Погледај како је Исаија реаговао када је чуо да серафими објављују Јеховину светост. „Тада сам рекао: ’Тешко мени! Погинућу, јер сам човек нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а својим очима сам видео Краља, Јехову над војскама!‘“ (Исаија 6:5). Да, Јеховина безгранична светост подсетила је Исаију колико је грешан и несавршен. У првим моментима, овај верни човек је био сломљен. Али Јехова га није оставио у таквом стању.

¹⁸ Пророка је брзо утешио један серафим. Како? Овај моћни дух је одлетео до олтара, узео један усијани камен и дотакао њиме Исаијине усне. То можда више звучи болно него утешно. Међутим, не заборави да је то била визија пуна симболике. Исаија, верни Јеврејин, добро је знао да су се у храму сваког дана приносиле жртве за окајање греха. И серафим је с пуно љубави подсетио пророка да иако је заиста несавршен, „нечистих усана“, он још увек може задобити чист положај пред Богом.a Јехова је био спреман да на несавршеног, грешног човека гледа као на светог — бар у релативном смислу (Исаија 6:6, 7).