Осим тога, изнад главе живог јарца били су оглашени греси целог Израела, а потом је био послат у пустињу (3. Мојсијева 16:21, 22).

Исус није само умро за све њих, него је стварно и однео грехе оних, за које је умро жртвеном смрћу, доневши им на тај начин олакшање. Било је то приказано одвођењем живог јарца изнад ког су били признати греси Израела, у пустињу и никада га више нису видели (Псалам 103:12; Исаија 53:4-6).