Неговати најврсније пријатељство у целом свемиру
„Али ти Израеле, слуга си мој, Јакове, кога ја изабрах, семе Аврама, пријатеља мога“ (Исаија 41:8, НС).
1. Шта проузрокује да право пријатељство никада не престаје?
КОЛИКО је драгоцен прави пријатељ! Али, шта је основа за право пријатељство? По чему се одликује основа за постојано пријатељство? По томе што никада не затаји, тако да ни прави пријатељ не затаји никада. Шта је то? Овде мислимо на особину о којој је апостол Павле говорио када је рекао: „Љубав не престаје никада“ (1. Коринћанима 13:8, др Чарнић).
2. Који нарочити значај има глагол од којег потиче грчка реч „пријатељ“?
2 Именица из Хебрејских списа која се преводи са „љубав“ вуче корен из глагола „волети“ (5. Мојсијева 6:4, 5; упореди са Матејом 22:37). У грчкој Септуагинти налази се за хебрејски израз „воли“ глагол агапан. Али реч, која се у тим старим преводима и у хришћанским грчким списима употребљава за „пријатељ“ не потиче од тог глагола. Уместо тога, на том месту стоји грчка именица пхилос, која потиче од глагола са значењем „имати наклоност према“. Дакле, ова реч у првобитном грчком показује да се пријатељу указује наклоност или да наклоност долази до изражаја међу пријатељима. И у немачком језику реч „пријатељ“ („Freund“) има обележавајуће порекло, јер потиче од готског глагола frijom, што значи волети“.
3. Каква врста љубави је везивала ученике са Исусом, у поређењу са Божјом љубави према људском свету?
3 Грчка реч од које потиче реч за „пријатељ“ изражава емоцију која је много приснија и срдачнија него љубав која је описана глаголом агапан и која се појављује у грчком тексту Јована 3:16, где је Исус рекао:
„Јер је Бог волео толико много свет да је дао свог јединорођеног сина, да сваки ко верује у њега—не буде уништен, него да има вечни живог.“ Дакле, Јеховина љубав (грч. агапе) је толико обухватна да може да обгрли цео људски свет упркос грешности људског рода. Али, јединорођени Божји син рекао је својим 11 верних апостола да су са њим повезани још срдачнијом, приснијом љубави.
Драгоцена врста пријатељства
4. Шта су морали Исусови ученици да чине да би остали његови „пријатељи“ и у који су поверљиви однос смели да уђу?
4 Исус је објаснио тим апостолима да ће остати његови „пријатељи“ ако и даље чине оно што им је заповедио. Да би показао да то укључује близак однос који почива на обостраном поверењу, рекао је: „Не називам вас више робовима, јер роб не зна шта његов господар чини. Назвао сам вас пријатељима, зато што сам вам обзнанио све што сам чуо од свога Оца“ (Јован 15:14, 15, НС). Тим речима је Исус применио израз пхилос на сваког од тих апостола.
5. На чему почива пријатељство на које се указује у Причама Соломуновим 18:24 и колико је постојан такав однос?
5 Мудри писац пословица објаснио је под инспирацијом: „Има другова који би тукли, а постоји пријатељ приврженији од брата“ (Приче Соломунове 18:24, НС). Такво пријатељство није засновано на телесним везама; оно се заснива на цењењу праве вредности спријатељених. Да може се догодити да телесни рођаци из било којих себичних разлога не желе више да знају једни за друге. Међутим, прави пријатељ биће непоколебљив и држаће се чврсто пријатељства без обзира на тешке, тегобне и оптерећавајуће околности које могу настати.
6. На која се два нераздвојна пријатеља подсећамо и како се Давид сећао тог пријатељства?
