Друге сматрати вишим

11. Шта може учинити један хришћанин који је у срцу пристрасан?

¹¹ Један хришћанин који би према једној раси или националности био пристрасан вероватно би се одао својим речима и поступцима. То би нарочито у скупштини, која је састављана од припадника различитих етничких група, могло довести до тога да се неке особе осећају увређене. Наравно, ниједан хришћанин не жели јединство Божјег народа да изложи таквом пробном притиску (Псалам 133:1-3). Тако ако је један хришћанин пристрасан у срцу, он може у молитви да изрази молбу: „Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни“ (Псалам 139:23, 24).

12. Зашто не треба да будемо поносни на себе или на друге припаднике наше етничке групе?

¹² Добро је да будемо реални и да мислимо на то да смо сви несавршени људи и као такви само на темељу жртве Исуса Христа можемо да имамо Божје признање (1. Јованова 1:8 до 2:2). Шта нас, дакле, разликује од других? Пошто ништа немамо што нисмо примили, зашто би требали да се поносимо на нас или на друге припаднике наше етничке групе? (Упореди 1. Коринћанима 4:6, 7).

13. Како можемо допринети јединству скупштине, и шта можемо научити од Филипљана 2:1-11?

¹³ Ми можемо допринети јединству скупштине ако увидимо добре особине других и покажемо цењење за њих. Речи које је јеврејски апостол Павле писао нејеврејским Филипљанима, треба да нас натерају да размислимо: „Испуните моју радост тим да сте истих мисли и исту љубав имате, једнодушни и мислима усмерени на једно, тако да ништа не чините из страсти за свађом или из егоизма, него у понизности сматрајте један другога већим од себе.“ Исус Христ нам даје пример како треба да имамо исправан став према људима било које друге расе или нације. Иако је био моћно духовно створење „постао (је) сличан људима“ и понизио се до смрти на мученичком стубу у корист грешних људи из свих раса и нација (Филипљанима 2:1-11, НС). Зар не би ми као Исусови следбеници требали да будемо љубазни, понизни, саосећајни и да друге сматрамо вишим од нас?

Слушати и посматрати

14. Шта нам може помоћи да друге сматрамо вишим од нас?

¹⁴ Можда ће нам бити лакше да друге сматрамо вишим од себе, ако стварно слушамо када они нешто кажу, и ако пажљиво посматрамо њихово понашање. На пример, можда морамо искрено да признамо да нас један сарадник старешина – можда неке друге расе — надмашује у способности да да делотворан савет у теократској школи службе проповедања. Можда увиђамо да се то не може приписати његовом начину изражавања или говора, него његовој духовној способности, када постиже добре резултате, трудећи се да помогне браћи у вери, да постану квалификовани објавитељи Царства. И очигледно је да Јехова благосиља његове напоре.

15. Шта можемо приметити ако слушамо изјаве наше браће у вери?

¹⁵ Ако разговарамо са нашом браћом и сестрама или саслушамо њихове коментаре на састанцима можда ћемо опазити да су они боље схватили неке библијске истине него ми. Можда и примећујемо да је њихова братска љубав јача него наша, да имају више вере или показују од нас веће поверење у Јехову. Свејдно је да ли припадају истој етничкој групи као и ми или не, они нас подстичу на љубав и изврсна дела, помажу нам да јачамо нашу веру и мотивишу нас да се још више уздамо у нашег небеског Оца (Приче Соломонове 3:5, 6; Јеврејима 10:24, 25, 39). Јехова им се очигледно приближио, а и ми би требали да се осећамо уско повезани са њима (Упореди Јаков 4:8).

Штавише, наше цењење према нашој браћи и сестрама од сваке расе и нације ће се још повећати ако узмемо у обзир у ком погледу су они надмоћнији од нас. Они се такође управљају по небеској мудрости која не прави пристрасне разлике, него доноси изванредне плодове (Јаков 3:13-18).