Молитве које су услишене

ЖЕЉА да се ступи у везу са вишом силом је толико стара као што је сам човек. Тако на пример многи египатски записи садрже и молитве. У неколико њих у молитви се тражи заштита, а други су пуни хвале призиваном божанству или изражавању поверења у њих. У 8. веку пре н. е. код Грка су били уобичајени хвалоспеви, поетске и церемонијалне молитве. У римским молитвама се брижљиво пазило да се призива један одређени бог, пошто се у то време обожавало мноштво божанстава.

Све до данашњег дана молитва је заједничка ознака свих великих светских религија. Будисти, Хиндуси, Јевреји, Муслимани и номинални хришћани познати су по честим молитвама. Али иако је молитва тако проширена у религијама 20. века, многе збуњује невероватна разноликост у методама и врстама молитви, оних који се надају да ће им оне бити услишене.

Да ли је битно како се молимо?

Да ли је заправо свака молитва делотворна, упркос великој разноликости? Понеки су мишљења да није толико важан облик молитве, док је онај који моли искрен и ако „верује“. Какво је ваше мишљење о томе? Пошто су у том погледу толико различита схватања, било би добро да се људска мишљења оставе по страни и уместо тога обрати пажња на информације из вишег извора.

Оно што се на следећим страницама говори, узето је из једног таквог извора, наиме из Светог писма, Библије. Она показује да није довољна било каква молитва, ако се жели да она буде услишена.

Библија објашњава:

коме молитве треба да буду упућене

зашто поједине молитве нису услишене

и за које ствари сме да се моли.

Коју улогу игра молитељ?

Основни предуслов је вера, не само искрено убеђење да Бог постоји и да може да чује молитве (Јеврејима 11:6). Ова вера се показује настојањем да се живи у сагласности са праведним Божијим мерилима која су записана у Библији. У својој проповеди на гори Исус је ово истакао речима: „Неће ући у царство небеско сваки који ми говори: Господе, Господе, него ко чини вољу Оца мога који је на небесима“ (Матеј 7:21, Чарнић). Да би показао чије молитве неће бити услишене пророк Исаија је писао: „И кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви“ (Исаија 1:15). Према овоме, онај ко не поштује светост живота, не може очекивати да ће његове молитве бити услишене без обзира колико често и колико свесрдно се моли.

Зашто понекад нису услишане молитве ни од „верника“

Да би се допали Богу и да би он услишио наше молитве, није довољно само веровати. Чак и неки лаковерни човек може за себе тврдити да верује. Али да би веровање било утемељено, потребно је тачно спознање, што се може постићи само кроз проучавање Библије. Осим тога вера мора бити доказана кроз дела. „Као што је, наиме, тело без духа мртво, тако је мртва и вера без дела“ (Јаков 2:26).

Особа која стварно верује, мора уважавати Бога у свом свакодневном животу а не да само у хитним случајевима тражи уточиште у молитви. Осим тога мора вршити дела вере тј. исправна дела, која укључују оправдање своје вере и поверења у Бога пред другима.

На који начин се треба молити?

Молитва не би требала да буде само верски обред, нити да се чита из књиге; нити да буде формално понављање да би тако постала делотворнија. А такође молитва не би требала да буде као представа да би се други импресионирали. Исус је дао следећи добар савет у вези облика наших молитви и шта треба да избегавамо: „И када се молите не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима;... И кад се молите не говорите стално исто као многобошци; јер мисле да ће због многих речи бити услишени“ (Матеј 6:5-7). Није прописано одређено држање тела да би молитве биле услишене. Ипак онај који се моли мора да показује понизност и поштовање како у држању тела тако и у погледу речи које користи у молитви.

Коме молитва треба да је упућена?

У библијској књизи Јеврејима говори се о особи која се „приближава Богу“ (Јеврејима 11:6). Ко је тај Бог? Постоји само један свемогући Бог, иако има много кривих богова које су људи направили (1. Коринћанима 8:5, 6). Тај свемогући Бог, Бог Библије зове се Јехова (Псалам 83:18). Он је створитељ свих ствари и зато молитве треба само њему упућивати. Молитва коју је Исус учио своје следбенике започиње јасним речима: „Оче наш, који си на небесима“ (Матеј 6:9). Исус није учио своје следбенике да се њему моле или његовој мајци Марији, или било којој другој особи. Бог уствари захтева да ми признамо садашњи положај његовог сина и да увек у име Исуса молимо. Исус Христ је такође рекао својим следбеницима: „Нико не долази к Оцу — сем кроз мене“ (Јован 14:6).

Дакле, да би молитве биле угодне Богу, морају бити упућене Јехови Богу и то преко његовог сина Исуса Христа. То значи да се Јехови треба обраћати у име Исуса.

Шта смемо да тражимо у молитви?

„Бог нас слуша ако шта молимо по вољи његовој“. Ово засигурање, иако изгледа невероватно, даје нам се у 1. Јовановој 5:14. Да ли нам је пало у очи ограничење „по његовој вољи“? Да, молитве често нису услишене због тога јер онај ко моли није се пре тога потрудио да утврди шта је воља Божја (Приче Соломонове 3:5-7).

