Стрпљивост — зашто тако драгоцена

„Служе и они који само стоје и чекају.“ Ове речи је пре више од триста година изрекао енглески песник Џон Милтон (John Milton) у свом сонету „О његовом слепилу“. Раније у тој поеми, он је изразио своју фрустрираност и забринутост у погледу свог осећаја немогућности да потпуно служи Богу зато што је ослепео у својим 40–им. Али као што се одражава у завршном стиху поеме који је горе цитиран, увидео је да особа може обожавати Бога стрпљиво подносећи невољу и тихо тражећи расположиве могућности службе. Милтон је увидео вредност стрпљивог ослањања на Бога.

Награде стрпљивости

Бивање стрпљивим може нам донети многе користи. То јача наш карактер и штити нас од вршења брзоплетих, будаластих дела. Ко од нас није направио штетне грешке због тога што смо били пребрзи да реагујемо на тешке или стресне услове? Можда смо рекли нељубазну реч или смо се понашали на неучтив начин. Можда смо дозволили да неки безначајан случај прерасте у свеопшти сукоб воља̂ с неком драгом вољеном особом. Након много гнева, фрустрације и бола, можда смо скрушено мислили: ’Да сам још само мало сачекао.‘ Исказивање стрпљивости може нас заштити од свих врста жалости. Сама та чињеница даје нашем животу толико више мира, стабилности и задовољства (Филипљанима 4:5-7).

Бивање стрпљивим може нам такође помоћи да имамо спокојно срце, пуно поверења. То може водити до тога да уживамо боље физичко, емоционално и духовно здравље (Пословице 14:30). Неконтролисан, жесток бес може изазвати озбиљну емоционалну и физичку болест и смрт. С друге стране, тиме што смо стрпљиви можемо стећи позитивнији став према другима, нарочито према нашој духовној браћи и члановима породице. Тада ћемо бити склонији да будемо обзирни и од помоћи уместо да иритирамо и критикујемо. За узврат, други ће установити да им је лакше и пријатније да буду с нама.

Старешине у хришћанској скупштини нарочито треба да показују стрпљивост. Понекад, сухришћани им се обраћају с озбиљним проблемима. Те искрене особе могу бити збуњене, узнемирене или депресивне, док и саме старешине могу бити уморне или растројене својим личним или породичним проблемима. Ипак, како је битно што старешине исказују стрпљивост у таквим искушавајућим околностима! На овај начин они могу поучавати „с благошћу“ и „поступати са стадом с нежношћу“ (NW) (2. Тимотеју 2:24, 25; Дела апостолска 20:28, 29). Драгоцени животи су на коцки. Какав су благослов за скупштину старешине које су љубазне, пуне љубави и стрпљиве!

Поглавари породица треба с домаћинством да поступају са стрпљивошћу, разумевањем и љубазношћу. Такође треба да очекују од свих чланова породице и да их охрабрују да показују те исте особине (Матеј 7:12). То ће увелико допринети љубави и миру у дому.

Показивање стрпљивости док учествујемо у служби на терену помоћи ће хришћанским слугама да се потпуније радују овој служби. Биће у бољем стању да поднесу било коју равнодушност и противљење на које наиђу. Уместо препирања с љутитим станаром, стрпљиве слуге ће бити у стању да дају благ одговор или ће тихо отићи, задржавајући тако мир и радост (Матеј 10:12, 13). Даље, када хришћани са сваким поступају са стрпљењем и љубазношћу, овцама сличне особе биће привучене поруци Краљевства. Јехова је благословио стрпљиве напоре на светском нивоу, пошто се сваке године стотине хиљада кротких тражилаца истине сабирају у Јеховину љубазну скупштину.

Заиста, исказивање стрпљивости донеће нам изврсне награде. Избећи ћемо многе незгоде и проблеме проузроковане срљањем или тиме што смо брзи на језику. Бићемо срећнији, смиренији и вероватно здравији. Доживећемо већу радост и мир у нашој служби, у скупштини и у дому. Али испред свега, радоваћемо се ближем односу с Богом. Зато чекај на Јехову. Исказуј стрпљивост!