11 Подела Десет заповести

Подела Десет заповести у овом преводу у Из 20:2⁠-17 у складу је с духом текста. Слаже се с поделом коју су у првом веку наше ере забележили јеврејски историчар Јосиф Флавије (Јудејске старине, III том, 5. поглавље, 5. одломак) и јеврејски филозоф Филон. Према њиховој подели, трећи стих је прва заповест, стихови од четвртог до шестог чине другу заповест, а 17. стих, који забрањује сваку врсту жудње, чини десету заповест. Према другачијој подели, коју је између осталих заступао и Августин, стихови од трећег до шестог чине једну заповест, док се 17. стих дели у две заповести — једну која забрањује да се пожели кућа која припада ближњему и другу која забрањује жудњу за његовом осталом имовином. Августин је своју поделу темељио на паралелном запису Десет заповести из Пз 5:6⁠-21. Наиме, у 21. стиху на хебрејском језику користе се два различита глагола којима се забрањује жудња за оним што припада ближњем: „Не пожели“ (хебрејски: тахмод) и „не жуди себично“ (хебрејски: титаввех). У Из 20:17 на оба места се користи исти хебрејски глагол.