Јелисавета је имала младу рођаку која се звала Марија и која је живела у галилејском граду Назарету. Марија је била верена за тесара Јосифа. Када је Јелисавета била у шестом месецу трудноће, анђео Гаврило се појавио Марији. Рекао јој је: „Здраво Марија. Јехова ти је указао велику част.“ Али она није схватила шта је тиме хтео да каже. Тада јој је анђео рекао: „Затруднећеш и родићеш сина. Даћеш му име Исус. Он ће владати као Краљ и његово Краљевство ће вечно трајати.“

Марија му је на то рекла: „Али како ћу родити дете кад сам девица?“ Гаврило јој је рекао: „Јехови ништа није немогуће. Свети дух ће доћи на тебе и родићеш сина. Твоја рођака Јелисавета је такође трудна иако је већ у годинама.“ На то је Марија рекла: „Ја сам Јеховина робиња. Нека ми буде као што си рекао.“

Марија је отишла да посети Јелисавету која је живела у једном граду у брдовитом подручју Јуде. Када ју је поздравила, дете у Јелисаветиној утроби је поскочило. Испуњена светим духом, Јелисавета јој је рекла: „Марија, Јехова те је благословио. Част ми је што је Месијина мајка дошла у мој дом.“ Марија је на то рекла: „Свим срцем хвалим Јехову.“ Остала је код Јелисавете три месеца, а онда се вратила у Назарет.

Када је Јосиф сазнао да је Марија трудна, хтео је да раскине веридбу. Али у сну му се појавио анђео и рекао му: „Немој се плашити да Марију узмеш за жену. Није учинила ништа лоше.“ Тако се Јосиф оженио Маријом и довео је у свој дом.

Цезар Август, који је у то време владао Римским царством, издао је наредбу да се изврши попис становништва и због тога су сви Јудејци морали да се пријаве у свом родном граду. Зато су Јосиф и Марија кренули у Витлејем, одакле је потицала Јосифова породица. Марија само што се није породила.

Кад су стигли у Витлејем, једино место где су могли да преноће била је једна штала. Ту је Марија родила Исуса. Повила га је у меке тканине и нежно положила у јасле.

Неки пастири у близини Витлејема проводили су ноћ напољу чувајући своја стада. Одједном се пред њима појавио анђео и Јеховина слава је заблистала око њих. Они су се уплашили, али анђео им је рекао: „Не бојте се. Доносим вам лепу вест. Данас се у Витлејему родио Месија.“ У том тренутку се на небу појавило мноштво анђела које је говорило: „Слава Богу на небесима, а на земљи мир.“ А онда су анђели нестали. Како су пастири на то реаговали?

Пастири су говорили један другоме: „Хајдемо одмах у Витлејем.“ Брзо су отишли и у једној штали пронашли Јосифа и Марију с новорођенчетом.

Пастири су испричали шта им је анђео рекао и сви који су то чули били су задивљени. Марија је дубоко размишљала о тим речима и никада их није заборавила. Пастири су се вратили својим стадима и захваљивали Јехови за све што су чули и видели.

У једној земљи источно од Израела живели су људи који су веровали да им звезде могу показати куда треба да иду. Једне ноћи, неки људи са истока видели су на небу нешто што је личило на сјајну звезду. Пошто се та „звезда“ кретала, они су одлучили да је прате и она их је одвела до Јерусалима. Кад су тамо стигли почели су да се распитују: „Где је дете које ће постати јудејски краљ? Дошли смо да му се поклонимо.“

Кад је Ирод, краљ у Јерусалиму, чуо да се прича о новом краљу, веома се узнемирио. Зато је питао верске вође где треба да се роди тај краљ. Они су му рекли да пророчанства кажу да ће се родити у Витлејему. Ирод је позвао људе са истока и рекао им: „Идите у Витлејем и нађите то дете. А онда поново дођите код мене да ми кажете где је. И ја бих желео да му се поклоним.“ Али то је била једна велика лаж.

