Коме стварно можемо веровати у нашем страшном времену?
„Не уздајте се у племените ни у сина земаљског човека, у кога нема спасења“ (Псалам 146:3, НС).
1. Шта је ознака нашег времена, и по чему се то може видети?
АКО смо се као деца бојали нечега, тада смо обично код наших саосећајних родитеља тражили утеху и заштиту јер смо имали поверење у њих. Као одраслима, такође су нам потребне особе у које можемо имати поверење. То је нарочито случај у нашим данима, јер се дешава пуно застрашујућих ствари. О нашем времену је писало у једним новинама које излазе у Савезној Републици Немачкој: „Свет је пун страха као никад раније“. Државници, журналисти и други стално изјављују своја страховања с обзиром на тешке проблеме пред којима данас човечанство стоји.
2. Како су страх и неповерење предсказани за данашњу генерацију?
2 Њихове изјаве потврђују оно што је Исус Христ прорекао о нашем времену, када је рекао да је означено тиме што „ће народи бити у страху и неизвесности ... Људи ће се онесвешћивати од страха у очекивању онога што ће задесити настањену Земљу“ (Лука 21:25, 26, НС). Библија је прорекла да ће у данашње „последње дане настати критична времена“ и да ће људи ’бити самољубиви, нелојални, клеветници и издајници’. Из ових речи се може спознати да се наше временско доба поред осталог одликује великим неповерењем (2. Тимотеју 3:1-4).
Опадање поверења
3. Какви докази постоје да поверење у нашем веку све више нестаје?
3 У нашем страшном времену хитно су нам потребне особе којима можемо веровати, које су лојалне и које нам у невољи помажу. Ипак многи се људи осећају да су остављени на цедилу од оних којима су веровали. Једне новине које излазе у иностранству су писале: „Већини јавних институција људи не верују.“ Најмање се верује водећим личностима у политици и привреди. Неповерење је прешло и на породични круг, што се може видети по страшно високим стопама развода. У неким државама сваки трећи или чак сваки други брак завршава разводом. Из једне државе се извештава да се од свих новосклопљених бракова у року од 10 година 70 процената разведе. Дакле поверење све више нестаје. Замењује га неповерење. Тако данас није ништа необично ако неко каже: „Ја више ником не верујем.“
4. Како страх делује на многе младе људе?
4 Велико неповерење се своди на то да данас живимо у најстрашнијем времену целе историје човечанства. У нашем веку су два страшна светска рата и на туце других сукоба однели 100 милиона људских живота. Данас постоји опасност да се атомским оружјем збрише сав живот са Земље. То утиче на поверење чак и најмлађих. У једном медицинском часопису је стајало: „Страх од опасности једног холокауста одражава се све више на деци, да, чак на малој деци.“ Према једним канадским новинама многи младићи су данас испуњени дрскошћу, жалошћу, горчином и осећајем беспомоћности“. Један младић је рекао: „Једноставно се осећам без заштите и напуштен од одраслих. Можда ми растемо као најциничнија генерација која је икада постојала.“
5. Шта би изјавио најневинији и најбеспомоћнији део човечанства када би могао да говори?
5 И шта би рекла једна друга група – ако би могла добити реч – на тему заштита од одраслих? Мислимо на оне који су још пре свога рођења побачајем били убијени. Према једној оцени за годину дана се у целом свету изврши око 55 милиона побачаја. Какве ли издаје најневинијег и најбеспомоћнијег дела човечанства!
6. Како је злочином повећано неповерење у данашњем времену?
6 Али повећање неповерења се може приписати још и растућем страху пред нечим другим; страх да се падне као жртва злочина. Многи данас поступају као жена која је рекла да спава сваку ноћ са револвером под јастуком. Једна друга жена која живи у страху је рекла: „Јако ме љутило. ...Моја баба никад није закључавала врата.“ У једним новинама које излазе у Порторику је писало: „Ми смо они који су у затвору“, да, затворени у нашим властитим забрављеним и закључаним становима. Људски страх је оправдан. На пример у Сједињеним Државама је свака трећа жена у опасности да било када у свом животу буде насилно нападнута. Начелник америчке санитетске службе је изјавио да су сваке године „око 4 милиона Американаца погођени тешким насиљем — убиствима, силовањем, злостављањем жена и деце као и пљачкашким нападима“. Ови злочини су у многим државама уобичајени, па ради тога све више слаби поверење људи према другима.
7. Зашто лоше привредно стање доприноси неповерењу?
7 У неразвијеним земљама већина људи живи у сиромаштву. Мало њих верује да ће бити ослобођени из тога. Као што је председник једне такве државе изјавио, у једној покрајини умире 270 од 1000 одојчади пре навршене прве године живота. Само свака стота кућа има уведену воду. Као што се зна из званичних извора у једној другој држави живи 60 процената деце у сиромаштву и 7 милиона деце која су препуштена сама себи, „расту необразована, отуђена од друштва и као изагнаници неспособни за посао“. У Сједињеним Државама према једној процени живи 500 000 младих без крова над главом, мада је према мишљењу неких стварни број знатно већи. Како таква омладина може имати поверење у своје родитеље, друштво или у обећања водећих личности?
