Култ Сотоне у наше време
БЕЗ сумње, Сотона жели да га се обожава. Искушавајући Исуса, обећао му је велику награду — под следећим условом: „... ако паднеш и поклониш ми се“ (Матеј 4:9). Исус је то, наравно, одбио, али ни издалека не следе сви његов пример. Култ Сотоне је у нашем модерном свету заиста надалеко раширен.
Тако је у канадским новинама Калгари хералд излазила серија чланака под насловом „Ученици Ђавола“. Из извештаја једног полицијског иследника се цитирало следеће: „Анкете су показале да сотонизам није ограничен на неку посебну категорију друштва. Према испитивањима полиције у Калгарију и Краљевске канадске коњаничке полиције, само у Калгарију има отприлике 5000 активних обожавалаца Ђавола.“
Други новински извештаји показују да се свуда у Сједињеним Државама и у Европи појављују нови облици сотонског култа. У међувремену се и полиција почела занимати за то. Зашто? Јер често наилази на повезаност између злочина и сотонског култа. Недавно је један полицијски иследник објаснио: „Имамо посла с једном религијом и људи су у то уверени као други у хришћанство, јудаизам и у ислам. Откривају се злочини који нису били почињени ради злочина, него ради религије.“
Познати пример за то су убиства извршена од клана Мансон године 1969. у Калифорнији. Према изјави Џетрија Б. Расела, професора историје, „Мансон је тврдио да је он и Христ и Сотона. ... Текс Ватсон, Мансонов присташа, рекао је након што је извршио убиство над Шерон Тејт: ,Ја сам Ђаво; овде сам да извршим дело Ђавола.’ Но, сотонски култ није увек тако очигледан као у овом случају.
Врачање, спиритизам и чаробњаштво
Обожавање Ђавола није ограничено на директно и поименично призивање Сотоне. Апостол Павле је упозорио: „Што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују“ (1. Коринћанима 10:20). А обожавање демона је уствари обожавање Сотоне, јер је Сотона назван „владарем демона“ (Марко 3:22). Који поступци „народа“ би се могли означити као обожавање демона или Сотоне? Неколико примера за то налазимо у следећим речима које је Бог упутио Израелу: „Нека се не нађе у тебе ... врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Јеховом ко год тако чини“ (5. Мојсијева 18:10-12).
Ми смо, дакле, упозорени пред крвним жртвама и удруживањем с духовима, као што то обичавају вуду свештеници у Бразилу као и Хоугани и Мамбоси на Хаитима; исто тако пред Сантериом, врло сличном праксом неких избеглих Кубанаца у Сједињеним Државама, а и пред чаробњацима који тврде да разговарају с душама мртвих, чиме живима утерују страх (Упореди 1. Самуилова 28:3-20).
У разним деловима Африке је врачање уобичајено. Тако у Јужној Африци врачи поседују велики углед и људи их схватају врло озбиљно. Недавно је штампа известила о мноштву људи које је спаљивало живе људе. Оптужени су за појаву муња које су требале погодити друге становнике села. Месни врачи су оптужили недужне жртве да су починили те „неприродне“ радње; зато су их свезали на једно стабло и спалили. Такво веровање у врачање или магију исто тако није ништа друго до обожавање демона.
Врачање, уствари, није ограничено на Африку. Године 1985. је Херберту Д. Детмеру, који је издржавао казну у једном затвору у Вирџинији (САД), допуштена набавка одеће и предмета, како би могао вршити своју религију у затвору. О којој религији се радило? Према извештају судског поступка он је припадник „Вика-религије“ (познатије као врачање). Детмер је тако добио законско право да при свом обожавању употребљава сумпор, морску со, односно со непомешану с јодом, свеће, тамјан, једну будилицу и бели плашт?
Да, сви показатељи говоре у прилог томе да је врачање у западним земљама надалеко раширено. Британске новине Менчестер Гардијан Викли известиле су: „Сматра се да је пре пет година у Великој Британији било отприлике 60 000 вештица; данас (1985) су неки мишљења да је тај број порастао на 80 000. Предикшн, месечни часопис за астрологију и окултизам, има накладу од 32 000 примерака.“
Сотонизам и музика
Професор Расел у својој књизи Мефистофелес — Ђаво у модерном свету скреће пажњу на још једно подручје које служи унапређивању намера Сотоне. Он пише: „Додуше, крајем 70-их година опет је брзо ишчезао очигледни сотонизам, али елементи сотонске културе задржали су се до 80-их година у ,хеви метал’ рок-музици, која се одликује повременим призивањем Ђаволовог имена као и великим поштовањем сотонских предоџби вредности у погледу окрутности, дрога, огавности, депресије, разузданости, насиља, вике, сметености и туге“ (Наглашено од нас).
