Омладина са сигурном будућношћу

„УЖАСНИЈИ и одвратнији [случај силовања] од било ког могућег“ — тако је судија који је председавао недавном суђењу, описао то злодело. Једна банда од осам тинејџера, узраста од 14 до 18 година, пресрела је у подручју центра Лондона једну туристкињу, више пута је подвргла сексуалном злостављању, и онда гурнула у оближњи канал иако им је она рекла да не зна пливати. Разумљиво је што је мајка једног од тих тинејџера изјавила да се, када је на ТВ-у погледала вести о томе што је њен син урадио, она разболела.

Нажалост, овај инцидент одражава оно што се данас дешава у свету. Бруталност је постала норма, било да је реч о криминалистичком поступању, кућном раздору или етничким сукобима на Балкану, у централној и западној Африци и било где другде. Омладина одраста усред таквих услова или често слуша о томе. Онда није ни чудо што многи развијају грубу спољашњост, и показују да „немају никакве природне наклоности“, и да су „без самоконтроле“ (2. Тимотеју 3:3, NW).

„Сурова“

Када је хришћански апостол Павле написао друго писмо Тимотеју, свом другу и старешини, Рим је био надмоћна светска сила. Окрутност и дивљаштво били су распрострањени у римским аренама. Па ипак, Павле је упозорио да ће времена у будућности постати таква да ће се с њима „тешко излазити на крај“ (2. Тимотеју 3:1, NW). Интересантно, грчка реч која описује та времена као она с којима ће се тешко излазити на крај, укључује мисао о „суровости“. Више од 30 година раније, један догађај током Исусове службе на земљи, показује шта је стајало иза неке свирепости његовог доба.

Исус је управо бродом пристао уз источну обалу Галилејског мора. Како је крочио на обалу, два човека су се суочила с њим. Њихов дивљачки изглед и дерњава јасно су показали да с њима нешто крајње није у реду. Били су „необично сурови“ (NW), у ствари, опседнути демонима.a Оно што су викали потицало је од злих духова који су управљали насилним поступцима тих људи. „Шта има између нас и тебе, Исусе, Сине Божји?“, људи су се дерњали. „Зар си дошао амо да нас пре времена мучиш?“ Зли духови који су опсели ову двојицу и те како су знали да је Бог већ одредио време за спровођење своје пресуде над демонима. То ће за њих значити вечно уништење. Али до тада, они ће користити своје надљудске способности да би изазивали сурово насиље. Међутим, Исусов чудотворни поступак истеривања демона, донео је олакшање овој двојици људи (Матеј 8:28-32; Јуда 6).

Када људи данас, укључујући и омладинце, поступају на бесомучан начин, добро је да се присетимо овог догађаја. А зашто? Зато што се у овом 20. веку суочавамо са сродном опасношћу, као што последња библијска књига Откривења образлаже: „Тешко земљи и мору! Јер ђаво сиђе к вама пун срдње велике, знајући да је кратко време његово“ (Откривење 12:12). Запази, молимо те, да је то понижење Сотоне праћено ’срдњом великом‘, зато јер он зна да је његово време кратко.

На удару

Као што је често помињано на страницама овог журнала, Христ Исус је 1914. устоличен као краљ Божјег небеског Краљевства. Исус је сместа предузео акцију против Божјег главног непријатеља, против Сотоне. Према томе, Ђаво и његови демони прогнани су с неба и сада своју пажњу усредсређују на земљу (Откривење 12:7-9). Са изузетно смањеним кругом утицаја, Сотона „као лав ричући ходи и тражи кога да прождре“ (1. Петрова 5:8). Ко му је лак плен? Није ли разумљиво да би то били нарочито они којима недостаје животног искуства и искуства у међуљудским односима? Стога је данашња омладина постала Ђаволова мета. Преко великог дела музике и слободних активности, омладинци падају право у шаке овог невидљивог препреденог манипулатора (Ефесцима 6:11, 12).

Чак и када омладинци покушају да учине нешто од свог живота, затекну се у незгодном положају. Од завршетка Другог светског рата, у многим земљама људи су покушавали да пређашњи рат надокнаде нудећи својој породици имућан животни стил. Материјални поседи, необуздана доколица и забава, постали су главни циљеви. Као последица тога многи пате. „Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње... Јер је корен свију зала среброљубље, коме неки, предавши се... навукоше на себе муке велике“ (1. Тимотеју 6:9, 10). Све у свему, увиђамо да људе у данашњем материјалистичком друштву пробадају економски, финансијски и емоционални болови. Међу њима су и многи омладинци, жртве ове смицалице Божјег заклетог непријатеља.

Ипак, срећом, постоји добра вест. И она се тиче омладине, оних пред којима је сигурна будућност. Како је то могуће?

Тражите и наћи ћете

Многи омладинци имају узвишене идеале. Они одбијају попустљива мерила која су уобичајена код одраслих. Они се грозе неправде и окорелог става политичара гладних моћи и бизнисмена. Ако си млад(а), можда и ти тако осећаш.

