Даљњи разлози за захвалност
ЉУДИ у старом Израелу су имали више од свих других разлог за захвалност Створитељу. Како то?
За разлику од других људи, нису имали само разлог за захвалност због свих лепих и дивних ствари које је Бог створио, него додатно и зато што их је Свемогући изабрао за свој властити народ, поклањајући им посебну пажњу (Амос 3:1, 2). Следи неколико најважнијих разлога за захвалност.
Два пута умакли смрти
Како су сви израелски родитељи само морали бити захвални у ноћи 14. низана 1513. пре н. е.! Те значајне ноћи Божји је анђео довео смрт над „све првенце у земљи Египатској од човјека до живинчета“. Али, куће Израелаца је мимоишао, јер су попрскали довратнике и горње греде крвљу животиње, заклане поводом Пасхе. Тишина те ноћи није трајала дуго, јер „би вика велика у Египту, јер не бјеше куће у којој не би мртваца“. Прворођенци у израелским домаћинствима били су, насупрот томе, живи и здрави (2. Мојсијева 12:12, 21-24, 30).
Већ кратко време након тога су срца Израелаца поново била испуњена захвалношћу. Били су сведоци како је Јехова учинио чудо кад је изгледало да се налазе у клопци – пред њима Црвено море а за леђима потера војске египатског фараона. Најпре су Израелци посматрали како се стуб од облака, који их је водио, померио до краја њихове поворке и прогонитељима успешно онемогућио приступ. Онда су видели како Мојсије пружа своју руку према мору и са чуђењем су гледали како је Бог проузроковао да целе ноћи дува снажни источни ветар, који је поделио воде и претворио море у сухо тло. Израелце није требало дуго молити да употребе тај од Бога створени пут за бег.
Али, онда је настао нови разлог за забринутост. Египћани су такође напредовали преко сувог морског дна, чврсто уверени у победу над Израелцима. Но, кад су се сви Египћани нашли у пролазу опкољеном воденим зидовима, точкови њихових кола почели су отпадати и убрзо је завладао потпуни метеж. Чим су сви Израелци безбедно приспели на другу обалу, Мојсије је на Јеховину заповест опет испружио своју руку „и дође опет море на силу своју пред зору“. Последица? Нико од елитне фараонове војске није преживео, чак ни поносни владар (2. Мојсијева 14:19-28; Псалам 136:15). Можеш ли себи представити како су спашени Израелци били захвални Јехови?
Божји спектакуларни начин
Иако су Израелци били захвални за избављење из Египта и за незаборавно пролажење кроз Црвено море, морали су претрпети још многа исцрпљујућа искуства пре него су стигли до Обећане земље. Но, све што су доживели на свом 40-годишњем лутању кроз пустош, требало им је пружити додатан разлог за захвалност Јехови.
Коначно су Израелци прешли Јордан и стигли у земљу коју им је дао Бог. Ускоро су постали сведоци Јеховиног спектакуларног ратовања“ у њихову корист. Где например? Код необичног заузимања и разорења Јерихона, првог хананског града до ког су дошли (Исус Навин, поглавље 6). Како је само необична била од Бога вођена стратегија – марширати око Јерихона са заветним ковчегом! Шест дана узастопно Израелци су марширали по један круг. Седмог дана су марширали седам пута око града. Кад су свештеници дунули у рогове, „велики ратни поклич“ Израелаца је прекинуо тишину и „попадаше зидови“ (ставак 20). Само Равина кућа и део зида на ком је била саграђена, остали су да стоје. Зидине наизглед неосвојивог града су пале, а да Исус Навин и његова војска нису морали одапети ни једну једину стрелу! Сигурно је оно што се догодило у вези с Јерихоном био даљњи разлог за захвалност Богу.
Једном другом приликом Јехова је дао још изразитије доказе свог спектакуларног ратовања. Будући да су становници Гаваона с Израелцима склопили мир, пет Аморејских краљева су им објавили рат. Исус Навин је Гаваоњанима притекао у помоћ и у борби која се затим распламсала поново се могла препознати Јеховина рука. Бог је Аморејце збунио и „кад бјежаху испред Израела и бијаху низ врлет Веторонску, баци Господ на њих камење велико из неба дори до Азике, те гињаху“. Од крупног града их је више погинуло него од мача Израелаца (Исус Навин 10:1-11).
„Пред синовима Израеловим“ се Исус Навин затим обратио Јехови рекавши: „Стани сунце над Гаваоном, и мјесече над долином Ајалонском!“ Шта се догодило? У извештају се каже: „И стаде сунце и устави се мјесец, докле се не освети народ непријатељима својим“ (Исус Навин 10:12, 13).
Какви чудновати догађаји! И сигурно даљњи истакнути разлози за Јеховин народ да буду захвални своме Богу!
Краткотрајна захвалност
Након сваког Јеховиног захвата су Израелци били испуњени захвалношћу. Вероватно се свако заветовао да никада неће заборавити шта је видео. Ипак, њихова захвалност је била невероватно кратког века. Увек изнова су се Израелци показали незахвалнима. Зато их Бог „предаде у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима“ (Псалам 106:41).
Бог је, истина, био стрпљив и увек изнова је слао своје пророке Израелцима, да би исправио њихов начин размишљања, али они су се показали непоправљивима. Коначно је Божјем стрпљењу дошао крај и он је допустио да земља Јуде године 607. пре н. е. буде освојена од Вавилонаца. Ко није био убијен од војски Навуходоносора, био је одведен у заточеништво у Вавилон.
Какав их је само катастрофалан крај задесио због њихове сталне незахвалности и њихове нелојалности према Богу! И то иако су имали безброј разлога да буду захвални.
Шта морају радити хришћани данас да избегну исту грешку, наиме, да пропусте да буду захвални за све оно што је Јехова Бог – поред његових племенитих дела према човечанству уопште – за њих учинио? О томе ће бити говора у следећем чланку.