ПЕСМА 162
Срећни су они који су блиски с Богом
1. Откад смо дошли на свет,
тражимо одговоре:
„Зашто сам ту? Ко ће ми рећ’?
Чему да надам се?“
Потрага престаје кад
Божја Реч дотакне нас.
Даје нам мир, одговоре,
наду у бољи свет.
(РЕФРЕН)
Наш Бог нек слави се сад!
Светлост је он, што води нас.
Са њим не бојим се ја,
живот му поверавам.
Мој је пријатељ,
и сад и заувек.
2. Сад када истину знам,
страх више не осећам.
У Божју Реч уроним ја,
уживам сваки дан.
Осећај диван је то,
желим и другима рећ’:
„Богу се свом приближите,
радост да осетите.“
(РЕФРЕН)
Наш Бог нек слави се сад!
Светлост је он, што води нас.
Са њим не бојим се ја,
живот му поверавам.
Мој је пријатељ,
и сад и заувек.
Наш Бог нек слави се сад!
Светлост је он, што води нас.
Са њим не бојим се ја,
живот му поверавам.
Мој је пријатељ,
и сад и заувек.
Наш Бог нек слави се сад!
Светлост је он, што води нас.
Са њим не бојим се ја,
живот му поверавам.
Мој је пријатељ,
и сад и заувек.
(Додатни стихови: Пс. 1:1, 2; 112:1; 119:97; Ис. 40:8; Мат. 5:6; 16:24; 2. Тим. 4:4)