Јехова — свирепи Бог или Бог пун љубави?
АЛИ, Бог Библије је свирепи Бог, није се дао збунити Јапанац. Мисионар који је стајао на вратима тог Јапанца наишао је на особу која је била упозната са Божјом речи, Библијом.
„А како објашњавате то што је Бог потопио људе у потопу?“ наставио је Јапанац. „И то што је Содому и Гомору претворио у пепео, а да не спомињемо истребљивање Хананејаца од стране Израелаца? Како, онда, можете тврдити да Бог није свиреп? Осим тога, Бог „Новог завета“ је сасвим другачији. Исус је учио о Богу мира и љубави.“
Ова представа о свирепом и ратоборном Богу „Старог завета“ јесте мишљење многих. Услед тога неки доводе у сумњу и Бога љубави из „Новог завета“. Како би неко могао да пожели да служи Богу који изгледа да има подељену личност?
„Сви путеви (су) његови правда“
Додуше, људи немају право да критикују Божје поступке. Може ли неко дете одмах разумети зашто отац допушта да га мучи зубни лекар? Тако ни ми не можемо одмах да разумемо све Божје поступке. Псалмиста је рекао: „Спознајте да је Јехова Бог. Он је тај који нас је створио, а не ми сами“ (Псалам 100:3, НС).
Зар није лудо брзоплето закључити да Бог поступа свирепо? „Јер мисли моје нијесу ваше мисли, нити су ваши путови моји путови, вели Господ (Јехова)! него колико су небеса виша од земље, толико су путови моји виши од ваших путова, и мисли моје од ваших мисли“ (Исаија 55:8, 9). Штавише, Библија нас уверава: „Сви путеви (су) његови правда.“ За Јехову се каже да је ’веран Бог и да нема у њему неправде’ (5. Мојсијева 32:4, НС). Зато да испитамо сада неколико случаја у којима је Бог сматрао исправним да изврши осуду.
Потоп
„Виде Јехова како је човеково неваљалство на Земљи изузетно велико и како је свако нагињање мисли његовог срца увек само зло“ (1. Мојсијева 6:5, НС). Такав је био свет пре потопа. Да, Јехова Бог „погледа . . . на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи“ (1. Мојсијева 6:12). Неки можда аргументују да је требало да Бог препусти људе себи самима, да је требало да их пусти да раде шта хоће. Но, на земљи је било још поштених, морално беспрекорних људи. Зар не би било свирепо од Бога да је допустио да зли избришу и последњи траг моралности? Зато је Бог проузроковао свеопшти потоп да ослободи земљу од свега онога што је квари.
Свирепи Бог не би начинио припреме да преживе људи и животиње. Но, Јехова се побринуо за то. Свирепи Бог не би упозорио људе на катастрофу која долази. Јехова је, међутим, наредио Ноју да служи најмање 40 или 50 година као „проповедник правде“ (2. Петрова 2:5). Људи су могли да изаберу живот или смрт.
Содома и Гомора
Становници Содоме показали су свој перверзни карактер одмах чим су два анђела дошла у њихов град. „Грађани Содоме, млади и стари, сав народ до последњег човјека, опколише кућу. Зовну Лота па му рекну: ’Гдје су људи што су ноћас дошли к теби? Изведи нам их да их се намилујемо „имамо односе са њима“, (1. Мојсијева 19:4, 5, СТ). Становници Содоме и Гоморе „ишли су за неприродном употребом тела“ (Јуда 7, НС; види такође Римљанима 1:26, 27).
Бог, који „испитује срца“, видео је да се не могу спасити становници тих градова. Они су заслужили уништење (Римљанима 8:27). Није се могло наћи ни десет праведника у Содоми (1. Мојсијева 18:32). Понашање Содомљана представљало је праву опасност за праведног Лота и његову породицу. Зато је то био чин љубави што је Бог ослободио Лота и његове кћерке (1. Мојсијева 19:12—26).
Извршење осуде над Хананејцима
Јехова је обећао Авраму да ће његово семе, на крају, заузети земљу Ханан. Но, запази да у време Аврама није дошло до извршења те осуде. Зашто? „Јер мјера се злодјела аморејских (доминантно хананско племе) још није навршила“ (1. Мојсијева 15:16, СТ). Требало је да прође још око 430 година, па је тек онда неваљалство тог народа узело такве размере да је Мојсије могао рећи: „Него за неваљалство тијех народа Господ (Јехова) Бог твој тјера их испред тебе“ (5. Мојсијева 9:5).
У књизи Archeology and the Old Testament (Археологија и Стари завет) објашњава се: „Бруталност, похота и разузданост, које долазе до изражаја у хананској митологији . . . мора да су пробудиле у својим приврженицима најгоре карактерне црте и имале за последицу најизопаченије обичаје оног времена, као свету проституцију, жртвовање деце и обожавање змија . . . крајњу моралну и религиозну изопаченост.“ Упркос томе, још су били поштеђени Гаваонци и становници друга три града (Исус Навин 9:17, 18). Да ли би то допустио неки свирепи Бог?
Подељена личност?
Али ипак, неки тврде да је Бог „Старог завета“ променио личност у „Новом завету“ Исусово учење је усмерено на љубав—они кажу (Матеј 5:39, 44, 45).
Но, уништење Јерусалима 70. године н. е., које је Исус прорекао, дошло је као извршење божанске осуде (Матеј 23:37, 38; 24:2). Осим тога, били су осуђени на смрт неправедни појединци као Ананија, Сапфира и Ирод. Бог се није променио (Дела апостолска 5:1—11; 12:21—23; Малахија 3:6). Ни Исусово учење о љубави није било нешто ново. Бог је наредио давно пре тога преко Мојсијевог закона: „Љуби ближњег свога као самога себе“ (3. Мојсијева 19:18, НС). Исусово учење о самопожртвованој љубави укључивало је, додуше, више од те заповести (Јован 13:34). И не заборави да је он енергично осудио лицемерне религиозне вође. Прочитај Матеј 23. главу и видећеш колико их је Исус оштро осудио.
Дакле, библијски извештаји не наводе на закључак да је Јехова свирепи Бог, већ сведоче о његовој дубокој и постојаној љубави према човечанству. То нас нагони да још више учимо о Јехови и његовим поступцима пуним љубави. У томе ће ти помоћи следећи чланак.
[Слика на 3. страни]
Да ли је Јехова био праведан када је пустио потоп, уништио Содому и Гомору, и казнио Хананеје