49 | ПЕТАР
Постао је стена
КРАТКО након што су се упознали, Исус је Симону дао ново име. Рекао му је: „Ти си Симон, Јованов син. Зваћеш се Кифа.“ Име „Кифа“ највероватније има исто значење као и „Петар“, а то је „камен или стена“. Зашто је Исус изабрао баш то име? Камен се користи као грађевински материјал због тога што је чврст и стабилан. Исус је тиме наговестио да ће Петар имати такве карактерне црте.
Да ли је Петар стварно био попут стене? Испрва не. Као што смо видели у 45. поглављу, у почетку му је фалило стабилности и постојаности. Због тога му се више пута десило да га је страх паралисао, па је доносио погрешне одлуке. Али Исус је имао поверења у свог пријатеља и био је сигуран да ће Петар с временом стећи више храбрости. Да ли је Петар оправдао то поверење?
Након што је Исус умро и ускрснуо, свим апостолима је поверио важан задатак да проповедају добру вест. Петар је знао да нема времена за губљење и зато је одмах кренуо у акцију. Тај задатак није био нимало лак, али он је у више наврата показао изузетну храброст. Рецимо, током једног великог празника у Јерусалиму, стао је пред хиљаде побожних Јевреја и отворено им рекао да су одговорни за Месијину смрт. Те речи су многе од њих погодиле право у срце и покајали су се. Након тога се око 3 000 људи крстило и постали су Исусови ученици.
Шта је помогло Петру да постане онакав човек какав је Исус прорекао да ће бити?
Петру је проповедање постало главна преокупација у животу. Исус му је поверио и „кључеве небеског Краљевства“, то јест одговорност да помогне трима групама људи да уђу у то Краљевство. Петар је то савесно радио тако што је храбро и без икаквих предрасуда проповедао најпре Јеврејима, затим Самарићанима и на крају нејеврејима. Прелазио је огромне раздаљине проповедајући и храбрећи своје сувернике, а понекад би му се у томе придружила његова супруга. У једном тренутку је чак отпутовао у Вавилон и тамо живео неко време.
Током своје вишедеценијске службе, Петар је због жестоког прогонства прошао као бос по трњу, али је истрајао. Више пута су он и још неки апостоли били бачени у затвор. Кад су им верске вође заповедиле да више не проповедају, Петар им је храбро одговорио: „Морамо се покоравати Богу, а не људима.“ Иако су после тога били претучени, наставили су да са истом ревношћу проповедају другима о Божјем Краљевству и Краљу кога је сам Јехова поставио – Исусу Христу.
Противљење се заоштравало. Као што смо видели у претходном поглављу, Стефан је умро мученичком смрћу, а десетак година касније је по свему судећи на сличан начин живот изгубио и апостол Јаков, Петров добар пријатељ. Окрутни владар који је наредио да се Јаков погуби видео је да се то свидело Јеврејима који су се противили ширењу хришћанства и зато је наредио да се и Петар ухапси. Тако је Петар завршио у затворској ћелији окован ланцима, уз стално присуство чувара. Да ли се сетио Исусових пророчанских речи да ће једног дана бити окован и погубљен? Да ли је помислио да је можда ово управо тај тренутак?
Касније те ноћи, један анђео се појавио, пробудио Петра, ослободио га окова и извео из ћелије. Затим су прошли стражу, изашли на огромну капију и нашли се на улици. Шта је Петар после тога урадио? Није одмах размишљао о томе где да се склони већ је отишао у кућу за коју је знао да се у њој састају браћа и сестре како би се молили. Можемо само замислити колико је окупљенима у тој кући лакнуло кад су видели Петра и колико их је то охрабрило!
Петар никада није заборавио Господове заповести: „Ојачај своју браћу“ и „Храни моје овчице“ (Лука 22:32; Јован 21:17). Храбро је проповедао и јачао своје сувернике где год да је био. Наравно, и он је био несавршен и правио је грешке. На пример, једном је подлегао страху од људи, па га је један други апостол јавно прекорио. Петар је понизно признао да је погрешио и научио је нешто из те грешке. Наставио је да храбри и јача браћу и сестре, и под Божјим надахнућем је написао две посланице које су касније постале део Библије. Након што је деценијама проповедао, Петар је последњи пут био везан и одведен у затвор из ког више није изашао. Али никад није изгубио ни веру ни храброст. Заиста је постао „стена“!
Прочитај библијске стихове:
Питање за разговор:
У чему се огледала Петрова храброст у овом периоду његовог живота?
Истражуј дубље
1. Како је Петар искористио „кључеве небеског Краљевства“ које му је Исус дао? (Мат. 16:18, 19; ijwbq чланак 124 ¶1-5) 1
Слика 1: Петар је проповедао поруку о Краљевству Јеврејима у Јерусалиму, Самарићанима у Самарији и незнабошцима у Цезареји
2. Шта указује на то да је Петар већ донекле био непристрастан пре него што је отишао код Корнелија? (Дела 10:5-7, 23; bt 69 ¶1, фусн.) 2
Слика 2: Подручје древне Јопе
3. Зашто можемо закључити да је Петар прихватио Павлов савет? (w17.04 26-27 ¶15-17)
4. Зашто се Петар преселио у Вавилон? (it „Заробљеништво“ ¶24-wcgr)
Размисли о поукама
Петар се храбро, али и тактично обратио мноштву у Јерусалиму. У којим ситуацијама је посебно важно да будемо и храбри и тактични?
Петар је спремно прихватио Павлов савет иако је имао важна задужења у скупштини. Како се можемо угледати на њега? 3
Слика 3
Шта си из овог записа научио о храбрости и како се можеш угледати на Петра?
Сагледај ширу слику
Шта из ових догађаја учиш о Јехови?
Како су ови догађаји повезани с главном темом Библије?
На основу онога што си из овог поглавља научио о Петру, зашто си захвалан што је он изабран да влада с Христом?
Сазнај још нешто
Како нам Петров пример може помоћи да се ослонимо на Јехову и победимо своје страхове?
Помоћу овог радног листа осмотри какве још поуке можемо извући из 10. поглавља Дела апостолских.
„Бог је непристран“ („Упознај боље Свето писмо“ на сајту jw.org)