„Звезда“ коју су још са истока пратили наставила је свој пут и одвела их у Витлејем. Тамо су ушли у кућу изнад које се „звезда“ зауставила и у њој су затекли Исуса и његову мајку Марију. Поклонили су се детету и као дарове му дали злато, тамјан и смирну. Да ли је стварно Јехова послао те људе да пронађу Исуса? Није.

Те ноћи, Јехова је у сну рекао Јосифу: „Ирод жели да убије Исуса. Узми жену и сина и бежи у Египат. Остани тамо док ти не кажем да је опасност прошла и да се можеш вратити.“ Јосиф је са својом породицом одмах кренуо у Египат.

Јехова је људима са истока рекао да се не враћају код Ирода. Када је Ирод схватио да су га ти људи изиграли, разбеснео се. Пошто није могао да нађе Исуса, наредио је да се у Витлејему побију сви дечаци који су били отприлике истог узраста као Исус. Али Исус је био на сигурном, далеко у Египту.

После неког времена, Ирод је умро. Јехова је рекао Јосифу: „Сада се можеш вратити кући.“ Тако су се Јосиф, Марија и Исус вратили у Израел и настанили се у Назарету.

Јосиф и Марија су живели у Назарету и поред Исуса имали су још синова и кћери. Јосиф је издржавао породицу радећи као тесар. Осим тога, поучавао је своју децу Јеховином закону. Као породица су редовно ишли у синагогу, а сваке године су за Пасху одлазили у Јерусалим.

Када је Исус имао 12 година, цела породица је као и обично кренула у Јерусалим на празник. Било је то дуго путовање. Град је био препун људи који су дошли да прославе Пасху. Кад је празник прошао, Јосиф и Марија су кренули кући, мислећи да је Исус међу онима с којима су путовали. Али кад су га потражили међу својим рођацима, нису успели да га нађу.

Зато су се вратили у Јерусалим и три дана су га тражили по читавом граду. Напокон су га нашли у храму. Тамо је Исус седео са учитељима, пажљиво их слушао и постављао им промишљена питања. Ти учитељи су били толико одушевљени Исусом да су и они њему почели да постављају питања. Његови одговори су их задивили. Било им је јасно да он добро познаје Јеховин закон.

Јосиф и Марија су се баш забринули. Марија му је рекла: „Дете моје, где си био? Свуда смо те тражили!“ Исус јој је на то одговорио: „Зар нисте знали да морам бити у кући свога Оца?“

Исус се после тога вратио са својим родитељима у Назарет. Јосиф га је научио тесарском занату. Шта мислиш, какав је Исус био као дете? Док је растао, Исус је стицао мудрост и уживао је наклоност и Бога и људи.

Када је Захаријин и Јелисаветин син Јован порастао, постао је пророк. Јехова је преко њега објављивао народу да ће се ускоро појавити Месија. Он није поучавао у синагогама нити по градовима, већ у пустињи. Народ је долазио из Јерусалима и из читаве Јудеје да га слуша. Он им је отворено говорио да морају престати да чине зло ако желе да угоде Богу. Зато су се многи покајали за своје грехе и Јован их је крштавао у Јордану.

Он је живео једноставним животом. Носио је одећу од камиље длаке и јео је скакавце и дивљи мед. Очигледно је привлачио пажњу људи јер су чак и поносни фарисеји и садукеји долазили да га виде. Он им је говорио: „Морате да се промените и да се покајете. Немојте мислити да сте ви нешто посебно само зато што кажете да сте Аврахамова деца, јер то не значи да сте и Божја деца.“

Многи су долазили код Јована и питали га шта треба да раде да би угодили Богу. Он им је говорио: „Ако имате два огртача, један дајте ономе ко нема.“ Да ли знаш зашто им је то говорио? Желео је да схвате да морају волети људе ако желе да угоде Богу.

Порезницима је говорио да буду поштени и да никога не варају, а војницима да никога не угњетавају и да не лажу.

