Истина прожима село многих вода̂
КАКО необично! Установило се да је подручје познато по својим многим водама жедно! Да је подручје које је добро снабдевено водом суво и исцрпљено! Ради се о жеђи која се може утолити једино истином из Божје речи, Библије. То је прича о Рабеу, малом селу са 2 200 становника, смештеном у планинама северног Либана, око 130 километара од Бејрута.
Име Рабе на арапском значи „пространо место“ и долази од семитског корена који значи „проширен, разастрт“. Одговарајуће значењу, село је разастрто на два велика брда око 600 метара надморске висине. Током зиме и пролећа, високо на планинама према истоку може се видети снег који призору придодаје нешто величанствено. Али, пре свега, Рабе је место многих вода. У том подручју има 360 извора, великих и малих, који дају драгоцену воду за плодна поља пшенице, расаде кајсија, крушака, бресака и винове лозе у околним долинама.
Сусрет прошлости и садашњости у Рабеу
У многим погледима ствари у Рабеу су остале скоро исте од библијских времена. Куће у селу смештене су густо једна до друге. Улице су тесне, кривудаве и крцате саобраћајем — магарцима и кравама. Иако има неколико моторних возила, животиње овде имају предност. Њихови власници врло често на њих натоваре добра на пољу и тада их пошаљу саме кући. Оне иду уским улицама, пробијајући се кроз узана места и враћају се свом дому. Зар то није слично ономе што је Исаија имао на уму кад је рекао: „Во познаје господара свога и магаре јасле господара свога“? (Исаија 1:3).
Рабе је такође место контраста. Ту ћеш наћи апсолвенте универзитета као и једноставне земљораднике који никада нису били у граду. Ту су виле окружене вртовима и мале колибе око којих трчи стока. Електрични уређаји налазе се у готово сваком дому, али електрична енергија није увек на располагању. Због тога многе куће имају генераторе. Главне улице у селу су асфалтиране, али путеви који воде у поља већином су неасфалтирани и неравни. Зато се производи са поља̂ могу превозити једино помоћу домаћих животиња. Можеш чак видети магарца како на поље носи електрични генератор који електричном енергијом снабдева пољопривредне машине које се на пољима користе поред теглећих животиња.
Ни живот у селу није се много променио. Ако останеш преко ноћи, можда ће те у два или три сата ујутро пробудити кукурикање петла. Свакодневни посао почиње рано ујутро, зато се немој изненадити кад још по мраку чујеш вику људи који дозивају једни друге док припремају животиње. У зору можеш видети како многи мештани са својим натовареним животињама крећу на поља или на пијаце да продају своју робу.
Како дан одмиче, дечаци и девојчице излазе да се играју на улицама и јавним местима. Њихови узвици и смех испуњавају ваздух, скоро исто као што је било и у древном Јерусалиму, како је то описао пророк Захарија: „Улице ће градске бити пуне детића и девојчица, које ће се играти по њима“ (Захарија 8:5). Такође ћеш установити да су мештани врло љубазни и радознални. Очекује се да поздравиш сваког мештанина кога сретнеш, док они желе знати ко си, одакле си, зашто си ту и куда идеш. Људи се међусобно врло добро упознавају.
Воде истине стижу у Рабе
У тако тесно повезаној заједници новости се брзо шире. Управо се то догодило кад се Асад Јунис 1923. вратио из Сједињених Америчких Држава у Рабе. Занимајући се да ли је Асад у Америци постао богат, његов пријатељ Абдала Блел отишао да га посети. Уместо да разговара о новцу, Асад му је дао примерак књиге Харфа Божја и рекао му: „Овде је право богатство.“ Абдала, некадашњи протестант, прочитао је ту публикацију која се темељи на Библији и веома га је импресионирала. Иако Асад није много предузео с обзиром на те информације, Абдала је био узбуђен оним што је научио и јавно се изјашњавао да је нашао истину.
Нешто касније, Абдала се преселио у Триполи, главни град на северу Либана. Тамо је успоставио контакт с неколико Истраживача Библије, како су тада Јеховини сведоци били познати, и даље је напредовао у свом проучавању Библије. Касније се преселио натраг у Рабе да би ширио добру вест коју је упознао. Сумештане би укључио у расправе о темама као што су Тројство, да ли човек има бесмртну душу, паклена ватра, свештенство, миса и коришћење ликова, преносећи им оно што Библија заиста научава.
Неки мештани су показали интерес. Троје или четворо придружило се Абдали у делу проповедања. Затим су почели одржавати недељне састанке. Они су се састојали од слушања снимљене проповеди са грамофона или читања из Библије иза ког је следила дискусија о томе што су управо чули. Касније су користили нека помоћна средства за проучавање Библије, укључујући књиге Харфа Божја, Богатство и “Let God Be True” („Нека Бог буде истинит“). Број присутних није прелазио десет особа, од којих је већина била више радознала него заинтересована. Чинило се да су неки долазили углавном због јела које се послуживало на крају сваког састанка.
