Сиднеј — устрептали лучки град

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

НА ШТА помислите када чујете речи „Сиднеј, Аустралија“? Да ли одмах мислите на јединствену оперу поред саме воде, с крововима који се таласасто издижу попут огромних шкољки или једара једрилице? Зависно од вашег интересовања, можда би то могла да буде слика која вам се јавља у мислима.

Сиднеј — капију Аустралије— многи сматрају једним од најатрактивнијих градова света. Он је главни град Новог Јужног Велса, најгушће насељене државе на том континенту. Главни град земље је иначе Канбера, смештен на пола пута између Сиднеја и Мелбурна.

Сиднејсајдери, како становници овог града воле да се зову, уопштено су пријатељски настројени и безбрижни људи. Сиднеј, који се у баладама често спомиње као „Сиднеј град“, познат је због најмање три истакнута обележја: (1) дубоке природне луке, (2) импресивног, лучког једносводног моста и (3) јединствене опере.

Клима је умерена, с просечном температуром од 22°C у најтоплијем месецу фебруару и 12°C током најхладнијег месеца јула. Падавине у Аустралији углавном су нередовне и непредвидиве, с тим да просек падавина, које се већином излучују током летњих месеци (од децембра до марта), у Сиднеју износи 1,140 милиметара годишње.

О Сиднеју ћете много више слушати у предстојећим месецима, јер је изабран да 2000. године буде град домаћин Олимпијских игара.

Од кажњеничке колоније до напредног града

У поређењу с многим другим чувеним светским градовима, Сиднеј је млад град, јер његова историја почиње од 1770, пре тек нешто више од 200 година, када је британски истраживач, капетан Џејмс Кук, предузео своје историјско искрцавање у Ботанички залив. (Северна обала Ботаничког залива је сада дом сиднејског међународног аеродрома.) Док је пловио неколико миља на север, заобишао је дубоку природну луку коју је назвао Порт Џексон. Међутим, он није зашао између два рта која су водила ка луци.

Затим је 1778. године из Енглеске стигао гувернер Артур Филип с Првом флотом и њеним товаром британских осуђеника. Искрцао се на обалу да би у Ботаничком заливу основао мало насеље, али је утврдио да то место није било баш подесно. Зато је узео три чамца и отпловио на север да види да ли се може наћи неко боље место.

И заиста, само неколико километара даље открио је неочекивано дубок и простран залив који је Куку промакао. У чувеном извештају Лорду Сиднеју, енглеском министру унутрашњих послова, Филип је пренео своје утиске о Порт Џексону: „Ми... имали смо то задовољство да нађемо најлепшу луку на свету, у којој хиљаду једрењака у борбеној линији могу да се укотве савршено безбедни.“ У част Лорда Сиднеја, Филип је заливу дао име Сиднејев залив и тамо основао прво насеље. Име Сиднеј остало је до дан-данас.

Сви мушки осуђеници били су искрцани и одмах су почели да раскрчују земљу и монтирају незграпна склоништа. Флота је носила многе осуђенике, а међу њима је био и приличан број жена и деце, који су хиљаде километара далеко од своје родне земље морали да се прилагоде најбоље што умеју овом новом принудном „дому“. У наредних 20 година, насеље су сачињавали импровизовани шатори и привремена боравишта — од којих су многа била само бараке и страћаре — пошто је првобитно требало да буде само кажњеничка колонија. Међутим, 1810. године гувернер Лаклан Маквари стигао је у Сиднеј и његово 11-годишње присуство проузроковало је брз преображај колоније.

Град почиње да поприма облик

Под Макваријевом управом један архитекта, који му се придружио из Енглеске, пројектовао је многе зграде унутар и около Сиднеја, уз помоћ једног ослобођеног осуђеника који је такође био архитекта. То је заробљеничком логору одмах дало атмосферу постојаности. Наравно, рад није био проблем, јер је затвореника било на претек. Уз то, било је у обиљу седиментних стена идеалних за градњу.