8. а) Како су угрожене стабилност имућних држава и светска привреда? б) Колико можемо веровати стручњацима да ће решити привредне проблеме?
8 С привредним проблемима су погођене чак и имућне земље. Од привредне кризе 1930-их година Сједињене Државе су недавно забележиле највиши број банкротства. Један економиста је писао: „Крајњи резултат је банкарски систем који је данас сигурно исто тако крхак као онај у 20-годинама“, то јест, баш пре него што је био срушен. Један осматрач је говорио о „предстојећој могућој катастрофалној олуји“ у привреди. Један други је рекао: „Осећај хитности се своди на затегнутости у интернационалном систему, које не да се тек појављују, него су већ ту.“ Можемо ли веровати да ће економисти извући народ из овог тешког положаја? Као што је један од њих рекао да су њихова предсказивања „тако застрашујућа да на првом месту несумњиво проузрокују пометњу“.
Неумесан оптимизам
9. а) Шта се десило са оптимизмом који је владао при настанку нашег века? б) Зашто 1945. године Јеховини сведоци нису хтели да потпишу један докуменат Уједињених нација?
9 Колико се само разликују ове изјаве, од оптимизма који је владао у свету на почетку 20-ог века! После неколико деценија релативног мира мислило се да ће мир и благостање достићи нове висине. Али 1914. године пропали су ови изгледи избијањем првог светског рата. После једног још страшнијег другог светског рата 1945. потписана је повеља Уједињених народа. Народи су у писаној форми изнели своју визију о послератном свету мира, благостања и праведности. У једном недавно објављеном извештају је писало: „Последњи докуменат је потписан од 51 државе, тако да су заступљени сви континенти, расе и религије.“ Ипак једна религија није била заступљена, нити је хтела да буде, а то су Јеховини сведоци. Они су знали да обећања за мир, благостање и праведност неће бити испуњена од народа света нити спајањем тих народа у Уједињене нације.
10. Како данас изгледа стварност упоређена са сном Уједињених нација 1945?
10 У споменутом извештају осим тога пише: „После 40 година изгледа да је време да се суоче реалности са идеалима. Резултат је разочаравајући. Реалности су: мање сигуран свет и повећање насиља. Стално растућем становништву недостаје храна, вода, кров над главом, здравствена заштита и образовање. Ово се није могло 1945. год. ни сањати.“ Даље пише: „Пре 40 година народи су се удружили да би свим људима осигурали живот без страха и оскудице. Али реалан свет 1980-их година изгледа другачије, четвртина човечанства је у тешком сиромаштву. Сваког дана, просечно умире, 50 000 због глади или са тим повезаним узроцима.“ И поред тога народи сваког сата троше преко 100 милиона долара за рат.
11. Колико су достојна поверења људска обећања за један бољи свет?
11 Да ли можемо још да верујемо у људска обећања, с обзиром на овај тужан извештај, после векова, у којима је човечанство имало прилику да реши те проблеме? Ова обећања су равна поверењу као и речи капетана једног прекоокеанског брода, који је рекао: „Не могу да замислим ситуацију у којој би у данашњем времену могао да потоне један велики брод. ... Модерна градња бродова је тако нешто онемогућила.“ Један члан посаде је уверавао једног путника: „Чак ни Бог не би могао да потопи овај брод.“ Али тај брод, Титаник је потонуо 1912. при чему је 1500 особа изгубило живот. 1931. године Народно друштво за просвету у Сједињеним Државама заступало је становиште да ће образовањем бити „практично истребљен злочин, и то пре 1950. године“. И 1936. је један енглески новинар писао да ће 1960. „храна, одећа и кров над главом коштати тако мало као и ваздух“. Зар не би и ти казао да данашња реалност противречи тим обећањима?
Коме се може неограничено веровати
12. Коме можемо неограничено веровати, и какво нам је вођство он дао?
12 Према томе, нама је изузетно потребан извор, ком се са поверењем можемо обратити, да би издржали данашње страшно време. Али то не сме бити људски извор, јер се човечанство уплело у тако огромне проблеме, да не може само да се ослободи. Извор ком неограничено можемо да верујемо јесте Створитељ људи, Јехова Бог. Он зна зашто се свет налази у свом садашњем стању, куда стреми и шта ће у вези с тим учинити. Он нам је ово објашњење открио у једној књизи коју нам је дао као упутство – Библији. О њој читамо у 2. Тимотеју 3:16, 17: „Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно за поучавање, за укоравање, за исправљање ствари, за одгајање у праведности, да би човек Божји био потпуно ваљан, сасвим опремљен за свако добро дело.“
13. Шта Јеховини сведоци спознају у вези Библије?
13 Запази ова недвосмислена тврђења. Божја инспирисана реч исправља ствари. Она нам каже шта је право. Она нас потпуно оспособљава. Она нас опрема за све што је добро. Истина, многи људи не признају Библију за оно што она и јесте – Божја реч. Али Јеховини сведоци је признају као такву (1. Солуњанима 2:13). Ми знамо да је Створитељ универзума, који улива страхопоштовање са својим милијардама галаксија и трилионима звезда, способан да омогући писање једне књиге. Он је у стању да пази и на то да ова књига остане непромењена, онима на корист који траже истину (1. Петрова 1:25).