Музичари који су преузели елементе сотонског култа у своју музику, можда нису имали озбиљне намере. Можда им је било само до тога да шокирају или да буду запажени. Ипак, неке лабилне особе допустиле су да се на њих постојано утиче. Професор Расел пише да „стална полу озбиљна пропаганда за зло има разарајуће учинке на неразумне и неутврђене разуме. Резултат је поплава ужасних, настраних злодела, на пример, силовање деце и осакаћивање животиња.“
Потресан случај недавно се догодио у Њујорку. Новине су писале да је неки 14-годишњи дечак, који је „запао у сотонски култ“, ножем усмртио своју мајку и на крају починио самоубиство. Према часопису Меклинс један канадски брачни саветник је објаснио да све више младих који западају у потешкоће, признаје да се бави „сотонским култом“, „често у повезаности с дрогама и насилничком ,хеви метал’ рок-музиком“.
Не само модна појава
Један вал који је управо захватио Сједињене Државе је такозвани ченелинг. Људи често плаћају стотине долара да би суделовали на сеансама на којима један „канал“, то јест медиј (обично жена), тврди да ступа у везу с духом неке давно умрле особе. Као што је известила штампа, сеансе једног канала се „редовно преносе преко сателита хиљадама људи у шест градова“. Овај тренд показује непослушност према библијској заповести чувати се од оних „који се договарају са злим духовима“ и од „опсјенара“. Дакле, то је нека врста обожавања која се може поистоветити с обожавањем демона. И као сваки облик спиритизма, све је засновано на лажи Сотоне да је људска душа бесмртна (Проповедник 9:5; Језекиљ 18:4, 20).
Утицај Ђавола у свету пуном мржње
Застрашујуће стање у ком се налази човечанство нашег 20. века даје повода за питање да ли утицај Сотоне не досеже чак још даље. Професор Расел је такође говорио о томе: „Иако су арсенали атомског оружја довољни да се сваки на Земљи живући кичмењак уништи око седамдесет пута, ми сада у својој тврдоглавости вршимо припреме за рат који не би користио ни једном појединцу, нацији или идеологоји, него би милијарде људи осудио на ужасну смрт. Која сила нас тера да идемо тим путем који сваким даном постаје све опаснији? За кога је атомско уништење планете од користи? Само за ону силу која већ одвајкада жели с бескрајном окрутношћу и пакошћу изнудити уништење свемира.“
Ко или шта је та сила? Професор Расел сажео је свој одговор следећим речима: „Ђаво се означава као дух који жели са свим расположивим снагама потпуно уништити Божји свемир. Није ли могуће да се код силе која нас тера да производимо атомско оружје ради о сили која се непрестано трудила да затаји властито постојање? У садашњој кризи, досад најстрашнијој за нашу планету, ову могућност не смемо испустити из вида.“ Хришћани сигурно не испуштају ову могућност из вида. Сам Исус је упозорио на Сотонин велики утицај на наш свет, називајући га „владарем овога света“ (Јован 12:31). У библијској књизи Откривење, где се описује садашње душевно расположење Сотоне, каже се да је ,веома гњеван знајући да има мало времена’ (Откривење 12:12, НС). У тој књизи се каже и да се у нашем времену Сотона за постизање својих циљева служи пропагандом демона, да се владари света „скупе за рат великог дана Бога свемогућега“ (Откривење 16:14). Не, ми не смемо превидети утицај Сотоне ако желимо разумети зашто је човечанство кренуло садашњим кобним путем који води у самоуништење.
Апостол Павле је назвао Сотону „владарем сила у ваздуху, духом који је сада делотворан у синовима непослушности“ и „богом овог састава ствари“ (Ефесцима 2:2; 2. Коринћанима 4:4, НС). Никакво чудо да се многи питају да ли се све страхоте нашег „просвећеног“, напредног века — оба светска рата, геноциди у Европи и Камбоџи, политиком условљена глад у Африци, бескрајно дубоке религиозне и расне супротности по читавом свету, осим тога мржња, убиства, систематска мучења као и криминализовање човечанства због наркоманије, да наведемо само неке од њих — не уклапају у целокупни план једне сасвим одређене утицајне зле силе, којој је циљ одвратити човечанство од Бога, да, чак га у даном случају жели навести на глобално самоубиство.
Али, ко је Сотона? Шта он заиста намерава? Шта ми као појединци можемо учинити у вези тога? Позивамо те да размотриш следећа два чланка у којима се обрађују ова питања.
[Слика на 6. страни]
Божји народ се чува сотонске музике и тражи добру забаву