Свештеници и Левити су исто тако дошли код Јована и питали га: „Ко си ти? Сви би желели то да знају.“ А Јован им је на то одговорио: „Ја сам глас који допире из пустиње и помажем људима да се приближе Јехови, баш као што је Исаија прорекао.“

Људима се допадало оно чему их је Јован поучавао. Многи су се питали да ли је он можда Месија. Али он им је говорио: „Долази неко много већи од мене. Нисам достојан да му изујем сандале. Ја вас крштавам водом, а он ће вас крстити светим духом.“

Јован је говорио да долази неко ко је већи од њега. Када је Исус имао отприлике 30 година, дошао је из Галилеје на Јордан, где је Јован крштавао народ. Исус је желео да га Јован крсти, али он му је рекао: „Како ја да крстим тебе, кад ти треба мене да крстиш?“ Али Исус му је на то одговорио: „Јехова жели да ме крстиш.“ Тако су загазили у реку и Јован је Исуса потпуно подронио под воду.

Када се Исус подигао из воде, помолио се. У том тренутку небеса су се отворила и Божји дух је сишао на њега у виду голуба. Тада је Јехова с неба рекао: „Ти си мој вољени Син.“ Јехова је заиста био поносан на Исуса.

Када је Јеховин дух сишао на Исуса, он је постао Христ, то јест Месија. Тада је почео да извршава задатак због ког га је Јехова и послао на земљу.

Исус је одмах након крштења отишао у пустињу и тамо је провео 40 дана. Када се вратио, отишао је да види Јована. Док му је Исус прилазио, Јован је рекао: „Ово је Јагње Божје преко кога ће бити опроштени греси света.“ Тим речима је Јован објавио народу да је Исус Месија. Да ли знаш шта се десило Исусу док је био у пустињи? Хајде да видимо.

Када се Исус крстио, свети дух га је одвео у пустињу. Био је много гладан јер ништа није јео 40 дана. А онда је Ђаво дошао да га искуша и рекао му је: „Ако си стварно Божји Син, претвори ово камење у хлеб.“ Али Исус му је на то цитирао речи из Светог писма: „Написано је да је за живот потребно више од хране. Треба слушати сваку реч која долази од Јехове.“

Затим је Ђаво рекао Исусу: „Ако си стварно Божји Син, скочи са храмског зида. Написано је да ће Бог послати своје анђеле да те ухвате.“ Али Исус је поново цитирао речи из Светог писма: „Написано је да Јехову не треба изазивати.“

Затим је Сатана показао Исусу сва краљевства света, њихово богатство и моћ и рекао му: „Све ћу ти ово дати ако ми се само једном поклониш.“ Али Исус му је на то рекао: „Одлази, Сатано! Написано је да се треба клањати само Јехови.“

Тада је Ђаво отишао од Исуса, а анђели су дошли и дали му нешто да једе. Од тада је Исус проповедао добру вест о Божјем Краљевству. Због тога је и дошао на земљу. Људима се допадало оно чему их је Исус учио и пратили су га куд год је ишао.

Исус је у пролеће 30. године н. е. отишао у Јерусалим. Град је био препун људи који су дошли да прославе Пасху. На тај празник су се у храму приносиле животиње на жртву. Зато су неки повели животиње са собом, док су други одлучили да их купе у Јерусалиму.

Када је Исус ушао у храм, видео је како неки људи продају животиње. Они су баш ту у Божјем дому нашли да се богате! Шта је Исус тада урадио? Направио је бич од конопаца и истерао из храма овце и говеда. Мењачима новца је испревртао столове и просуо им новац. Онима што су продавали голубове рекао је: „Носите то одавде! Не правите пијацу од куће мог Оца!“

Народ у храму је био задивљен оним што је Исус учинио. Његови ученици су се сетили пророчанства о Месији које каже да ће он много волети Јеховин дом.

Неколико година касније, 33. н. е., Исус је урадио нешто слично. Никоме није дозволио да се ружно понаша у Јеховином дому.

Исус и његови ученици су неко време након Пасхе кренули назад у Галилеју и на том путу су пролазили кроз Самарију. У близини града Сихара, Исус је застао да се одмори код Јаковљевог бунара. Док се он одмарао, његови ученици су отишли у град да купе нешто за јело.

