Пандемија их није спречила да проповедају

Након што је избила пандемија коронавируса, браћа и сестре су престали да проповедају на јавним местима или од куће до куће. Да би пренели људима утешну поруку из Библије, они их сада углавном зову телефоном или им пишу писма.a Иако су се околности промениле, они се и даље труде у служби проповедања и Јехова их због тога благосиља. Многи људи лепо реагују на добру вест (Пословице 16:3, 4). Погледајмо како нека браћа проповедају на једном острву.

Хелен је пре пандемије редовно посећивала једну младу жену и више пута јој је понудила да проучава Библију. Али она је то сваки пут одбила. А онда смо добили смернице да због избијања пандемије прекинемо са уобичајеним видовима службе. Међутим, дан пре тога, Хелен је посетила ту жену и дала јој Библију и књигу Шта Библија заиста научава? Затим јој је током пандемије понудила да проучава Библију преко телефона. Она је то овог пута прихватила и толико јој се свидело да је тражила да сваки дан проучава. Такође је почела да редовно слуша састанке преко телефона. Она сада примењује оно што учи из Библије и радо говори другима о томе.

Неколико Сведока из једне скупштине је одлучило да напише писма полицајцима у свом крају да би изразили захвалност за њихов рад. Полицајци су били пријатно изненађени. Један од браће по имену Џеферсон, који тамо служи као старешина, испричао је: „Један полицајац ми је рекао: ’Мислио сам да Јеховини сведоци уопште не воле полицију.‘ Објаснио сам му да то није истина.“ Полицајцима су се писма толико свидела да су их окачили на улазу у станицу. Један полицајац је рекао: „Можда ће нас и други више ценити кад прочитају ова писма.“

Наше сестре Една и Едналин служе као стални пионириb. Оне код куће немају интернет, па нису могле да се повежу на састанке преко видео-везе. Зато су назвале своју комшиницу и питале је да ли могу да користе њен интернет. Понудиле су и да учествују у трошковима. Она им је рекла да слободно могу да га користе, дала им је шифру и рекла да не морају ништа да плате. Сестре су затим позвале и њу да се повеже на те састанке, што је она радо прихватила. Сада та комшиница, њен син и две унуке проучавају Библију и редовно прате састанке.

Браћа и сестре су позивали своје комшије, колеге и друге на једно библијско предавање које је требало да се одржи путем видео-везе. Елејн је наша сестра која ради у једној болници. Њој је у почетку било непријатно да позове лекаре на то предавање јер је мислила да неки имају лоше мишљење о Сведоцима. Нарочито јој је било тешко да позове један брачни пар лекара. Међутим, она је пуно размишљала и молила се у вези с тим и на крају је одлучила да свима, па чак и том брачном пару, напише лепу поруку и позове их на предавање. Та жена јој је на то одговорила: „Да ли ти то мене позиваш да постанем Јеховин сведок?“ Елејн јој је објаснила да тим састанцима не присуствују само Јеховини сведоци, већ су сви добродошли. Сутрадан се изненадила када је видела да се тај брачни пар међу првима повезао на састанак. Пред крај састанка та жена јој је послала поруку: „Ово је први пут да сам била на састанку Јеховиних сведока и јако ми се свидело. Хвала ти што си ме позвала.“

Елејн је на састанак позвала 20 лекара, а 16 њих се одазвало. Она каже: „Драго ми је што сам и ја као и апостол Павле скупила храброст да проповедам ’Божју добру вест‘ својим колегама“ (1. Солуњанима 2:2).

Ова пандемија је свима нама тешко пала. Али наша браћа и сестре на овом острву и у другим крајевима света мисле на друге и теше их, и то им помаже да сачувају радост и ведар дух (Дела апостолска 20:35).