрежа за растурање крека [кокаина] претворила су неке црначке квартове у урбане ’зоне смрти‘, где је стопа убистава толико велика да их је полиција већ отписала као анархично неплодно тло.“

Наравно, далеко од тога да је злоупотреба дроге само проблем Сједињених Држава. Према једној процени, годишње у свету од убризгавања дроге умре од 160 000 до 210 000 људи. Милиони других користе остале врсте штетних дрога, као што су кат (наркотик са зеленим лишћем), бетелови ораси, кокаин и хероин.

Алкохол: иако пажњу јавности привлаче дроге попут крек кокаина и хероина, још већу штету наноси злоупотреба алкохола. Алкохолизам „погађа сваког десетог Канађанина и кошта здравствено осигурање 10 милијарди канадских долара годишње“, извештава часопис The Medical Post. Процењује се да у Сједињеним Државама алкохол узрокује 50 посто кобних саобраћајних несрећа и пожара, 45 посто дављења и 36 посто несрећа које укључују пешаке у саобраћају. Злоупотреба алкохола такође је повезана с многим насилним злочинима. Они који убијају, нападају, силују, злостављају децу или изврше самоубиство, често су баш под утицајем алкохола.

Ако је неко кога волите зависник од алкохола, дувана или дроге, потражите помоћ.b Божја Реч, Библија, каже да „пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“ (Пословице 17:17). Да, ослањање на љубазну подршку породице и пријатеља може пуно помоћи да изађете на крај с неком тешком ситуацијом.

Међутим, да бисте били заиста здрави, потребно је више од доброг физичког здравља. Ментални и духовни чиниоци такође играју важну улогу у одржавању здравог начина живота. То ћемо осмотрити у наредном чланку.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 5. страни]

„Прихватање здравог начина живота не значи да више нећете уживати живот“

[Истакнути текст на 6. страни]

„Злоупотреба дроге годишње убије 14 000 Американаца“

[Истакнути текст на 7. страни]

„У здравој исхрани се практично свакодневно нађе места за ствари које волите, наравно у одређеној количини“

[Слика на 5. страни]

Редовно вежбање је део здравог начина живота

[Слика на 6. страни]

Одбаците дуван и дрогу

[Слика на 7. страни]

Воће и поврће представља здраву храну

[Слика на 7. страни]

Чак и свакодневни кућни послови могу бити корисно вежбање