6 Овде мислимо на Јонатана, сина одбаченог краља Саула, и Давида кога је Јехова Бог изабрао и помазао за израелског краља. Њихово пријатељство се наставило све до смрти Јонатанове на бојном пољу. Давид, када је чуо тужну вест, запевао је тужбалицу која је записана у 2. Самуиловој 1:17—27. Давид је показао својим речима колико је срдачан његов однос према Јонатану: „Жао ми је тебе, брате, Јонатане! Како ли ми драг бијаше ти веома! Љубав твоја бјеше мени још од женске чудеснија“ (СТ). Такво пријатељство као ово није требало да се заборави или остане ненаграђено. Оно је било разлог за милосрђе које је краљ Давид указао Мефивостеју, Јонатановом сину који је остао на животу (2. Самуилова 9:1—10).
7. а) Да ли су пријатељства, као оно између Давида и Јонатана изумрла, нарочито у садашњем „свршетку поретка“? б) Какво поверење пружа некоме такво пријатељство, као што је Исус објаснио својим верним апостолима?
7 Ова драгоцена врста пријатељства није изумрла на Земљи. Иако данас, у време „свршетка поретка“, хладни љубав већине, јако се осећа срдачност таквог љубазног пријатељства међу Јеховиним сведоцима, Богу преданим, крштеним хришћанима који, у испуњењу Исусовог пророчанства, широм света дају сведочанство о Краљевству (Матеј 24:3—14). Међу пријатељима је обичај да се једни другима повере јер имају међусобно поверење. Помисли на оно што је Исус рекао касно у ноћ једанаесторици апостола који су му остали верни! „Назвао сам вас пријатељима, зато што сам вам обзнанио све што сам чуо од свога Оца“ (Јован 15:14, 15, НС). Да, духовне ствари из Божје речи које се морају испунити или применити најпре ће бити откривене правим, духом рођеним „пријатељима“ Господа Исуса Христа. Ови „пријатељи“ имају онда предност и одговорност да открију до тада сакривене ствари овима који желе да ступе у пријатељски однос са Јеховом, од кога такве ствари потичу.
8. Коме допушта Јехова да ступи у поверљив однос са њим и шта је рекао Исус у вези са савезом који укључује такав поверљиви однос?
8 Тако је Јехова поступао са својим духом рођеним обожаваоцима, који су били примљени у његов нови савез преко посредника Исуса Христа. Када је Исус увео ту Господњу вечеру, рекао је: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која ће се пролити за вас“ (Лука 22:20, НС). То је било у складу са Псалмом 25:14, где пише: „Поверљива заједница са Јеховом припада онима који га се боје, и савез његов, који им даје до знања“ (НС). Какво изванредно знање се посредује онима који ступају у пријатељски однос са Јеховом Богом и његовим посредником, Исусом Христом!
Са ким склапа Јехова пријатељство?
9. Да ли је нестварно помислити да Јехова прихвата пука људска створења у пријатељски однос и које библијске ставке можемо да наведемо као подршку за свој одговор?
9 Можемо ли, заиста, да имамо за личног пријатеља највишег и свемогућег Бога? Да ли се заиста дотле понизио да постане наш пријатељ? Ова помисао није нестварна. Пре уништења Јерусалима 70. н.е. Јаков је написао писмо духовним Израелцима: „И, испуни се писмо које говори: ’Поверова Аврам Богу и урачуна му се у праведност, и назва се пријатељ Божји’“ (Јаков 1:1; 2:23, др Чарнић; 1. Мојсијева 15:6; Галатима 6:16). У једном ставку из Хебрејских списа, на шта се Јаков овде, између осталог, осврнуо налазио се део молбе коју је краљ Јосафат упутио Богу када је била угрожена безбедност града Јерусалима инвазијом великих размера: „Ти си, о Боже наш, истјерао становнике ове земље пред својим израелским народом и дао је засвагда потомству свога пријатеља Абрахама“ (2. Дневника 20:7, СТ). Без сумње је Аврам волео Јехову Бога који га је из града Ура у Халдеји позвао и одвео у обећану земљу. На основу те љубави могао је Аврам да склопи пријатељство са Јеховом.
