Старешине — поверавајте одговорност!
БИО је стрпљив, понизан човек с јаким осећањем за правду ублаженим својим животним искуством. Зато је више од три милиона мушкараца, жена и деце с пуним поверењем код њега тражило савет. Настојао је да их не разочара. Од јутра до вечери слушао је њихове проблеме и стрпљиво им помагао да увиде како се Божји закони односе на њихову ситуацију. Да, током кратког периода, пре око 3 500 година, само је један човек судио 12 племена Израела — Мојсије.
Међутим, Јетро, Мојсијев таст, био је забринут. Како је Мојсије уопште могао очекивати да ће одржати такав темпо? Зато је Јетро изјавио: „Није добро што радиш. Уморићеш се и ти и народ који је с тобом, јер је то преко снаге твоје и нећеш моћи сам да стигнеш“ (Излазак 18:17, 18). Које је било решење? Јетро је саветовао Мојсија да неке од својих одговорности повери другима (Излазак 18:19-23). То је био добар савет!
Унутар данашње хришћанске скупштине има много старешина који, попут Мојсија, покушавају да брину за више него што можда могу обавити сами. Организују састанке, припремају се за њих и затим износе програмске тачке на савестан, ефикасан начин (1. Коринћанима 14:26, 33, 40; 1. Тимотеју 4:13). Старешине брину и за потребе појединих чланова скупштине (Галатима 6:1; 1. Солуњанима 5:14; Јаков 5:14). Преузимају вођство у делу од највеће важности, проповедању добре вести о Краљевству (Матеј 24:14; Јеврејима 13:7). Такође брину о томе да скупштина има залиху литературе за распачавање у јавности.
Уз то су неким старешинама додељене програмске тачке на покрајинским састанцима и обласним конгресима. Они служе у организацији конгреса̂ и у одборима за контактирање с болницама. Неки помажу у изградњи Краљевске дворане. А све то уз њихове породичне одговорности и њихову потребу да се и сами духовно хране. (Упореди Јошуа 1:8; Псалам 110:3; 1. Тимотеју 3:4, 5; 4:15, 16.) Како ти хришћански мужеви постижу све то? Као Мојсије, морају добити помоћ. Морају научити да поверавају одговорност. Заиста, особа која не поверава одговорност слаб је организатор.
Вредност поучавања других
Постоје и даљњи разлози за поверавање одговорности. У Исусовој илустрацији о талентима, господар је, пре него што је отишао на дуго путовање, сазвао своје робове и поверио им различите мере одговорности (Матеј 25:14, 15). Тиме је господар могао да постигне неколико циљева. Као прво, док је био одсутан његови робови су радили уместо њега и потребан посао није се успорио и стао док је он био на путу. Као друго, пошто дела говоре гласније од речи, господар је могао посматрати способности и лојалност својих робова. Као треће, господар је својим робовима дао прилику да стекну преко потребно искуство.
Та илустрација је значајна за нас данас. Кад је Исус напустио Земљу, пренео је одговорност на своје помазане ученике. Преостали од њих још увек су одговорни за интересе Краљевства широм света (Лука 12:42). Док помазаници у савремено доба врше дело надгледавања, Јеховин благослов над његовом организацијом је очит. Резултат је диван пораст. Заиста, само у последњих пет година више је од милион нових своје предање симболизовало крштењем у води! Последица тога су хиљаде нових скупштина и стотине нових покрајина.
Баш као што је Исус Христ поверио одговорности ’верном и разборитом робу‘, и они су доделили скупштинске одговорности старешинама и слугама помоћницима из ’других оваца‘ (Матеј 24:45-47, NW; Јован 10:16). Ипак, потребно је више преданих мушкараца који би бринули за огроман пораст. Одакле ће доћи? Старешине их морају поучавати. Али, како старешине могу поучавати такве мушкарце ако не поверавају одговарајуће одговорности појединцима који обећавају? На који би други начин старешине имале прилику да посматрају способности и лојалност млађих мушкараца?
Шта значи поверавати одговорност?
