19 | ЈЕФТАЈ И ЊЕГОВА ЋЕРКА
Испунили су завет који их је скупо коштао
У ИЗРАЕЛУ су поново завладала тешка времена, јер народ није био послушан Јехови. Зато је он дозволио Амонцима да их покоре и они су окрутно владали над Израелцима 18 година (Суд. 10:8). На крају су се Израелци покајали и признали да су погрешили, уништили су богове којима су се клањали и вратили се Јехови. Али убрзо након тога, Амонци су се окупили у Галаду, спремни да их поново нападну.
Старешине из Галада су позвале човека по имену Јефтај да дође и буде заповедник израелске војске. Међу тим старешинама су била и његова полубраћа која су се раније неправедно понела према њему, због чега је он морао да побегне из тог краја. Али он није постао огорчен, већ је и даље хтео да помогне свом народу. Зато се вратио и прихватио задатак. Прво је покушао да склопи мир са Амонцима, па је послао гласнике код њиховог краља и они су му објаснили зашто нема права на земљу коју је хтео да освоји. Јефтај је показао да јако добро зна историју свог народа и да им је Јехова дао Обећану земљу и помогао им да покоре околне народе. Па ипак, краљ Амонаца није хтео ни да чује за мир, већ је био одлучан да крене у рат!
Јеховин дух је дошао на Јефтаја и он је почео да се спрема за битку. Заветовао се Јехови, рекавши: „Ако ми предаш у руке Амонце, нека Јехови припадне ко год изађе на врата мог дома, ко пође мени у сусрет кад се вратим као победник над Амонцима. Њега ћу дати као жртву паљеницу.“ Да ли је то било пренагљено и непромишљено? Не. На њему је био Јеховин дух и он би га сигурно спречио да уради нешто немудро.
Да ли је Јефтај стварно мислио да принесе неког човека као жртву паљеницу? Наравно да није. Јехова је оштро осуђивао и забрањивао приношење људских жртава (Пон. зак. 18:10, 12). Очигледно је мислио да особа која му прва изађе у сусрет припадне Јехови у том смислу што ће се потпуно посветити служби њему, највероватније у светом шатору у Силому. Јефтај је знао да га тај завет може скупо коштати зато што је имао ћерку јединицу коју је много волео. Врло вероватно би она могла бити та која ће га прва дочекати кад се буде вратио из боја.
Након што је дао завет, Јефтај је одмах кренуо у рат. Храбро је водио своје људе и Јехова им је дао велику победу. Поразили су непријатеље, побили многе од њих и уништили 20 амонских градова.
После тако велике победе, Јефтај се радосно враћао кући. Ако се и понадао да ће можда неки његов слуга изаћи да га дочека, те наде су убрзо пале у воду. Прва особа која је изашла била је баш његова ћерка која је играла и ударала у даире. Јефтај је у очају поцепао своју одећу и кроз плач рекао: „О не, кћери моја! Срце ми се цепа због тебе, јер баш тебе морам да пошаљем од куће!“
Јефтај је Јехови дао завет, који је њега и његову ћерку скупо коштао
Јефтајевој ћерки је било потпуно јасно шта је завет њеног оца подразумевао за њу – цео свој живот ће посветити служењу Јехови. То је значило да се никада неће удати ни имати децу, што је за једну Израелку било нешто најтеже. Ипак, ова девојка је храбро рекла свом оцу: „Ако си се заветовао Јехови, учини са мном онако како си обећао.“ Само га је замолила да јој да мало времена да буде са својим другарицама и да тугује што је изгубила сваку наду да ће се једног дана остварити као супруга и мајка.
Јефтајева ћерка је била храбра и несебична. Због тога су младе Израелке проводиле с њом четири дана сваке године да би је охрабриле и похвалиле због њене жртве. Сигурно је и она сматрала великом чашћу то што служи Јехови у светом шатору. Могуће је да је мали Самуило у то време већ био тамо. Ако је било тако, имала је лепу прилику да проводи време с њим, учи га много чему и буде уз њега док расте, што јој је вероватно причињавало велику радост јер није имала своје дете. Нажалост, у то време је било озбиљних проблема у светом шатору и неки који су тамо служили били су неморални (1. Сам. 2:22). Да ли се то односило и на Јефтајеву ћерку? Не, зато што се у Библији каже: „Она никада није имала односе с мушкарцем.“
Апостол Павле је убројао Јефтаја међу мушкарце и жене који су имали снажну веру (Јевр. 11:32). Јефтај и његова ћерка су изузетан пример храбрости. Он се одважно борио за Божји народ, а она га је свим срцем подупирала у томе. Обоје су били спремни да испуне завет који је он дао Јехови, иако их је то скупо коштало.
Прочитај библијске стихове:
Питање за разговор:
У чему се огледала храброст Јефтаја и његове ћерке?
Истражуј дубље
1. Шта указује на то да Амонцима нису само Израелци били мета, већ и права религија? (it „Јефтај“ ¶6-wcgr) 1
Слика 1: „Онда су уклонили туђе богове из своје средине и служили су Јехови“ (Суд. 10:16)
2. Зашто можемо рећи да је Јефтај имао став сличан Јаковљевом кад је дао завет Јехови? (it „Јефтај“ ¶11-wcgr)
3. Зашто Јефтају није било нимало лако да испуни завет? (w17.04 4 ¶6)
4. Пророк Самуило се родио око 1180. пре н.е. По чему бисмо могли закључити да су он и Јефтајева ћерка можда у исто време служили у шатору састанка? (it „Јефтај“ ¶2-wcgr; видети временску линију „Од патријарха̂ до судија“)
Размисли о поукама
Како родитељи по угледу на Јефтаја могу бити храбри и како ће то утицати на њихову децу?
Како се хришћани могу угледати на младе жене које су похваљивале Јефтајеву ћерку и пружале јој подршку да остане храбра? 2
Слика 2
Како и ти попут Јефтаја и његове ћерке можеш бити храбар?
Сагледај ширу слику
Шта из ових догађаја учиш о Јехови?
Како су ови догађаји повезани с главном темом Библије?
Шта би волео да питаш Јефтаја и његову ћерку кад ускрсну?
Сазнај још нешто
Како пример Јефтајеве ћерке помаже онима који нису у браку?
Погледај како нам пример Јефтаја и његове ћерке помаже да останемо верни Јехови.