У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, —

Осмотримо ону црту (убачену од нас) што је знак испуштања у горњем цитату (НС) у Јовану 5:2-9. Неки преводи имају додатак на овом месту у 5:4. (То су и преводи Караџић, Стварност и др Чарнић.) Он гласи: „Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и које први ушао — пошто се вода заталаса — бивао је здрав, ма од које болести да је патио.“

Цела врста модерних превода Библије, укључујући и Нови свет превод изостављају овај одломак. Зашто? Јер са највећом сигурношћу се може рећи да није стајала у Јовановом еванђељу. У једној фусноти Нове Скофилд Библије стоји да сви „набољи манускрипти“ изостављају овај одломак. То су заправо стари грчки рукописи на пример Синајски кодекс и Ватикански рукописи 1209 (оба из 4. века н.е.), као и рани преводи на сиријском и латинском. У делу The Expositor’s Bible Commentary се након што се спомиње да четврти ставак недостаје у најбољим рукописима каже: „Опште га се сматра примедбом која је убачена да би се објаснило повремено таласање воде, којем је обичан народ приписивао оздрављење.“

Дакле, Библија заправо не говори о томе да је један Божији анђео чинио чуда на језерцу Витезда. Да ли су се заиста дешавала чудотворна оздрављења кад се вода заталасала? Данас то нико не може казати са сигурношћу. Можда су постојала људска предања по којима су се тамо излечили болесни или хроми људи. Чим су се приче о такозваном излечењу прочуле, можда су се тамо сакупиле очајне особе надајући се оздрављењу. Ми знамо да се то исто догодило и у наше време на различитим местима иако није било доказа никаквог чудотворног оздрављења.