Глобална трговина — како утиче на вас

КАДА је Питер остао без посла у једној мултинационалној корпорацији где је радио 20 година, на отпусници је стајало да је главни кривац „глобализација економије“. Када је бат, тајландски новац, спао на половину своје вредности, министар финансија те земље изашао је пред ТВ камере и критиковао „глобализацију“. Када је цена пиринча скочила за 60 посто у једној земљи у југоисточној Азији, новински наслови на киосцима објављивали су: „То је глобализација!“

Шта у ствари значи глобализација економије? Како и зашто она утиче на вашу земљу, а и на ваш новчаник? Шта се крије иза тог тренда?

Шта је глобализација?

Као појава у економији, глобализација је прелаз са искључиво националне економије на светску економију. У данашњем „великом селу“, како називамо свет, производња је постала интернационализована, а новац се слободно и непрекидно креће изван граница. То је практично трговина без граница. У оваквом систему, мултинационалне корпорације поседују огромну моћ, док анонимни инвеститори могу поспешивати материјално благостање али и проузроковати опустошујућу кризу у било ком делу света.

Глобализација представља како узрок тако и последицу савремене информационе револуције. Њу подстичу драстични напредак у телекомуникацији, невероватан пораст компјутерске моћи и развој информационих мрежа, као што је Интернет. Ове гране технологије помажу да се савлада баријера физичке удаљености. С каквим резултатима?

Противречан благослов?

Према мишљењу њених присталица, глобализација може бити вртлог трговине и инвестиција који изграђује економије и подстиче на развој чак и у најсиромашнијим земљама света. На пример, само током 1990-их, страни инвеститори су уложили билион америчких долара у економије у фази развоја. Овај феноменални пораст међународног инвестирања омогућио је да се у сиромашнијим земљама изграде путеви, аеродроми и фабрике. Глобализација је заиста сила која је у неким земљама у различитим деловима света повећала животни стандард. Питер Садерланд, директор Савета за прекоморски развој, каже да су „све донедавно биле потребне најмање две генерације да би животни стандард постао двапут бољи, међутим сада у Кини животни стандард постаје двапут бољи сваких 10 година“. Глобализација се сматра зачетником невиђених могућности за милионе људи. Запањујуће ширење светске трговине довело је до врхунца продуктивности и ефикасности и створило је нова радна места.

Међутим, критичари глобализације тврде да она може преко ноћи и да уништи економије. Неколико кликова компјутерским мишем може веома брзо довести до девалвације националне монете и однети животну уштеђевину милиона оних који издржавају породице. Злослутне речи из уста неког утицајног аналитичара Волстрита могу истог часа довести до тога да гомила успаничених инвеститора прода своје деонице у Азији, стварајући на тај начин огроман вакуум капитала који би милионе људи на крају могао довести до сиромаштва. Управни одбор може одлучити да затвори неку фабрику у Мексику и да уместо ње отвори једну на Тајланду — стварајући нова радна места у Азији док у исто време осуђује на сиромаштво стотине породица у Латинској Америци.

Многи указују на то да је глобализација отежала живот великом делу људског друштва, и прети да ће један део света потпуно запоставити. „Није случајно што због незадовољавајућег привредног учинка један велики део супсахарске Африке не успева да се интегрише у светску економију и да на тај начин успешно тргује и привуче инвеститоре“, рекао је Сатерланд.

Заразан утицај који вас може обогатити или осиромашити

Како се то односи на вас? Локалне, националне и регионалне економије постају повезане и зависе једна од друге. Због тога би неповољни симптоми једне економије могли брзо да се прошире и заразе друге — укључујући и економију ваше земље. На пример, светска финансијска криза која је 1997. опустошила Азију, а 1998. и 1999. Русију и Латинску Америку, сада прети да нанесе значајну штету просперитету Сједињених Држава, европским земљама и многим другим финансијски стабилним државама. Економије које су у једном моменту изгледале здраве, већ у следећем су постале тешко болесне — очигледно не због неког новог развоја ствари унутар сопствених граница већ због финансијског шока изван граница. Економисти ову појаву називају „финансијском заразом“. Лајонел Барбер из часописа Financial Times каже: „Финансијски шокови се појављују истовремено, и у многим случајевима се међусобно појачавају. Зараза више не представља само опасност; она је животна чињеница.“

Дакле, глобализација у све већој мери ставља животе људи из свих крајева света у исти економски кош. Без обзира где живите, таква зараза не утиче на вас само на један начин. Осмотрите следеће примере. Када је у јануару 1999. у Бразилу национална валута стављена у оптицај, аргентински узгајивачи живине су били шокирани када су видели да Бразилци јефтиније продају своје пилиће супермаркетима у Буенос Ајресу. Штавише, међународна економска рецесија је већ драстично снизила цену аргентинског дрвета, соје, воћних сокова, говедине и сира. Ниске цене и смањена потражња довели су до затварања млекара, због чега је на стотине људи остало без посла.

У међувремену, узгајивачи свиња у Илиноису, у САД, раније су имали добар извоз свињетине у азијске земље које су нагло напредовале, међутим, сада су морали да снизе своје цене пошто је потражња била мала, а конкуренција јака. „Никада још нисмо видели овако велики губитак у индустрији свињског меса, чак ни у време Велике кризе“, жалио се један фармер. У тој истој земљи били су привремено отпуштени радници из индустрије челика, пошто су се њихове компаније суочавале с поплавом увезеног челика из Кине, Јапана, Русије, Индонезије и других земаља — а све ове земље имају слабу монету због које су њихова извозна добра веома јефтина. На запрепашћење фармера те земље, због недостатка азијских купаца непродато жито се гомилало у Сједињеним Државама.