10. Ко се изразио у Исаији 41:8 о свом властитом пријатељском односу и какав је став имао Аврам према Јехови, на основу чега је примио нарочити положај код њега?
10 Међутим, у Исаији 41:8 налазимо Јеховине речи упућене Аврамовим потомцима као нацији: „Али, ти Израеле, слуга си мој, Јакове, кога ја изабрах, семе Аврама, пријатеља мога“ (Исаија 41:8, НС). Свевишњи Бог је поткрепио то пријатељство са Аврамом одредивши га да постане чувени предак Исуса Христа, спаситеља целог човечанства, па и самог Аврама. Овај потомак Аврамов био је више него пријатељ Јехове Бога—он је био Божји вољени син (Јован 3:16).
11. Зашто мора. пријатељство са Јеховом бити стављено под испит?
11 До каквог закључка долазимо на основу горе наведеног? Да је људским створењима могуће да буду Јеховини пријатељи овде доле, на „подножју ногу“ Божјих (Исаија 66:1). Наравно, наш драгоцени однос са њим биће искушан у овом старом свету, јер ће сотона, ђаво, „бог овог поретка“ покушати да га разбије (2. Коринћанима 4:4).
12. На шта треба, као Јов из земље Уза, да будемо одлучни у погледу свог пријатељства са Свевишњим?
12 Размотри случај истакнутог човека из старог времена по имену Јова, за кога је рекао хришћански ученик Јаков: „Ето срећнима проглашавамо оне који су истрајали. За Јовову истрајност сте чули и видели исход који је Јехова дао, да је Јехова пун унутарње склоности и милостив“ (Јаков 5:11, НС). Јов не припада митолошком свету, него је заиста живео у земљи Узу. Ђаво је сумњао у трајност Јововог пријатељства са Богом и Јехова је дозволио сотони да Јова подвргне тешким кушњама. Потресним животним ударцима покушао је сотона да наведе Јова да се одрекне Јехове. Али, Јов је одбио да подупире ђавола, јер би то довело до тога да би умро на сотониној страни у спорном питању свеопштег суверенитета. Насупрот, Јов је доказао да је сотона, ђаво, прости лажов. То исто је доказао Исус Христ када је био на Земљи. Али, како је данас са нама? Сви који цене Јеховино пријатељство одлучни су да у овом сукобу од универзалног интереса подупиру његову страну. То ће чинити толико дуго док год сотона и његови демони не буду коначно, пре хиљадугодишње владавине Исуса Христа, бачени у бездан и били ућуткани (Откривење 20:1—4).
13. Како треба вредновати пријатељство са Јеховом Богом и његовим јединорођеним сином и како морамо да се понашамо да не бисмо били, у преносном смислу, уврстани у „прељубочинце“?
13 Нема никаквог другог пријатељства које надмашује пријатељство са свевишњим Богом Јеховом. Затим долази пријатељство са јединорођеним Божјим сином. Такав пријатељски однос са њима значи за нас вечни живот у неограниченој срећи. С правом траже они од нас искључиво предање. Ми не можемо пријатељски да саобраћамо са осуђеним старим светом и истовремено да гајимо пријатељство са Јеховом и Исусом. Ми не желимо да будемо у духовном погледу сврстани у прељубочинце, јер у Јакову 4:4 отворено пише: „Прељубочинци, не знате ли да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Ко, дакле, хоће да буде пријатељ свету, постаје непријатељ Божији“ (др Чарнић). Ове речи су упућене духовним Израелцима у првом веку н.е. али важе и за Јеховине сведоке који живе у свету или поретку 20. века.
Клони се пријатељства које ће затијити
14. Како Јеховини сведоци, у погледу пријатељства, избегавају искуство проречено у Захарији 13:6?