Једна жена је дошла по воду. Исус ју је замолио да му да мало да пије. Она га је упитала: „Како то да разговараш са мном? Ја сам Самарићанка, а Јевреји не разговарају са Самарићанима.“ Исус јој је на то одговорио: „Кад би знала ко сам, ти би од мене тражила да пијеш и ја бих ти дао воду која даје живот.“ Она му је рекла: „Не разумем о чему говориш. Немаш чак ни чиме да захватиш воду.“ Исус јој је објаснио: „Ко пије воду коју му ја дам више никада неће ожеднети.“ Она га је тада замолила: „Господине, дај ми ту воду.“

Исус јој је затим рекао: „Иди и позови свог мужа да дође овамо.“ Тада му је признала да нема мужа. „Говориш истину. Пет пута си се удавала, а сада живиш са човеком с којим се ниси венчала“, рекао јој је Исус. Она му је на то одговорила: „Видим да си пророк. Мој народ верује да се можемо молити Богу на овој гори, а Јевреји кажу да му се можемо молити само у Јерусалиму. Верујем да ће доћи Месија који ће нам рећи шта треба да радимо.“ А онда јој је Исус открио нешто што још никоме није рекао: „Ја сам Месија.“

Самарићанка је одмах отишла у град и рекла људима: „Мислим да сам пронашла Месију. Он зна све о мени. Дођите да видите!“ Они су пошли са њом до бунара и слушали су шта им је Исус говорио.

Самарићани су позвали Исуса да остане у њиховом граду. С њима је провео два дана и поучавао их. Многи су поверовали да је он Месија и рекли су Самарићанки: „Сада, када смо чули шта овај човек говори, знамо да је он заиста спаситељ света.“

Исус је убрзо након свог крштења почео да проповеда да се Божје Краљевство приближило. Његови ученици су га пратили по читавој Галилеји и Јудеји. Када се Исус вратио у свој родни град Назарет, ушао је у синагогу, отворио свитак пророка Исаије и наглас прочитао следеће речи: „Јехова ми је дао свети дух да бих проповедао добру вест.“ Шта је то значило? То је значило да је Исус добио свети дух првенствено да би проповедао добру вест, а не да би чинио чуда као што је то народ желео. А онда је онима који су били у синагоги рекао: „Данас се ово пророчанство испунило.“

Исус је затим отишао на Галилејско море, где је срео четворицу својих ученика који су били рибари. Позвао их је да пођу за њим и да постану рибари људи. Били су то Петар, Андрија, Јаков и Јован. Они су одмах оставили своје рибарске мреже и пошли за њим. Ишли су по целој Галилеји, проповедајући о Божјем Краљевству. Проповедали су у синагогама, на трговима и на улицама. Пратило их је много људи. Свуда се причало о Исусу, чак и у далекој Сирији.

Након неког времена, Исус је својим следбеницима дао моћ да лече људе и да истерују демоне. Народ је ишао за Исусом док је проповедао од града до града и од села до села. Неке богобојазне жене, међу којима су биле Марија Магдалена, Јована, Сусана и друге, помагале су Исусу и његовим следбеницима.

Исус је поучио своје ученике како да проповедају, а затим их је послао по градовима и селима. Док су проповедали широм Галилеје, многи од оних који су их слушали постали су ученици и крстили се. Било их је толико да их је Исус упоредио са класјем жита на пољима зрелим за жетву. Зато је рекао: „Молите се Јехови да пошаље још радника на жетву.“ Касније је изабрао још 70 ученика и послао их по двојицу да проповедају по целој Јудеји. Свим људима су проповедали о Божјем Краљевству. Када су се ученици вратили, једва су чекали да испричају Исусу шта им се све десило. Ђаво није могао учинити ништа да би их спречио да проповедају.

