Да ли хришћани треба да употребљавају религиозне титуле?

МНОГО се говори о недостатку свештеника у хришћанству данас, али тешко да међу њима постоји оскудица религиозних титула. Неке су титуле једноставне; друге су претенциозне. Следи неколико примера:

• Свештеник: „Велечасни.“

• Англикански бискуп: „Узвишени Господин Бискуп.“

• Римокатолички бискуп (у Италији): „Његова Ексцеленција, Пресветли и Преузвишени Монсињор.“

• Кардинал: „Његова Еминенција.“

• Папа: „Најсветији Отац.“

Титуле „велечасни“ и „бискуп“ толико су времена у употреби да већини чланова цркве не вређају уши. Али, допушта ли Библија такве титуле?

„Велечасни“, „бискуп“ и „кардинал“

У King James Version, израз „велечасни“ појављује се само једном, у Псалму 111:9, који каже: „Свето је и велечасно његово име.“ Чије име? Следећи стих каже: „Страх ГОСПОДОВ почетак је мудрости“ (Псалам 111:10). У једном католичком преводу, ова два одломка гласе: „Свето и страхопоштовања вредно његово име. Корен мудрости страх је од Јахве [Јехове]“ (The New Jerusalem Bible). Дакле, према Божјој речи, божански страх, или велечасност, припада искључиво Јехови, Свемоћном. Да ли је зато исправно дати га људима?

„Ко епископства жели, лепу службу жели“, написао је Павле Тимотеју (1. Тимотеју 3:1, Димитрије Стефановић). Међутим, према The New Jerusalem Bible, тај стих гласи: „Желети бити председавајући старешина јесте желети племенит задатак.“ На ране хришћане с одговорним дужностима указивало се са „старешине“ и „надгледници“. Да ли су се ти изрази користили као титуле? Не. Такве људе никада нису називали „Бискуп Петар“ или „Старешина Јаков“. То је разлог због кога зрели хришћански мужеви међу Јеховиним сведоцима који служе скупштини као старешине никада не употребљавају израз „старешина“ као титулу. Изрази „старешина“ и „надгледник“ (бискуп) примењују се на оне који заузимају положај ауторитета и одговорности. Изрази такође описују квалификације мужева који су именовани и посао који извршавају.

Шта је са титулом „кардинал“? Налази ли се она у Библији? Не. Нема је ни у једном преводу. У ствари, Римокатоличка црква признаје да та титула није библијска. New Catholic Encyclopedia објашњава: „Реч је изведена из латинске речи cardo која значи ’шарка‘, а према речима Папе Еугена IV, ’као што се кућна врата окрећу на својим шаркама, тако и на кардиналству почива и налази подршку Апостолска Столица, врата целе Цркве.‘“ Овај нас приручник такође обавештава да „кардинали уживају предност да им се директно обраћа са ’Еминенцијо‘“. Њихов им статус дозвољава да носе црвени талар и црвени шешир. Да ли су апостоли имали те ’предности‘? Библија одговара не.

„Господин“, „монсињор“ и „отац“

Треба ли да се чланови свештенства називају господином? Англиканским се бискупима обраћа са „господин“. Католичким прелатима често се обраћа са „монсињор“, што значи „мој Господин“. У неким земљама, проповедницима Холандске реформисане цркве обраћа се са домини, титула која је изведена из латинске речи dominus, а значи „господин“. Али, Исус је поучио своје ученике: „Знате да владари народни господаре над њима... Међу вама да не буде тако!“ (Матеј 20:25, 26, ДС). Осим тога, апостол Петар је написао: „Не као да владате онима који су вам у део поверени, него будите угледи стаду!“ (1. Петрова 5:3). Једном приликом кад је Исус понизно опрао ноге својих апостола, рекао им је: „Ви мене зовете Учитељем и Господом, и право кажете, јер то и јесам“ (Јован 13:13). Да ли је исправно да људи употребљавају религиозну титулу која припада Богу и његовом Сину?

Да ли је религиозна титула „отац“ исправна? Римокатолици и Англиканци употребљавају је у великој мери. „Падре“, што значи „отац“, такође се употребљава у великој мери. Али, Исус је поучавао своје ученике: „И оцем не зовите никога на земљи, јер је само један Отац ваш, онај који је на небесима“ (Матеј 23:9). The New English Bible каже слично: „Не зовите ниједног човека на земљи ’оцем‘.“ Зашто свештеници и њихови следбеници нису послушни овој заповести Господа Исуса Христа?

Римском папи обично се обраћа са „Свети Оче“. Али, његово италијанско особље често му се обраћа са Santisimo Padre, што значи „Најсветији Оче“. ’Свети Отац‘ је титула која се појављује само једном у Библији (Јован 17:11). То је искључива титула Врховног Бића. Да ли је право да се створењима, која су земаљска и несавршена, обраћа том титулом?

Религиозно преступање

Молимо вас прочитајте и запазите контекст Матеја 23:1-12. Исус почиње говорити о фарисејима, који су били истакнута секта јудаизма. Они су били легалисти, борци за придржавање сваког детаља Мојсијевог закона. Волели су да се облаче и понашају тако да би привукли пажњу на себе. Њихова религија била је религија разметања — њихов стил одеће, њихова главна места код оброка̂, њихова предња седишта у синагогама и њихове титуле части. Чак су захтевали веће поштовање од оног које се давало родитељима. Желели су да их називају оцем. Међутим, Исус показује да су сви његови следбеници једнаки као Божја деца. Било која титула која указује на супротно, охоло је присвајање нечега што припада Богу. Исус зато забрањује употребу речи „отац“ као титуле части у религиозном смислу. Исус инсистира да његови следбеници имају само једног Оца у вери, Јехову.

Зар није сасвим јасно да многи свештеници стоје на ’светом тлу‘ које је резервисано за Бога и његовог Сина, и да се много велечасности скреће са њих на несавршене људе? Прави хришћани данас избегавају употребљавање ласкавих религиозних титула, и избегавају праксу подизања људи на црквене пиједестале. Међу Јеховиним сведоцима једини облик обраћања проповедницима је „брат“ (2. Петрова 3:15). То је у складу с оним што је Исус рекао: „Сви сте браћа!“ (Матеј 23:8).