14 Пошто Јеховини сведоци нису пријатељи овог поквареног, насилног старог света, други их клеветају, злостављају и прогањају. Тако је исто прошао и Исус Христ, највећи Јеховин сведок који је икада живео на Земљи, а они нису бољи од њега (Откривење 1:5; 3:14). Пошто искрено равнају своје мишљење по речи изванредног пријатеља, Јехове Бога, поштеђени су искуства које је пророчански описано у Захарији 13:4—6: „У тај дан ће се стидети пророци својих виђења када су пророковали, и неће се више плаштем од кострети огртати да би лагали. Сваки ће од њих тад рећи: Нисам пророк, ја сам ратар, јер сам од младости своје Ја изнајмљен. А ако га неко пита: Одакле та ране на рукама? — Одговориће: Добих их у кући пријатеља свога“ (БА).
15. Зашто свештенство хришћанства носи нарочиту одећу у јавности и са ким је склопило пријатељство из себичних разлога?
15 Свештеници хришћанства носе вековима службену одећу („плаштеве“) да би скренули пажњу на своје религиозно занимање и да би себи указали част, издвајајући се од чланова заједнице које означују као „лаике“. То они чине иако нема трага од доказа да су Исус Христ и његови апостоли, као ни јеванђелисти које је он послао, икада носили религиозну службену одећу да би тиме истакли свој статус. Ми живимо на крају „свршетка поретка“ који је започео са крајем „одређених времена народа“ или „времена незнабожаца“ 1914. године (Матеј 24:3; Лука 21:24). Свештенство се одувек трудило да буде у добром пријатељству са економским, војним и политичким елементима овог света. Оно то чини из чистог користољубља и без икакве гриже савести. Али таква пријатељства, склопљена из себичности, неће дуго трајати.
16. а) Шта ће се догодити свештеничкој класи, према (библијским пророчанствима, од стране њихових непријатеља? б) Којем искуству неће умаћи свештенство иако ће се налазити на новом положају?
16 И свештенство и лаици живе данас у научно доба. Под притиском нашег времена односи у свету оптерећени су до граница распадања. Упркос тобожњег односа са Богом неба, свештенству није успело да стекне Божју милост за економска, војна и политичка уређења и нема решење за проблеме који се све више погоршавају. Њихови светски „пријатељи“ мораће ускоро увидети да је свештенство за њих безвредно, да, да им је терет и да су његова пророчанства лажна, која најављују у материјалном погледу боља времена, а при томе игноришу Јеховино краљевство којим влада Христ. Ти светски „пријатељи“ отићи ће, заиста, тако далеко да ће одати одушка свом разочарењу и презиру и, на крају, својој мржњи. Они ће насилно уништити свештенство или му бар отргнути његову службену одећу и понизити га, како је описано у Захарији 13:4—6, у стање непрофесионалних лаика. Али, та промена положаја неће их—заједно са Вавилоном великим, светским царством криве религије—сачувати уништења прореченог у Откривењу 17. и 18. глави. Светски „пријатељи“ ће потпуно изневерити свештенство.
17. Која пријатељства треба да негујемо и колико дуго?
17 Имајући то у виду, колико је важно клонити се пријатељства које је за осуду и које је склопљено из себичности. Али, колико би требало да ценимо најврсније пријатељство у целом свемиру. Оно је толико вредно да желимо заувек да га негујемо.
Како мислиш о томе?
◻ Шта морају Исусови ученици обавезно да раде да би остали његови пријатељи?
◻ Откуда знамо да људи могу бити Јеховини пријатељи и коме Бог допушта да ступи у поверљив однос са њим?
◻ Зашто ће пријатељство са Богом бити неминовно стављено на испит?
◻ Како се Јеховини сведоци чувају да не морају да искусе оно што је проречено у Захарији 13:4—6?
[Слика на 19. страни]
Давида и Јонатана везивало је присно, драгоцено пријатељство. И ти можеш да имаш такво пријатељство
[Слика на 20. страни]
Аврам је био „Јеховин пријатељ“. А ти?