Рубрика питања

◼ Да ли је прикладно да присутни аплаудирају након сваке тачке у програму Теократске школе проповедања и Поучавања за хришћанску службу?

Када је Јехова створио земљу, ’звезде јутарње су у весељу заједно певале, и сви синови Божји клицали су од радости‘ (Јов 38:7). Анђели су желели да хвале Јехову због тог изванредног стваралачког дела које је било још један израз његове мудрости, доброте и моћи.

Лепо је када изражавамо искрено цењење за труд наше браће и за мисли које износе. Примера ради, обично аплаудирамо након говора и приказа на већим скуповима, као што су покрајински састанци и обласни конгреси. Да би се те програмске тачке припремиле, потребно је издвојити време и уложити велики труд. Својим аплаузом показујемо цењење за залагање говорника, као и за поуку коју нам Јехова пружа путем своје Речи и организације (Иса. 48:17; Мат. 24:45-47).

Да ли је прикладно аплаудирати након тачака у Теократској школи проповедања и током Поучавања за хришћанску службу? Не постоје правила по којима би био забрањен спонтани аплауз, као што је аплауз који обично уследи након нечијег првог учешћа у Теократској школи проповедања. Међутим, аплаудирање лако може постати нешто што се ради механички и на тај начин изгубити свој смисао. Зато то углавном не чинимо након сваког дела програма.

Иако не аплаудирамо након сваког дела програма Теократске школе проповедања и Поучавања за хришћанску службу, постоје други начини на које свако од нас може изразити захвалност за поуку и труд који су учесници у програму уложили. То можемо урадити тако што ћемо бити концентрисани и пажљиво пратити говорнике. Осим тога, онима који су учествовали у програму можемо након састанка лично упутити речи захвалности за њихов труд (Еф. 1:15, 16).