Исус је желео да његови ученици наставе да обављају тај важан задатак и када се он буде вратио на небо. Зато им је рекао: „Проповедајте добру вест по целом свету. Учите људе ономе што пише у Божјој Речи и затим их крстите.“

Исус је дошао на земљу да проповеда добру вест о Божјем Краљевству. Јехова је желео да људи виде шта ће Исус све чинити када буде Краљ и зато му је дао свети дух помоћу ког је чинио чуда. Могао је да излечи сваку болест. Где год је одлазио, око њега су се скупљали они који су били болесни и он их је лечио. Слепи су прогледали, глувима се вратио слух, парализовани су проходали, а они који су били опседнути демонима били су ослобођени. Оздравили би чак и ако би само дотакли његову одећу. Народ је у стопу пратио Исуса. Он никада никоме није одбио да помогне, чак ни онда када је желео да буде сам.

Једног дана неки људи су донели једног парализованог човека до куће у којој је био Исус. Али тамо је била таква гужва да нису могли да уђу. Зато су направили рупу на крову и спустили тог човека до Исуса. Он му је рекао: „Устани и ходај.“ Народ је био задивљен када је видео да тај човек стварно може да хода.

Једном другом приликом, кад је Исус улазио у једно село, десет губаваца је стајало са стране и викало: „Исусе, помози нам!“ У то време губавци нису смели да буду међу народом. Исус им је рекао да иду у храм, јер је у Јеховином закону стајало да губавци морају то да ураде након што су излечени. И док су тако ишли према храму осетили су како губа нестаје. Када је један од њих схватио да је излечен, вратио се да захвали Исусу, славећи Бога. Од њих десеторице, само је један то учинио!

Једна жена која је 12 година била болесна очајнички је желела да се излечи. У гомили људи пришла је Исусу с леђа и дотакла његову одећу. Истог трена је оздравила. Кад се то десило, Исус је питао ко га је то дотакао. Та жена се много уплашила, али је ипак пришла и рекла истину. Исус ју је умирио речима: „Не бој се, иди с миром.“

Један старешина синагоге који се звао Јаир преклињао је Исуса да дође у његову кућу јер му се ћеркица озбиљно разболела. Али пре него што је Исус стигао до њихове куће, девојчица је умрла. Када је дошао, видео је како њени родитељи и још многи други плачу за њом. Тада им је рекао: „Не плачите. Она само спава.“ Затим ју је узео за руку и рекао: „Дете, устани!“ Она је одмах устала, а Исус је рекао њеним родитељима да јој дају нешто да једе. Замисли само како су се осећали њени родитељи!

Прошло је око годину и по дана откад је Исус почео да проповеда и дошло је време да донесе једну важну одлуку. Кога ће изабрати за своје блиске сараднике? Ко ће пружати пример и организовати хришћанску скупштину? Исус је молио Јехову за помоћ приликом доношења те одлуке. Зато је отишао на гору, на једно место где је могао бити сам и целу ноћ се молио. Ујутру је окупио неке своје ученике и изабрао дванаест апостола. Да ли знаш како су се звали? Њихова имена су: Петар, Андрија, Јаков, Јован, Филип, Вартоломеј, Тома, Матеј, Јаков (Алфејев син), Тадија, Симон и Јуда Искариотски.

Дванаесторица апостола су свуда ишла са Исусом. Кад их је научио да проповедају, послао их је да сами то раде. Јехова им је дао моћ да истерују демоне и да лече болесне.

Исус је дванаесторицу апостола назвао својим пријатељима и имао је поверења у њих. Фарисеји су сматрали да су апостоли необразовани и неугледни људи. Али Исус није тако мислио. Он их је научио свему што треба да знају. Они су били уз Исуса у најважнијим тренуцима у његовом животу, на пример пре него што је умро и након што је ускрснуо. Попут Исуса, већина апостола је била из Галилеје. Неки од њих су били ожењени.

Они су били несавршени људи који су понекад правили грешке. Некад им је језик био бржи од памети и доносили су лоше одлуке. Понекад су били нестрпљиви. Чак су се и свађали око тога ко је од кога бољи. Али били су добри људи који су волели Јехову. Након Исусове смрти они су били први чланови хришћанске скупштине и имали су веома важну улогу у њој.

