Објавитељи Краљевства извештавају
Јехова награђује верне младе
ВЕРНИ млади веома су драгоцени у Јеховиним очима. Следеће искуство верног младића требало би охрабрити друге младе да сачувају своју беспрекорност док служе Јехови.
У Аргентини су 11-годишњи дечак и његов млађи брат са својом баком проучавали књигу Истина која води до вечног живота. Одмах након тога, родитељи тих дечака показали су противљење и забранили су им да иду на састанке у Краљевску дворану. Да би присуствовали састанцима, дечаци су неко време бежали кроз прозор купатила, скочивши у унутрашње двориште и онда отишли преко зида на суседово унутрашње двориште и у Краљевску дворану. Онда је неко рекао њиховој мајци да посећују састанке Јеховиних сведока. Мајка је запретила да ће их тући и млађи дечак се уплашио, те је престао да проучава. Али старији је истрајао. Током пет година успео је да присуствује састанцима без знања родитеља.
Када је имао 16 година, желео је да похађа течај у средњој школи који није био организован у његовом граду. Ако би био далеко од куће имао би више слободе да следи истину. Родитељи су се сложили да га пусте и три месеца све је ишло добро. Онда је директор школе обавестио родитеље да њихов син неће да поздрави заставу или да пева националну химну. Пред присутнима: директором, својим родитељима, секретаром, правником и десеторицом професора, младић је могао дати одлично сведочанство због чега му савест није допустила да то учини (Излазак 20:4, 5). Родитељи су били бесни. Мајка је набавила пиштољ, намеравајући да пуца на баку, коју је сматрала одговорном, али никада је није могла пронаћи насамо.
Касније, на савет кућног пријатеља и уз одобрење директора школе, родитељи су одлучили да сместе младића на клинику за менталне болести, мислећи да би психијатријско лечење утицало на то да напусти своју веру. Особље клинике одвезло је дечака у аутомобилу 100 километара далеко и дали су му инјекцију са огромним дозама инзулина и другим дрогама док није изгубио свест. Након буђења, био је потпуно ошамућен, није знао никога и претрпео је делимичну амнезију. Након многих пажљивих испитивања лекари нису могли код њега да пронађу никакав ментални поремећај. Али клиника је наставила са лечењем. Док је био при свести, младић је непрестано молио Јехову да га не остави и усрдно је молио за снагу да истраје. Јехова га је штитио и коначно је био отпуштен са клинике.
Једном приликом директор школе је питао младића да ли је спреман да се јавно одрекне свог уверења. Када је рекао да није, управитељ школе је рекао родитељима да га врате натраг на клинику јер је луђи него пре. Родитељи су га одвели у пансион и рекли власници да се побрине да не иде на састанке Јеховиних сведока. Након што су родитељи отишли, какво изненађење је младић доживео! Власници пансиона били су Јеховини сведоци! Коначно, родитељи су га повукли са психијатријског лечења, уверени да им лекари нису говорили истину. У међувремену је врховни суд Аргентине одлучио да деца Јеховиних сведока не могу бити силом избачена из школе зато што не поздрављају заставу.
Јесу ли те кушње користиле овом верном младићу? Да. Он наводи: „Могао сам дати опширно сведочанство лекарима, професорима, школским друговима, родитељима и рођацима, у ствари целом граду. Моји родитељи су се прилично смекшали и имају боље мишљење о Јеховиним сведоцима. Сада, када се осврнем на своје детињство, видим како је диван и брижљив наш Бог у бризи за онога који му остаје лојалан. То је управо оно што је псалмиста рекао у Псалму 27:10: ’Ако ме и отац и мајка оставе, Јехова ће ме примити‘“ (NW).
Овај младић сада има 23 године, ожењен је и веома активан у Јеховиној служби. Заиста је безгранична Јеховина снага која подупире (Псалам 55:22).