’Показујте нарочит обзир према њима‘

14, 15. (а) Зашто старешине заслужују да покажемо обзир према њима, у складу с 1. Солуњанима 5:12, 13? (б) Зашто се може рећи да старешине ’напорно раде међу нама‘?

¹⁴ Наше цењење према ’даровима у облику људи‘ можемо доказати и тиме да показујемо нарочит обзир према њима. У свом писму скупштини у Солуну, Павле је саветовао њене чланове: ’Поштујте оне који напорно раде међу вама и који вам председавају у Господу и опомињу вас; и показујте према њима нарочит обзир у љубави због њиховог рада‘ (1. Солуњанима 5:12, 13, NW).

16. Опиши на које начине можемо показати обзир према старешинама.

¹⁶ Како можемо показати обзир према њима? Једна библијска пословица каже: „Угодна је реч згодно изречена“ (Пословице 15:23; 25:11). Зато им речи искреног цењења и охрабрења могу показати да њихов рад не сматрамо нечим што је само по себи разумљиво. Такође треба да будемо разумни што се тиче онога што очекујемо од њих. С друге стране, треба да се осећамо слободни да им приђемо када нам треба помоћ. Можемо се наћи у тренуцима када нас ’спопада смртни страх‘ и када нам треба охрабрење из Писма, вођство, или савет од некога ко је ’способан да поучава‘ из Божје Речи (Псалам 55:5; 1. Тимотеју 3:2). У исто време треба да се сетимо да старешина нема толико времена које може да нам посвети, јер не сме да занемари потребе своје породице или других у скупштини. Ако ’показујемо саосећање‘ према овој браћи која напорно раде, нећемо од њих тражити нешто што није разумно (1. Петрова 3:8, NW). Уместо тога, ценимо сваки тренутак и пажњу коју нам у разумној мери могу посветити (Филипљанима 4:5, NW).

17, 18. Како се жртвују многе супруге чији су мужеви старешине, и како можемо показати да то не сматрамо нечим што је само по себи разумљиво?

¹⁷ А шта је са супругама старешина? Не заслужују ли и оне да покажемо обзир према њима? На крају крајева, оне деле своје мужеве са скупштином. То од њих често захтева жртве. С времена на време старешине морају потрошити вечерње сате на скупштинске ствари када би иначе могли да буду са својом породицом. У многим скупштинама верне хришћанске супруге се спремно жртвују да би њихови мужеви могли да се брину за Јеховине овце. (Упореди с 2. Коринћанима 12:15.)

¹⁸ Како можемо показати да то што раде те верне хришћанске сестре не сматрамо нечим што је само по себи разумљиво? Свакако тиме да не тражимо превише од њихових мужева. Али не заборавимо ни снагу једноставних речи захвалности. Пословице 16:24 кажу: „Љубазне су речи саће меда, сласт за душу и здравље за тело.“ Погледајмо једно искуство. После хришћанског састанка један брачни пар је пришао једном старешини и замолио га да поразговарају с њим о њиховом сину тинејџерског узраста. Док је старешина разговарао с тим брачним паром његова супруга је стрпљиво чекала. После тога мајка је пришла супрузи тог старешине и рекла: „Хтела бих да ти захвалим за време које је твој муж издвојио да помогне мојој породици.“ Такве једноставне, љубазне речи цењења стварно су дирнуле супругу тог старешине.