33 То је потресло краља, па је плачући отишао у горњу собу изнад градских врата. Док је ишао, говорио је: „Сине мој, Авесаломе! Сине мој, сине мој, Авесаломе! Да сам барем ја умро уместо тебе, Авесаломе, сине мој, сине мој!“+
33 Тада се краљ, сав потресен, попео у горњу собу+ изнад градских врата и заплакао. Док је ишао, овако је говорио: „Авесаломе, сине мој! Сине мој, сине мој,+ Авесаломе! Да сам барем ја умро уместо тебе, Авесаломе, сине мој, сине мој!“+