Неки мисле да поверавање одговорности значи растеретити се, избегавати, занемаривати или напуштати своје одговорности. Међутим, када се исправно користи, поверавање одговорности у ствари је начин да се удовољи одговорностима. Поверити одговорност значи задужити другога; одредити некога за свог заступника; доделити одговорност или овлашћење. Ипак, онај ко поверава одговорност у основи остаје одговоран за оно што је учињено.
Неки се можда устручавају да повере одговорност јер се боје да ће изгубити контролу. Али, поверавање одговорности не значи губитак контроле. Исус Христ, иако је невидљив и влада с неба, и те како управља хришћанском скупштином. Али, он поверава скупштину бризи искусних мужева (Ефесцима 5:23-27; Колошанима 1:13).
Други можда нису склони да повере одговорност зато што мисле да сами могу брже обавити посао. Међутим, Исус је увидео вредност поучавања других. Нико на Земљи није ефикасније поучавао од Исуса (Јован 7:46). Ипак, након што је седамдесеторици својих ученика дао упутства, послао их је у дело проповедања. Иако се, што се способности поучавања тиче, нису могли изједначити с Исусом, вратили су се пресрећни због свог успеха. Исус се радовао с њима и похвалио их је, јер је знао да ће они наставити с тим делом дуго времена након што он оде, и да ће коначно извршити више него што би он икада могао учинити радећи сам (Лука 10:1-24; Јован 14:12).
Поверити одговорност такође значи добити помоћ с обзиром на потребне појединости. Дан пре него што је требало да Исус умре, одредио је Петра и Јована да начине потребне припреме за његову последњу Пасхалну вечеру (Лука 22:7-13). Исус није морао да брине о набављању јагњета, вина, бесквасног хлеба и горких трава; нити је морао да набави посуђе, дрво за ватру и слично. Петар и Јован побринули су се за те појединости.
Старешине могу данас уживати исте користи ако опонашају Исусов пример. На пример, брат који брине за литературу може се замолити да наручи потребне залихе литературе за долазећу акцију. Може се поучити да анализира своје записе да би установио колико је примерака сличне литературе било издато у прошлим акцијама. Такође може узети у обзир карактеристике скупштинског подручја пре него што састави одговарајућу наруџбеницу. Тада ће наруџбеницу дати на увид скупштинском секретару да је провери. Кад слуга за литературу једном научи свој посао, неће бити потребно да секретар поново проверава пређашње записе све док се наручене количине крећу у разумним границама. Сасвим је јасно да ће такво једноставно поверавање одговорности олакшати и поједноставити поступак наручивања литературе за све који учествују у томе.
Како неко може, с обзиром на те потенцијалне користи, ефикасно поверавати одговорности?
Како поверавати одговорност
Објасни задатак. Пре свега објасни који се резултати очекују. „Тргујте док се ја не вратим“ рекао је „човек високога рода“ у Исусовој илустрацији о минама својој десеторици робова (Лука 19:12, 13). Господар је очекивао од робова да уносно тргују с његовом мином, и да након његовог повратка дају извештај о својим добицима. Знали су шта треба да раде. Како би се то начело могло применити на савремену градњу Краљевске дворане? На пример, брату који има задатак да поправи кров обично се каже који материјал треба да користи, где може да га набави и када треба почети с послом, уколико то временске прилике дозвољавају. Такве одређене смернице доприносе доброј организацији.
Важно је објаснити не само обим задатка, већ и које одлуке особа може доносити сама и које ствари треба препустити неком другом. Мојсије је рекао својим опуномоћеницима да мале случајеве суде сами, али тешки случајеви требало је да дођу код њега (Излазак 18:22).
Кад додељујеш одговорности, настој избегавати да две особе добију иста задужења. Кад су више него једној особи додељена иста задужења, настаје збрка. Замисли шта би се могло догодити кад би се на великом конгресу Јеховиних сведока одговорност за чишћење столова за издавање хране доделила и Одељењу за чишћење и Одељењу за прехрану, или када би Одељење за редарску службу и Одељење за крштење били задужени да за време крштења дају упутства посматрачима.