У 1940-им додељена је Абдали Блелу одговорност да надгледава групу у Рабеу. Показао се као реван и лојалан Јеховин слуга, пруживши добар пример другима. Један од њих, брат Матар, сећа се како су ишли у службу проповедања: „Пошто у то време нису били на располагању аутомобили, брат Блел и ја ишли смо пешице да сведочимо у оближња села. Ја сам носио грамофон, док је брат Блел преузео вођство у говорењу. Обично смо остали два или три дана пре него што смо се вратили кући.“ Брат Блел верно је служио Јехови све до своје смрти 1979. у старости од 98 година.
Напредак доноси противљење
Како је дело напредовало, браћа су почела да доживљавају противљење. У 1950-им годинама је на подстрек локалног свештеника покренута акција прогонства браће у Рабеу. Свештеник је оптужио браћу да профанишу и оскврњују цркву. Неки су мештани постали тако разјарени да су браћу каменовали, а нека су браћа била ухапшена и затворена. Међутим, касније испитивање доказало је да су оптужбе лажне. Ипак су браћа била неколико дана задржана у затвору.
Други противник је покушао да придобије мештане, од којих неки можда нису знали добро да читају, да потпишу документ који је браћу оптуживао за многе ствари, укључујући узнемиравања људи упорним посетама у њиховим домовима. Како би придобио више њих да потпишу документ, рекао им је да се ради о захтеву да неки радник буде премештен назад у село. Кад су људи сазнали да се у ствари ради о оптужби против Сведока̂, прецртали су своје потписе. Такви инциденти припомогли су давању доброг сведочанства многим службеницима у том подручју.
Осим што су морала излазити на крај с таквим директним противљењем, браћа су се суочила с још једном препреком. У малом месту где свако свакога познаје, „страх од људи замку меће“, како то показује Библија у Пословицама 29:25. Требало је да браћа скупе храбрости да би проповедали суседима, пријатељима и рођацима који су их стално критиковали и ругали им се. То је дало право значење Исусовим речима из Матеја 10:36: „Човек ће своје укућане за непријатеље имати.“ Али, како пословица даље каже, „али је заклоњен ко се у Бога узда“. Вера и истрајност браће донели су изванредне резултате.
Истина прожима Рабе
Током година мештани су почели да цене добро понашање Јеховиних сведока и многи су прихватили истину. Браћа су била пресрећна када је 1969. у Рабеу била основана друга скупштина. Наставили су да раде врло напорно. Многи су прихватили пуновремену службу, неки су се чак преселили да би служили у другим подручјима укључујући град Бејрут. Јехова је благословио њихов труд тако да је 1983. у Рабеу основана трећа скупштина. У међувремену је више браће емигрирало или су се преселили да живе у градовима. Ипак, пораст се наставио и у Рабеу је 1989. основана четврта скупштина, а затим је 1990. следила пета.
Сада скоро свака породица у селу има рођака или пријатеља који је Сведок. Непријатељство које је некад постојало, нестало је. Људи су боље упознали Сведоке. У ствари, изрази „старешина“, „пионир“, „покрајински надгледник“, „конгрес“ и „Хармагедон“ постали су део речника мештана. У посебним приликама, као што је посета покрајинског надгледника или Спомен-свечаност, улице су празне а Краљевске дворане препуне. Неке скупштине чак стављају звучнике на балкон, на корист суседима.
У Рабеу сада има преко 250 објавитеља Краљевства. То значи да је 1 Сведок на око 8 особа! Једна скупштина са 51 објавитељем има подручје од 76 кућа које обрађују сваке седмице. Замисли шта се догодило у месецима марту и априлу прошле године када је, заједно с 13 општих пионира у Рабеу, 98 од 250 објавитеља прихватило помоћну пионирску службу. Подручје је било обрађивано много пута сваке седмице. Није било необично да су исту кућу посетила два или три пара објавитеља истог дана или чак у исто време. Већина мештана навикла је на посете. Али, кад се неки човек жалио, објавитељ му је одговорио: „Ако прихватите нашу понуду за библијски студиј, посећиваћемо вас само једном недељно.“ Говоре и са свима које сретну на пољима — с људима који ору, сеју, заливају или јашу на магарцима.
Чињеница је да је библијска истина прожела Рабе, село многих вода. То није све. Управо као што је Рабе извор свеже воде за многа околна места, тако их опскрбљује и животодајним водама библијске истине. Објавитељи из Рабеа пешице посећују људе у оближњим селима, и организују групе које на цели дан аутомобилима иду да проповедају у села која су удаљенија. Неки се објавитељи селе да би служили у другим градовима. Уз Јеховин благослов, доћи ће до даљњег пораста који ће донети још више хвале небеском Оцу, Јехови Богу.
[Слика на 26. страни]
Призор улице у Рабеу