Родитељи, заштитите децу?

ШТА би урадио ако би ти син испричао да школски другови врше на њега притисак да узме дрогу? Или како би реаговао када би ти ћерка испричала да јој досађују младићи у школи?

Сигурно не би губио времена, већ би одмах нешто предузео, зар не? Покушао би да сазнаш чињенице и потрудио би се да заштитиш дете. Осећао би да тако треба да реагујеш као отац или мајка. Али, у, стварности није увек тако. Обично, када родитељи о томе сазнају, већ је прекасно. Сувише често је једина реакција: „Како је то могло да се догоди мом детету?“

Омладинци под притиском

Да ли знаш, као отац или мајка, каквом притиску мора да одоли твоје дете? Јеси ли свестан да оно мора сваки дан да одолева? Апостол Петар је упозорио: „Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере“ (1. Петрова 5:8, др Чарнић). Мада сотона има за циљ да победи и пороби цело човечанство, ипак постоји већа опасност да ће му подлећи неискусни омладинци. Зато их сотона ставља под нарочито тежак притисак.

Размотримо неколико примера. Под насловом „52% свих злочина извршено је од малолетника“ известиле су јапанске новине Mainichi Daily News „да злочини извршени од 14—тогодишњака предводе на листи злочина омладинаца“. У Сједињеним Државама су 3,3 милиона омладинаца између 14. и 17. година тешке пијанице, а сваки шести омладинац редовно узима дрогу и готово пола милиона деце рађају сваке године малолетне, и неудате мајке. Чињеница је да твоја деца—без обзира где живиш—нису имуна на талас омладинског криминала, насиља и неморала, који се ваља земљом.

Ти им можеш помоћи!

Све то подвлачи да су данашњи омладинци уплетени у тешку борбу. Да би из ње изашли као победници—признали они то или не—потребна им је помоћ од искусних, одраслих људи. Можеш ли као отац или мајка да пружиш својој деци такву помоћ? И јеси ли спреман да уложиш потребне напоре да би им помогао? Много је речено и писано о томе како помоћи деци; савета има на претек о тој теми. Заправо. проблем је одлучити које од тих многих противуречних мишљења ваља следити. На пример: један стручњак може рећи да дете треба казнити батинама. Други пак саветује родитељима да никада не туку децу. Један специјалиста можда објашњава да родитељи не смеју децу никада да награде ако не желе да их покваре. Други пак тврди да треба неопходно похвалити и наградити дете, јер би иначе дете постале несигурно. Није чудо што ми—да се послужимо речима једног службеника Дечје болнице у Торонту (Канада)—„имамо генерацију родитеља који се готово плаше да буду родитељи“.

Када узмеш у обзир тешку ситуацију и многе неуспехе, могао би да се питаш је ли уопште могуће у ово време одгојити децу која ће постати зрели, уравнотежени, и, пре свега, Богу допадљиви људи. Но, пре но што се помириш са мишљењем да то није могуће, сети се речи које је апостол Павле написао: „А ви очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте у Господњој (Јеховиној) науци и опомени“ (Ефесцима 6:4, др Чарнић). Бог сигурно не би дао родитељима такву одговорност ако је они не би могли да носе.

Једна примерна породица

Ноје и његова породица живели су у немирно време попут нашега. Библијски извештај о том времену гласи: „Виде Јехова како је човеково неваљалство на земљи изузетно велико и како је свако нагињање мисли његовог срца увек само зло. И погледа Бог на Земљу, и гле, она беше покварена, јер свако тело поквари пут свој на Земљи“ (1. Мојсијева 6:5, 12, НС).

Како би се осећао када би морао да одгајаш децу под таквим околностима? На основу 1. Мојсијеве 5:32 и 1. Мојсијеве 7:6 можемо утврдити да су сви Нојеви синови били рођени у периоду од 100 година пре потопа. А већ 120 година пре потопа стање је било тако лоше да је Јехова Бог рекао: „Неће се мој дух у недогледно време борити са човеком, та он је тело. Тако, нека му се дани крећу до сто двадесет година“ (1. Мојсијева 6:3, НС).

Упркос тим тешким околностима, Ноје и његова жена одгојили су своја три сина да буду богобојазни млади људи. Зато што су послушно сарађивали са родитељима преживели су потоп, у којем је била уништена та безбожна генерација.