Књижевница Порша Робинсон у својој књизи The Women of Botany Bay, описала је брз преображај ове колоније: „Посетиоци, слободни досељеници, званичници, војници, сами осуђеници, који су у Нови Јужни Велс стигли у последњим годинама Макваријеве декаде [1810-21], очекујући да наиђу на разврат, пијанство и разузданост, за шта се у Британији веровало да је карактеристично за колонију, били су запањени њеном ’цивилизацијом‘. Уместо барака и страћара видели су господске куће ’које би украсиле и Хановер сквер... улице дуге колико и Оксфордска улица‘, величанствене цркве и државне зграде, путеве и мостове, продавнице и радње свих врста, уредне кућице за раднике, фине кочије за имућне... ’све је противречило томе да је то била заробљеничка колонија‘.“

Тако је до одласка гувернера Макварија 1821, Сиднеј већ имао 59 зграда од седиментних стена, 221 од цигала и 773 брвнаре, не рачунајући куће и зграде које су биле државна својина. Данас град Сиднеј, са својим скоро четворомилионским становништвом, стоји као потврда довитљивости осуђеника, слободних досељеника и њихових породица, као и визије раних гувернера колоније.

Сиднејска ’импозантна и пространа лука‘

Иако Сиднејсајдери у говору указују на Порт Џексон као на Сиднејску луку, праву луку у ствари чине три подручја — Средња лука, Северна лука и Сиднејска лука. Даље од луке, дубље унутар предграђа налазе се реке Парамата и Лејн Ков.

Сиднејска лука је једна од најлепших природних лука на свету, а неравне седиментне стене њене обале протежу се 240 километара. Стварна раздаљина у правој линији од уласка у луку до места где се стапа с реком Парамата је 19 километара, а укупна површина воде је 54 квадратна километра. Дубина мора у приобалном делу је једна од истакнутих карактеристика луке, јер се тачка највеће дубине налази на око 47 метара. Упадљив прилаз с Тихог океана је између два врло стрма рта — Северне главе и Јужне главе. Ртови су један од другог удаљени само 2 километра, а потпуни преглед луке не можете имати све док не зађете доста унутар ње. То објашњава зашто је капетан Кук пропустио да темељније истражи оно што је сматрао само још једним заливом.

Још 1788, гувернер Филип је цитиран како каже за Сиднејску луку: ’Што се тиче опсега и безбедности, бољу никад нисам видео, и најискуснији навигатори који су били са мном потпуно се слажу да је то импозантна и пространа лука, која има дубину безбедну и за веће бродове, и простор који може послужити, савршено безбедно, за било који број бродова који би се могао окупити.‘

Сиднејски лучки мост — ремек-дело инжењеринга

Чак и далеке 1815. године озбиљно је разматрана потреба за мостом преко луке од севера ка југу, али се први нацрт моста појавио тек 1857. И тако се данас мост протеже од места Доз на јужној страни луке до места Милсанс на северној обали — баш тамо где је и први пут било предложено! Један од најдужих једносводних мостова на свету захтевао је девет година изградње и цену од 20 милиона аустралијских долара — један огроман износ у годинама депресије раних 1930-их. Званично је био отворен за саобраћај 19. марта 1932. године.

Масивни централни лук је дуг 503 метра, с највишим врхом од 134 метра изнад воде. Висина пролаза испод моста је око 50 метара, што дозвољава највећим океанским путничким бродовима да прођу безбедно. Сама платформа је широка 49 метара и у почетку је имала дупле пруге за железницу и трамвај, шест ауто-трака и две пешачке стазе. Године 1959. Сиднеј је заменио трамваје аутобусима, па су трамвајске пруге промењене у саобраћајне траке. Сада постоји осам трака за аутомобиле, аутобусе и камионе. Укупна дужина моста је 1 149 метара, укључујући и прилазе мосту.

До 1980-их саобраћај на мосту је био тако густ да се размишљало о отварању још једног прелаза преко луке. Овог пута је много практичније било ићи испод воде. И тако је у августу 1992. био отворен тунел с четири траке.

Шетња преко моста пружа прилику за разгледање панораме Сиднеја. На северној страни луке, на шумовитим косинама, смештен је зоолошки врт Таронга. На супротној страни луке и скоро испод моста на Беналонгу је, не може се промашити, Сиднејска опера.

Сиднејски драгуљ у луци

Сиднејска опера, описана као „драгуљ на Беналонгу“, с три стране је окружена плавим водама сиднејске луке. Окупана сунчевом светлошћу заиста изгледа као драгуљ. Ноћу, под светлима опере бриљантно блистају готске шкољке.