Као помоћ, Исус је дао својим ученицима узорну молитву која је добро позната као „Оченаш“ (Матеј 6:9-13). Не треба је изговарати у облику верског обреда, него имати у виду како је Исус кроз ову молитву поставио ствари по приоритету. Прво долази Божје име и његова намера. Затим следе материјалне потребе и молба за опроштај као и за ослобођење од искушења од стране злога. Израз „Оче наш“ треба помоћи ономе који се моли да у својим молитвама и мислима не укључи само чланове своје породице него и друге који траже да се допадају свом Створитељу (Дела апостолска 17:26, 27).

Колико дугачке треба да буду молитве?

У Библији није одређена дужина молитве. Оне могу да буду врло кратке и чак сасвим тихо упућене (Немија 2:4; 1. Самуилова 1:12, 13). С друге стране могу да буду и доста дугачке. Једном приликом је Исус провео „целу ноћ молећи се Богу“. Очигледно је измолио божанску помоћ код изабирања 12 апостола (Лука 6:12). Дакле, дужина прихватљивих молитви зависи од потребе.

Молитве које сигурно бивају услишене

Библија садржи мноштво извештаја о молитвама које су од Јехове Бога, великог „слушача молитве“ биле услишене (Псалам 65:2). Један изврстан пример за то је „тестирање молитве“ у данима пророка Илије о којем извештава 1. Царевима 18. поглавље. У 1. веку ученици Исуса Христа су доживели да им је у моменту била услишена једна молитва: „А када се помолише Богу затресе се место на ком су били окупљени, те се сви испунише Духом Светим, и проповедаху слободно реч Божију (Дела апостолска 4:23-31).

Издавачима овог часописа приспело је доста извештаја од особа различитог доба старости, које су због начина како су нашле излаз из неке кризе, дошле до уверења да су им молитве биле услишене.

На пример: Један млади Швајцарац из једног забаченог села у брдима близу италијанске границе, известио је: „Моја немоћ да нађем решење (за проблеме живота) ми је постала толико јасна да сам имао још само жељу да умрем... Учинио сам једино што ми је на ум пало. Молио сам се: ’О, непознати Боже, ти мора да постојиш и ти си сигурно Бог љубави, помози ми да пронађем истину.’“ Након пар дана код њега је дошао један млади брачни пар Јеховиних сведока. Они су уговорили библијски студиј и данас је он крштени Јеховин сведок.

Једна медицинска сестра, врло религиозна, тешко је подносила прељубнички живот мужа и раставу која је након тога уследила. Једног дана се обратила Богу у очајној молитви да би сазнала да ли он има неку вредну намеру. Истог дана, послеподне, Јеховини сведоци проповедајући од куће до куће, дошли су и на њена врата. Она их је позвала да уђу, поставила много питања и радовала се што је добила одговоре из Библије. На крају је та медицинска сестра постала објавитељ „добре вести“ и сама водила библијске студије са другим особама (Матеј 24:14).

Један Јеховин сведок је баш читао часопис Кула стражара у својим колима, кад га је изненада неко зграбио за врат. Он се свесрдно молио Јехови. Нападач је одједном постао непомичан и његов захват је попустио. Сведок је упалио мотор, опростио се остављајући иза себе тог човека да стоји као кип насред улице.

У свету где неповерење и сумња стално расту, они који љубе Бога и истину добијају снагу кроз чврсто засигурање да ће им молитва бити услишена, ако је упућена Јехови Богу преко исправног канала, на исправан начин и са исправним ставом. Свемогући Бог ће такве молитве не само чути него ће сасвим сигурно по својој божанској вољи и у од њега одређено време и услишити.

[Оквир на 4. страни]

Различити облици молитве

Следи један кратак преглед различитих данас уобичајених облика молитви. У Хиндуизму се понекад изговара једноставна молитва којом се одаје част неком одређеном богу или богињи. Постоје отприлике 330 000 000 богова и богиња који се обожавају у отприлике 10 000 храмова. Ипак се Хиндуси најчешће служе једном опширном молитвом која може да се изрази на различите начине — или кроз медитацију (дхиана) или кроз слављење (стотра). Гласно изговорене молитве имају велико значење.

У кинеским будистичким и таоистичким манастирима редовно се моли три пута дневно (у рано јутро, подне и вече). Ове молитве су пропраћене звуком једног малог звончића. Као помоћ код молитве будистички калуђери носе једну огрлицу са 108 бисера (куглица). Такође и неки лаици употребљавају бројанице да би избројали своје молитве.

За побожне Муслимане дневна молитва сачињава (салат) једну од најважнијих саставних делова обожавања. Молитва се понавља пет пута дневно, клањајући се према Меки у Саудијској Арабији.

Јеврејске молитве укључују оне директно узете из Библије, на пример из Псалама. Али постоје и друге, које су додали разни рабини.

Међу номиналним хришћанима постоји велика разноликост и најразличитији облици молитве. Почев од молитви са бројаницом у руци које се увек изнова понављају, преко отштампаних молитви па све до таквих које се састоје од само неколико речи и изговарају се спонтано.