Шта је био кључ Нојевог успеха? Апостол Павле је био инспирисан да напише речи које читамо у Јеврејима 11:7: „Вером је Ноје показао богобојазност након што је примио божанску опомену о стварима које још нису могле да се виде, те је изградио арху за спасење својих домаћих“ (НС). Из 1. Мојсијеве 6:22 сазнајемо: „И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.“

Без сумње је Ноје својом верношћу Јехови као и ревношћу чврсто урезао својим синовима колико је важно за њих да покажу исте особине у животу. За време градње архе Ноје је провео доста времена са синовима јер је са њима заједно радио и разговарао, те је тако породица заједнички учествовала у извршењу свога задатка. Пошто је био „проповедник правде“ сигурно је поучио своју породицу Јеховиним законима и захтевима. Резултат свега тога био је: Нојева породица је преживела крај ондашњег „света безбожних људи“ (2. Петрова 2:5).

Шта можеш да учиниш?

Дакле, сасвим је очигледно да пример родитеља игра важну улогу у успешном учењу и школовању деце. Када су упитали једног писца новинских рубрика која је највећа препрека са којом су суочени родитељи у одгоју деце, одговорио је једноставно: „Они сами.“ Родитељи који не раде оно што говоре, раде против својих интереса и интереса деце (Упореди са Римљанима 2:21—23). Овде је доследност неопходна. Зато морају родитељи да се питају: које ствари су за мене најважније у животу? Који су моји лични циљеви?

У 5. Мојсијевој 6:7 позивају се родитељи: „И често их (речи Јеховине) напомињи синовима својим, и говори о њима када сједиш у кући својој и кад идеш путем, кад лијежиш и кад устајеш.“ Зато је нужна размена мисли. Но, сваки разговор није обавезно размена мисли. Један седамнаестогодишњак причао је да је двапут покушао да разговара са мајком о проблему наркоманије у школи. При томе је рекао: „Мајка ми је рекла да се не дружим са наркоманима.“ Да ли му је то помогло? Очигледно не, јер је тај младић још увек осећао притисак и није знао како да га се ослободи.

Ако омладинци имају проблеме које не могу да реше, обично се најпре обрате родитељима за одговоре; и то је добро. Међутим, такав однос може лако да се поремети ако родитељи не покажу разумевање за ситуацију своје деце. Па и онда, када се не може одмах наћи решење—ако се покаже разумевање—остаје спремност да се разговара о таквим проблемима.

Даљи важан аспект у одгоју деце јесте укор. Једна библијска пословица гласи: „Прут и укор дају мудрост, а дете препуштено само себи, срамоти мајку своју“ (Приче Соломунове 29:15, НС).

Пре кратког времена растурала је полиција у Хјустону (Тексас) летак са насловом „Дванаест правила за одгој преступничке деце“. Ироничан стил писања изазива смех, али готово свако од јасних „правила“ има везе са укором или пропуштањем укора. Ево неколико примера:

◻ „Дајте детету већ од малена све што пожели. Навешћете га да поверује да му свет дугује животно издржавање.“

◻ „Смејте се када употребљава непристојне речи. Тако ће стећи утисак да је дражесно.“

◻ „Никада му немојте пружити школовање на духовном пољу. Сачекајте док напуни 21. и пустите га онда да ’сам одлучи’.“

◻ „Избегавајте употребу речи ’погрешно’. Могло би то да изазове код њега комплекс кривице. . . .“

Сасвим је природно да су хришћански родитељи заинтересовани да одгоје своју децу ’у карању и озбиљној опомени Јеховиној’ (Ефесцима 6:4, НС). То пак захтева напоре—и те како велике. Али, никаква инвестиција времена и труда није исувише велика када је крајњи резултат живот за родитеље и децу (5. Мојсијева 6:2).

Задатак који се награђује

„Ево деца су наслеђе које од Бога (Јехове) долази; награда је плод утробе материне“ рекао је псалмиста (Псалам 127:3, БА). Иако је од те изјаве прошло много времена и изменили се многи друштвени обичаји, ипак је она још увек тачна. Доказ за то су многи омладинци у организацији Јеховиних сведока, који су одрасли и постали одговорни, пристојни и сналажљиви млади људи. То се на њих позитивно одразило, а и одаје част њиховим родитељима и, пре свега, њиховом Створитељу, Јехови Богу.

И ти можеш имати успеха у одгоју своје деце и на тај начин бити награђен за свој труд ако сада предузмеш кораке да их школујеш, учиш и штитиш.

[Слика на 28. страни]

Стално вођство, добра комуникација и милостиво поправљање су најважнији у поучавању ваше деце