Осмотри Седрика, једног младића на измаку тинејџерских година, чији доживљаји ни у ком смислу нису јединствени.b Као дете имао је многе страхове, укључујући и страх од смрти. Питао се шта је сврха живота. Пошто до своје 15. није нашао одговоре на своја питања, у друштву с другом занесењачком младежи дао се на мудровање о животу. „Пушили бисмо доп и заседали сатима непрекидно причајући“, присећа се он. „Осећао си да сви мисле исто што и ти, али нико није имао одговоре.“

Попут многих омладинаца, Седрик је жудео за узбуђењима. Није га задовољавало само дрогирање. Ускоро је био уплетен у крађу и растурање дроге. Ипак, још увек је тражио нове изазове. Почео је да краде по наруџби. „Био сам се откачио у томе“, признаје он. „Али никада нисам узео нешто од обичног човека. Ако сам украо кола, оставио бих их у добром стању. Ако сам покрао фирму, учинио бих то само када сам знао да је имала покриће осигурања. То ми је помагало да оправдам оно што сам чинио.“ Као што си могао и очекивати, Седрик је завршио у затвору.

Седрик се присећа: „Марк, један сузатвореник, разговарао је са мном. Приметивши да на надлактици имам истетовиран један велики крст, упитао ме је зашто то имам. Мислио је да ми је то важно у религиозном погледу.“ Неколико седмица касније, Марк је Седрику дао примерак књиге Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи.c „’Ти можеш заувек да живиш‘ — тих неколико речи одмах су ме погодиле. То је оно о чему смо увек причали, али никада нисмо могли да дођемо до сржи.“ Након многих дискусија с једним Јеховиним сведоком који је посећивао затвор, Седрик је почео да схвата да је оно за чим је тежио било достижно — али само Божјим путем.

„Кад сам једном засвагда престао да се дружим с пређашњим пријатељима, веома брзо сам напредовао“, примећује Седрик. Његов напредак у разумевању и у схватању среће није био лаган. „Још увек радим на томе“, каже он. „Морам бити опрезан у вези с начином на који размишљам.“ Да, Седрик сада разуме да би га занесењаштво водило у Ђаволову клопку, ако би размишљао да своје циљеве може остварити само упуштањем у поступке који се усредсређују на узбуђења.

На срећу, Седрик је већ дуго ван затвора, и редовно се дружи с другима који су пронашли оно за чим су трагали. Он је сада један од Јеховиних сведока и дели с њима наду да ће живети у Рају, овде на земљи. Такође једва чека крај сваког вида сотонског утицаја.

Посве разумљиво, сигурну будућност немају само омладинци попут Седрика; неке су подизали побожни родитељи који су у своју децу утиснули љубав према библијској истини.

Побожно васпитање доноси добитке

„Учи дете према путу којим треба да иде, и он неће одступити од њега ни када остари“, записао је древни краљ Соломон (Пословице 22:6). То се обистињује у случају многе младежи устремљене према једном циљу, младежи која је одабрала да следи библијска мерила.

Шила, Гордон и Сара су то учинили. Они се присећају да су њихови родитељи стављали много нагласка на послушност Христовој заповести да ’иду и науче све народе‘, проповедајући им добру вест о Краљевству (Матеј 24:14; 28:19, 20). „У било којим одлукама које је требало донети, мајка и ја смо имале обичај да једна другој кажемо: ’Како ће то утицати на дело проповедања?‘“, присећа се Шила. „Као исход таквог резоновања одустале смо од многих замисли“, признаје она, додавши, „али какве смо само благослове имале!“ Чак и након дугих дана проведених у посећивању домова људи с добром вешћу, Шила и њена мајка, уморног корака ишле су кући певушећи. „Моја радост је била потпуна“, каже она. „Још и сада могу да је осетим.“

Гордон памти многе угодне суботње вечери. „Позивале би ме скупштинске старешине у њихове домове, где смо имали корисне квизове и дискусије. Охрабривали су нас да памтимо библијске стихове, отворено говоримо о библијским темама, испричамо неко искуство из службе и изучавамо како се дело Краљевства ширило“, присећа се Гордон. „Све те ствари помогле су ми да поставим један добар темељ и да развијам љубав према Јехови Богу.“

Сара има веселе успомене на вечери које је провела у посети Сведоцима. „Заједно бисмо вечерали. Онда бисмо, за крај дана, свирали клавир уз певање песама о Божјем Краљевству. Музика нам је помогла у великој мери, нарочито за време школовања, зато што нам је омогућила да радимо ствари заједно као породица.“

Наравно, немају сви омладинци који желе да удовоље Јехови идеалне породичне услове. Међутим, блиска повезаност с другим породицама Сведока у скупштини пружа им сигурност и осећај припадности.

Сабирати благо за будућност на сигурном темељу

Омладина данас има избора. Може наставити са овим светом док он стрмоглаво срља у уништење у „невољи великој“, коју је Исус прорекао. Или може ’у Бога своје надање положити и држати заповести његове‘, као што је певао надахнути псалмиста Асаф. Послушност Богу спречиће их да постану „род упоран и бунтован, род у срцу свом несталан и неверан Богу духом својим“ (Матеј 24:21; Псалам 78:6-8).

У више од 80 000 скупштина Јеховиних сведока широм света, наћи ћеш многе омладинце којима се можеш дивити. Они следе Павлов савет младом Тимотеју да ’добро чине, да се богате у добрим делима, да буду подашни, дружељубиви, и нек тако сабирају себи благо за будућност на добром темељу‘. Као исход тога, они сада добијају „прави живот“ (1. Тимотеју 6:18, 19). Сазнај нешто више о овим правим хришћанима, тако што ћеш посећивати њихове састанке. Онда можеш и ти имати наду у сигурну будућност.

[Фусноте]

[Слика на 7. страни]

Зли духови су стајали иза „необично сурових“ људи које је Исус излечио

[Слика на 8. страни]

Постављање ’доброг темеља за будућност‘