14. Како се Библија слаже са данашњим приликама?
14 Шта Божја реч може да каже о питању поверења? Њени коментари су потпуно тачни и сасвим сагласни са садашњим приликама. Томе одговарајуће у Јеремији 10:23, пише: „Добро знам, о Јехова, да пут земаљског човека није у његовој власти, нити је човеку који ходи у власти да управља кораке своје.“ И из Псалма 146:3 долази позив: „Не уздајте се у племените, ни у сина земаљског човека, у кога нема спасења.“
15. Шта нам саветује Библија у погледу поверења?
15 Божја реч нас упозорава, да чак не верујемо ни у себе саме, јер су људи несавршени (Римљанима 5:12). У Јеремији 17:9 пише: „Срце је преварније од свега.“ Зато се у Причама Соломоновим 28:26 каже: „Ко се узда у своје властито срце неразуман је, а ко ходи у мудрости утећи ће.“ Па где можемо наћи мудрост која нам помаже да утекнемо? У Причама Соломоновим 9:10 добијамо одговор: „Страх Јеховин је почетак мудрости, а спознаја Пресветога је разум.“ Да, само Створитељ располаже мудрошћу, која може да нас води у данашњем страшном свету. Зато се у Причама Соломоновим 3:5, 6 саветује: „Уздај се у Јехову свим срцем својим и не ослањај се на властити разум. На свим својим путевима обрати пажњу на њега и он ће исправити стазе твоје.“
Божје гледиште о религијама света
16. Шта припадници религија света сматрају као фарисеји у Исусово време?
16 Божја мудрост ће нам помоћи да не доспемо у смртну клопку, у коју су упале религије света. Њени припадници сматрају да су праведни јер су религиозни. Њихов став се описује у Луки 18:9 (др Чарнић) где читамо: „А ову причу (Исус) каза некима који су били уверени у себе – да су праведни. ...Један фарисеј се захваљивао Богу да он није грешник док је један цариник стално молио Бога: „Боже, буди милостив мени грешноме.“ Исус је објаснио: „Кажем вам да овај (грешник) отиде оправдан кући својој, а не онај (фарисеј). Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понизује подигнуће се“ (Лука 18:10-14).
17. Како Бог гледа на религиозна дела оних који су слични фарисејима?
17 Фарисеј се није понизио пред Богом, него се према својим властитим мерилима сматрао праведан. Али Бог је на то друкчије гледао (Матеј 23:25-28). Понизни грешник је показао оно о чему Исаија говори у 66:2: „На овог ћу, дакле, погледати, на пониженог и ко је скрушена духа и дршће на моју реч.“ Јеврејске религиозне вође нису дрхтале од Божје речи. Они су је игнорисали. Они су чинили шта су хтели и мислили да ће их Бог признати. Али Исус им је рекао: „Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима. Многи ће рећи мени у онај дан; Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили? И тада ћу им ја казати: никад вас није сам знао; идите од мене који чините безакоње“ (Матеј 7:21-23).
18. Како ће Бог пресудити религијама које тврде да му служе, али се не држе његовог закона?
18 Те религиозне вође у првом веку нису веровале у Бога, него у традиције, због којих су кршили Божје законе (Матеј 15:3, 9). Стога им је Исус рекао: „Оставља вам се дом ваш пуст“ (Матеј 23:38, НС). Као доказ да је Бог стварно одбацио јеврејску религију, 70. године нашег рачунања времена, пали су њихов главни град, Јерусалим и њихов храм као жртве римске војске. Данас није ништа друкчије. Религиозне вође света су поставиле своја властита мерила за обожавање, која не одговарају Божјим мерилима. Тако они не чине Божју вољу, него своју властиту. Дакле, у Божјим очима они су виновници безакоња (Титу 1:16). Као доказ да је Бог одбацио ове религије, оне ће бити ускоро уништене од народа, баш као што је Јерусалим са својим храмом у првом веку био уништен од римске војске (Види Откривење, поглавље 17, 18).
19. Која се питања могу поставити с обзиром на религију?
19 Да ли је ова процена религија света престрога? Како можемо бити сигурни да ће ускоро Божји казнени судови доћи на њих? Шта једна религија мора чинити да би наишла на Божје признање? Има ли претходних историјских случајева, који показују да Јехова чува оне који му се искрено обраћају и који су подложни његовим законима? Следећи чланак ће осматрати ова питања.
Питања за понављање
◻ Шта је допринело неповерењу у данашњем свету?
◻ Зашто је неумесан оптимизам света?
◻ Коме можемо неограничено веровати, и какво нам је вођство он дао?
◻ Зашто не треба да верујемо у саме себе или у друге људе?
◻ Како Бог гледа на религије света?
[Слике на 23. страни]
Фарисеј се сматра да је праведан, а грешник понизно моли Бога за милост