Велики потоп

ИЗВАН арке, људи су наставили да живе као и до тада. Још увек нису веровали да ће доћи потоп. Мора да су се смејали више него икада раније. Али, ускоро су престали да се смеју.

Одједном је почела да пада вода. Лила је с неба као када сипаш воду из кофе. Ноје је био у праву! Али, сада је било касно да било ко уђе у арку. Јехова је чврсто затворио врата.

Ускоро су били потопљени сви нижи предели. Вода је надошла и постала попут велике реке. Носила је дрвеће и ваљала велико камење, и правила је огромну буку. Људи су били уплашени. Бежали су у брда. Ех, да су послушали Ноја и ушли у арку док су врата још увек била отворена! Али, сада је било прекасно.

Вода је све више надолазила. Киша је пљуштала 40 дана и 40 ноћи. Вода је надолазила уз брда и ускоро су чак и највиши врхови били потопљени. Баш као што је Бог и рекао, сви људи и животиње изван арке су умрли. Али, они који су се налазили у њој, били су на сигурном.

Добро је што су Ноје и његови синови изградили арку. Када је вода надошла, арка је пловила по њој. А онда једнога дана, након што је киша престала да пада, почело је да сија сунце. Какав је то призор био! Свуда се простирао само један велики океан. Једино што је могло да се види била је арка која је пловила на површини.

Више није било дивова. Они неће више малтретирати људе. Сви дивови су умрли, као и њихове мајке и остали лоши људи. Али шта је било с њиховим очевима?

Очеви тих дивова нису били људи као ми. Они су били анђели који су сишли с неба да би живели као људи на земљи. Стога, када је дошао потоп, они нису умрли са осталима. Престали су да користе људска тела и поново су отишли на небо као анђели. Али, тамо им више није било дозвољено да буду заједно са осталим Божјим анђелима. Тако су постали Сатанини анђели. Они се у Библији називају демони.

Сада је Бог послао ветар, тако да су воде потопа почеле да опадају. После пет месеци, арка се зауставила на врху једне планине. Прошло је још много дана, тако да су они који су били у арци коначно могли да виде врхове других планина. Вода је наставила да се повлачи.

Затим је Ноје пустио из арке једну црну птицу која се зове гавран. Она је летела неко време, а онда се вратила зато што није могла да нађе погодно место на које би слетела. Одлазила је неколико пута и сваки пут би се вратила на арку, да би се одморила.

Ноје је желео да види да ли су се воде повукле са земље, тако да је после пустио из арке једну голубицу. Али, и голубица се вратила зато што није нашла место на којем би остала. Ноје ју је послао још једном и она му је у свом кљуну донела један маслинов лист. Тако је Ноје знао да су се воде повукле. Ноје је и трећи пут послао голубицу, и она је најзад пронашла суво место на којем би живела.

Тада се Бог обратио Ноју. Рекао му је: ’Изађи из арке. Поведи са собом породицу и све животиње.‘ Они су били у арци више од једне године. Можемо само да замислимо колико су сви били срећни што су поново напољу и што су остали живи!