Одабери способне мужеве. Јетро је саветовао Мојсија: „Изабери из свега народа људе вредне, који се Бога боје, људе поштене, непријатеље лакомости, па их постави над њима за поглаваре“ (Излазак 18:21). Очигледно је да дотични мора најпре удовољавати духовним кфалификацијама. Да би се установило да ли је неко ’способан‘ да вешто извршава свој задатак, пажња се мора поклонити чиниоцима као што су карактерне црте, искуство, образовање и надарености. Тако ће хришћанин са посебно љубазном, пријазном, услужном нарави вероватно добро радити или за столом са часописима или као редар. Слично томе, кад се бира неко ко ће помагати скупштинском секретару, логично је да ће се у том случају посветити пажња томе колико је уредан. Обраћа ли пажњу на појединости, да ли је поуздан и може ли чувати поверљиве ствари? (Лука 16:10). Обраћање пажње таквим факторима поред потребних духовних квалификација, помоћи ће приликом постављања исправног човека за тај посао.
Додели адекватна средства. Онај који служи требаће да има на располагању одређена средства да би могао извршити додељени задатак. Можда ће му требати опрема, готовина или помоћ. Додели довољно средстава. На пример, можда неки брат буде замољен да изврши потребне поправке на Краљевској дворани. Наравно, рећи ће му се шта треба да уради, али можда ће му требати и нешто новца да би набавио узгредан материјал. Можда ће му требати и помоћ. Старешине могу зато замолити друге да му помогну или обавестити скупштину да ће ’брат тај и тај радити тај и тај посао на дворани и да ће се можда обратити некоме и замолити за помоћ‘. Таква далековидност спречиће да се некоме додели задатак а да се не обезбеди довољно средстава. „Немојте поверавати делимичну одговорност“, рекао је у вези с тим један саветник за успешно пословање.
Кад додељујеш одговорности, обавести друге да те дотични замењује. Овлашћење да ради уместо тебе такође је помоћно средство. Јошуа је био пред ’свим збором‘ опуномоћен за новог вођу Израела. Мојсију је било наређено да ’му преда део свог достојанства‘ (Бројеви 27:18-23). У оквиру скупштине, исто се може постићи тако што се на огласну таблу једноставно стави попис свих којима су додељене дужности.
Подупири њихове одлуке. Сада се онај коме је додељен неки задатак може латити посла. Међутим, мисли на то да за њега можеш бити прави извор охрабрења ако подупиреш добре одлуке које доноси. На пример, ти као старешина можда имаш своје мишљење с обзиром на то како треба поставити микрофоне и намештај на подијуму у Краљевској дворани, можда би ти то учинио нешто другачије него што то ради брат који је задужен за тај задатак. Међутим, ако је брату који брине за подијум дозвољена извесна слобода у његовом послу, вероватно ће стећи поуздање и искуство. Осим тога, можда ће чак побољшати ствари. Један саветник за трговину је изјавио: „Повери одговорност да се обави задатак, а не начин како треба да се обави... Често се ослобађа креативна способност.“
Надаље, брат који је ставио своју руку на плуг, да се тако изразимо, често је боље упознат с одређеном ситуацијом и зато можда боље разуме проблеме повезане с њом. Вероватно ће с обзиром на проблеме који се појављују имати заиста делотворна решења. Можда се бави и чиниоцима који нису очевидни посматрачима. Зато је један хришћански надгледник рекао у вези с искусним братом који му је помагао: „Кад каже да постоје неки проблеми, верујем му што каже.“
Да, најдрагоценије помоћно средство које хришћанским старешинама стоји на располагању јесу предани мужеви и жене који су спремни и способни да помажу без обзира која упутства добију. Старешине, окористите се тим изванредним благом! Поверавање одговорности знак је скромности и може смањити стрес и фрустрацију на најмању могућу меру. Не само да ће вам то омогућити да чините више, него ћете и другима дати прилику да стекну потребно искуство.