Предговор књиге A Vision Takes Form пружа опис визуелног утиска опере: „Сиднејска опера је постала једна од оних грађевина која при свакој малој промени перспективе или светлости добија потпуно нови карактер... Рана јутарња сумаглица или последњи блесак залазећег сунца чине да шкољке изгледају углачано попут кацига из сага о легендарним џиновима.“

Пројекат за оперу осмислио је дански архитекта Јорн Утсон, и коначно био одабран међу више од 200 међународних пријава за такмичење у пројектовању.a

Лондонски часопис Architects‘ Journal описао је тај пројекат као „минијатуру романтичне скулптуре у великој размери“. Ипак, претварање ове романтичне визије у стварност задавало је велике техничке потешкоће. Два инжењера Сер Ова Аруп и Џек Зунс рекли су: „Сиднејска опера представља... опасан подухват у грађевинарству. ... Пошто су околности под којима се градила тако несвакидашње, и проблеми везани за њу тако тешки, то је отворило јединствену могућност... за развој нових метода рада. Од тада су многе од њих коришћене у изградњи уобичајених мостова и грађевина.“

Првобитно је процењено да ће опера коштати 7 милиона аустралијских долара, али до њеног завршетка 1973. године трошкови су астрономски порасли на 102 милиона долара!

Поглед у унутрашњост опере

Док улазимо у фоаје, запажамо да се сунчева светлост филтрира кроз два слоја стакала унутар конусних отвора шкољки. Зграда је обложена с невероватних 6 225 квадратних метара посебног стакла прављеног у Француској. Потом, улазимо у концертну дворану. И док стојимо позади, гледајући преко 2 690 седишта према позорници, импресионирани смо највећим оргуљама на свету с механичком трактуром, и њених 10 500 цеви.b Таваница је висока 25 метара, што јој даје запремину од 26 400 кубних метара. Ово „даје време реверберације од приближно 2 секунде, што омогућава да се симфонијска музика чује пуним, богатим и благим тоном“ каже један приручник.

Подједнако су импресивне и остале три дворане пројектоване за оперу, симфонијске концерте, балете, филмове, соло реситале, драме, камерну музику, изложбе и конгресе. У опери укупно има 1 000 просторија, укључујући и ресторане, гардеробе и друге удобности.

Не пропустите ни зоолошки врт

Ако планирате да посетите Сиднеј, немојте пропустити да у посету укључите и крстарење по луци бродом или трајектом. Нећете зажалити. Узмите трајект до зоолошког врта Таронга. Немају сви посетиоци Аустралије времена да виде аустралијску дивљину и њене дивље животиње. Зато, дан у зоолошком врту може представљати једну прикладну пустоловину по аустралијској „дивљини“. У зоолошком врту се налазе јединствене дивље животиње Аустралије, од кенгура до коале, од кљунара па до динга. Зоолошки врт је скоро у срцу Сиднеја, само неколико минута вожње лучким трајектом од терминала близу опере. Сврстава се међу најбоље на свету. Док сте још на подручју луке уживајте у бесплатној забави за коју се брине велики број разних забављача — акробате, Абориџини који свирају у диђеридо (типични абориџински дувачки инструмент) или џез ансамбли.

Убеђени смо да ћете потпуно уживати у својој посети Сиднеју — стварно устрепталом граду смештеном уз невероватну луку у плавом пространству Тихог океана. И ко зна, можда метнемо још једног рачића на роштиљ, за вас!

[Фусноте]

[Мапе на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Сиднеј

Мушка плажа

Порт Џексон

Сиднејски мост

Сиднејски мост

СИДНЕЈ

Ботанички залив

[Слика на 15. страни]

Сиднејски пословни центар

[Слика на 15. страни]

Имитација „Баунтија“ у Ботаничком заливу

[Слика на 15. страни]

Ваздушни воз у центру града Сиднеја

[Слика на странама 16, 17]

Сиднејска опера и лучки мост

[Извор]

Љубазношћу Sydney Opera House Trust (фотографија Tracy Schramm)

[Слика на 17. страни]

Ентеријер опере с њеним оргуљама од 10 500 цеви

[Извор]

Љубазношћу Australian Archives, Canberra, A.C.T.

[Слика на 18. страни]

Мушка плажа, Сиднеј