Умешаност глобализације је надаље отежана чињеницом да су банке и пензијски фондови из богатих земаља давали зајмове или инвестирали у „новонастала тржишта“ — што је еуфемизам за неке економије у земљама у развоју. Стога, када су такве економије пропале током финансијске кризе од 1997. до 1999, то је имало директан утицај на обичне грађане који су били пензионери или штедише код банака које су претрпеле губитак. Скоро да је сваког подилазила језа због губитка у који су били директно или индиректно укључени.

Богатима још више, сиромашнима још мање

Детаљније испитивање процеса глобализације открива да она ствара све већа острва богаташа у сиромашним земљама и море сиромашних у богатим земљама. Како је то могуће? Дејвид Кортен делимично даје одговор у својој књизи When Corporations Rule the World: „Нагли економски пораст у земљама с ниским приходом доводи до стварања савремених аеродрома, телевизијских станица, аутопутева, климатизованих трговачких центара с привлачним неонским рекламама и маркама познатих произвођача, намењених само неколицини срећника. Он ретко кад побољшава животне услове већине. Оваква врста пораста захтева усмеравање економије према извозу како би се добавила девизна средства за куповину ствари које прижељкују богати људи. Зато су земље сиромашних људи оријентисане на извоз житарица. Бивши пољопривредници у тим земљама живе у градским сиротињским четвртима издржавајући се од цркавице коју мукотрпно зараде у малим фабрикама које производе за извоз. Породице се распадају, друштвена структура само што не пукне, а насиље се одомаћује. Затим, онима којима је економски пораст ишао у прилог треба још више девиза како би увезли оружје да би се заштитили од беса сиротиње.“

Уопштено гледано, глобализација врши велики притисак на раднике пошто владе смањују плате и отежавају радне услове не би ли некако привукле стране инвеститоре обећавајући им мале трошкове. Док су неке новоиндустријализоване земље профитирале захваљујући повећаном извозу услед слободне глобалне трговине, сиромашне нације су у великој мери изостављене с те гозбе.

Колико је постала озбиљна ова глобална неједнакост? Осмотрите само један статистички податак који цитира Кортен: „Сада [1998] постоји 477 милијардера у свету, у односу на њих 274 године 1991. Њихова укупна имовина одговара отприлике укупном годишњем приходу половине најсиромашнијег дела човечанства — приходу који има 2,8 милијарди људи.“ И, ко је крив? „То је директна последица нерегулисане глобалне економије.“

Бити мотивисан похлепом — здрав тренд?

Шта је главна мана глобализације? Коментаришући о финансијској кризи 1997-98, уредник Џим Хоугленд је рекао да ће будући историчари „пронаћи трагове неискоришћених могућности, слабе међународне сарадње и људске похлепе“. Неки људи питају: ’Може ли бити светског мира и благостања поред економског система који сукобљава богату мањину са сиромашном већином, и то у борби на живот и смрт? Зар је етички исправно да мали број добитника ужива у екстравагантном богатству, док је много већи број губитника присиљен да живи у понижавајућој беди?‘

Истина, незасита похлепа и морална исквареност створили су свет са огромном материјалном неједнакошћу. Још увек је тачно оно што је један правник рекао пре 2 000 година: ’Љубав према новцу корен је свих штетних ствари‘ (1. Тимотеју 6:10). Да ли су људске владе спремне да успешно изађу на крај с наслеђеним недостацима човековог несавршеног карактера? Фернандо Кардозо, председник Бразила, изразио је своју забринутост: „Највећи изазов развоју у овој ери глобализације јесте дати хумане одлике, пошто сви ми треба да се суочимо... са етичким вакуумом, који је настао услед идолизовања тржишта.“

Епска битка моћи и вредности

У предавању на 22. Светској конференцији друштва за међународни развој, Кортен је изразио своје сумње у вези с неким од корисних утицаја глобалне економије. Рекао је да се одвија „епска битка моћи и вредности између људи из готово свих делова света и институција глобалне економије. Исход ове битке вероватно ће одлучити хоће ли 21. век означавати спуштање наше врсте на ниво похлепне анархије, насиља, сиромаштва и уништавања средине, што би могло довести и до нашег изумирања. Или ће се појавити напредна, цивилизована друштва у којима ће сви људи моћи да живе у миру једни с другима и у хармонији с нашом планетом.“

[Оквир⁄Слика на 22. страни]

„СВЕТ ПОСТАЈЕ СВЕ ПОВЕЗАНИЈИ“

Овај израз се нашао у уводном делу часописа Asiaweek од 26. фебруара 1999, где је овако стајало: „Свет постаје све повезанији, захваљујући слободном протоку трговине, капитала, информација и технологије... Поента је у укључености: што је више подручја и народа прикључено на светску мрежу, веће је тржиште за све произвођаче света.“

Такође је писало: „Пропаст економија која је [током недавних година] харала источном Азијом, Русијом и Бразилом, показала је да у овом економски и технолошки испреплетеном свету, дугорочно гледано нема смисла изграђивати једно подручје док се друго распада.“

Тај исти чланак је упозоравао и на опасност од потискивања Азије на ниво „економске и политичке заосталости“ и подсетио је читаоце да су „друга и трећа по величини економија света још увек Јапан и Кина“. Чланак је наставио: „Сам број становника Азије представља силу на коју се мора рачунати.“ Милијарде становника Азије не могу се игнорисати. Заиста, живимо окружени глобалном економијом где границе трговине престају да важе.

[Слике на 23. страни]

Глобализација се окривљује за све већи јаз између богатих и сиромашних