Да ли све религије воде до Бога?

Одговор из Светог писма

Не, нису све религије пут до Бога. У Светом писму се спомињу многе религије које Бог не одобрава. Оне се могу сврстати у две основне групе.

Прва група: Обожавање лажних богова

Библија лажне богове описује као „ништавне, од којих никакве користи нема“ (Јеремија 10:3-5; 16:19, 20). Јеховаa Бог је древним Израелцима заповедио: „Немој имати других богова осим мене“ (Излазак 20:3, 23; 23:24). Када су Израелци обожавали друге богове, „Јехова се жестоко разгневио“ (Бројеви 25:3; Левитска 20:2; Судије 2:13, 14).

Бог није променио своје гледиште о обожавању „оних који се називају ’боговима‘“ (1. Коринћанима 8:5, 6; Галатима 4:8). Људима који желе да га обожавају Бог заповеда да се одвоје од оних који обожавају лажне богове. Он каже: „Изађите из њихове средине и одвојте се“ (2. Коринћанима 6:14-17). Ако све религије воде до Бога, зашто би он дао такву заповест?

Друга група: Обожавање истинитог Бога на начин који он не одобрава

Израелци су понекад обожавање истинитог Бога мешали с веровањима и обичајима које су преузели из других религија. Јехова је одбацио такво обожавање (Излазак 32:8; Поновљени закони 12:2-4). Исус је осудио верске вође свог времена због начина на који су обожавали Бога. Пред другима су се приказивали као побожне особе, али су лицемерно ’занемаривали оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и верност‘ (Матеј 23:23).

Слично је и данас. Само она религија која се темељи на истини води до Бога. Та истина се налази у Библији (Јован 4:24; 17:17; 2. Тимотеју 3:16, 17). Религије чија учења нису у складу с Библијом заправо удаљавају људе од Бога. Многа учења за која људи мисле да су библијска – на пример Тројство, бесмртност душе и вечни пакао – преузета су из криве религије. Обожавање које се темељи на таквим учењима заправо је узалудно, јер се људска предања више поштују од Божјих заповести (Марко 7:7, 8).

Бог презире верско лицемерство (Титу 1:16). Да би религија помогла људима да се приближе Богу, она треба да обликује њихов свакодневни живот, а не да се своди само на обреде и формалности. На пример, Библија каже: „Ако неко мисли да је религиозан, а не обуздава свој језик, него обмањује своје срце, његово обожавање је узалудно. Религија која је чиста и неупрљана пред нашим Богом и Оцем јесте ово: бринути се за сирочад и удовице у њиховој невољи, и чувати се прљавштине овог света“ (Јаковљева 1:26, 27, фусноте). Овде је употребљен израз „религија која је чиста“ јер се ради о нелицемерном обожавању Бога.