Када је изабрао 12 апостола, Исус је сишао с горе и зауставио се на једном месту на коме се окупило много људи. Дошли су из Галилеје, Јудеје, Тира, Сидона, Сирије и с друге стране Јордана. Повели су са собом оне који су патили од разних болести и неке који су били опседнути демонима. Исус их је све излечио. Затим је сео и почео да их поучава. Објаснио је шта морамо да радимо да бисмо били Божји пријатељи. Морамо схватити да нам је Јехова потребан у животу и морамо научити да га волимо. Али не можемо волети Бога ако не волимо људе. Морамо бити добри и поштени према свима, чак и према нашим непријатељима.

Исус је рекао: „Није довољно да волите само своје пријатеље. Морате волети и своје непријатеље и од срца опраштати другима. Ако је неко љут на тебе, одмах иди код њега и извини му се. Према другима се понашај онако како би хтео да се они понашају према теби.“

Исус је дао добре савете и што се тиче новца. Он је рекао: „Много је боље бити Јеховин пријатељ него имати много новца. Лопови нам могу украсти новац, али нам нико не може украсти пријатељство с Јеховом. Не треба да бринемо шта ћемо јести, шта ћемо пити или шта ћемо обући. Погледајмо птице. Бог се брине да увек имају шта да једу. Тиме што се бринемо не можемо себи продужити живот ни за један једини дан. Никада немојмо заборавити да Јехова зна шта нам треба.“

Народ никада није чуо да је неко говорио као Исус. Верске вође их нису тако поучавале. Зашто је Исус био тако добар учитељ? Зато што је говорио онако како га је Јехова поучио.

Све што су фарисеји радили, радили су да би задивили људе. Ако су хтели да ураде нешто племенито, онда су то чинили тако да привуку пажњу других. Молили су се на јавним местима да би сви могли да их виде. Напамет су учили дуге молитве и понављали их у синагогама и на улицама где су други могли да их чују. Зато су људи били изненађени када им је Исус рекао: „Немојте се молити као фарисеји. Они мисле да ће се Богу свидети што користе много речи, али то није тачно. Молитва је поверљив разговор између вас и Јехове. Немојте стално да понављате једно те исто. Јехова жели да му кажете како се стварно осећате.

„Овако се молите: ’Оче наш, који си на небесима, нека се свети твоје име. Нека дође твоје Краљевство. Нека буде твоја воља, како на небу тако и на земљи.‘“ Исус им је још рекао да треба да се моле да сваког дана имају шта да једу, затим да им буду опроштени греси, као и за било шта друго што им треба.

Још им је рекао: „Стално се молите. Тражите од свог оца Јехове оно што је добро. Сваки родитељ жели да свом детету да оно што је добро. Ако вам син тражи хлеб, зар ћете му дати камен? Ако вам тражи рибу, зар ћете му дати змију?“

А онда је то овако објаснио: „Као што човек својој деци даје добре ствари, тако ће и Јехова вама дати свети дух. Све што треба јесте да га за то замолите.“ Да ли и ти тако радиш? За шта се ти молиш?

Непосредно пре Пасхе 32. н. е., апостоли су се вратили код Исуса након што су проповедали по градовима и селима. Пошто су били уморни, Исус их је позвао да чамцем оду до Витсаиде, где су могли мало да се одморе. Али када се чамац приближио обали, Исус је видео да их чекају хиљаде људи. Иако је желео да буде насамо са својим апостолима, био је љубазан према свим тим људима. Пре него што је почео да их поучава, излечио је оне који су били болесни. Читав дан им је говорио о Божјем Краљевству. Кад се спустило вече, апостоли су му пришли и рекли: „Народ је сигурно гладан. Нека иду да купе себи нешто за јело.“

На то им је Исус рекао: „Не морају да иду. Ви им дајте да овде нешто једу.“ Апостоли су га упитали: „Хоћеш ли да ми одемо и да им купимо хлеб?“ Један од апостола који се звао Филип још је рекао: „Чак и ако бисмо имали много новца, не бисмо могли да купимо довољно хране за све.“

Исус их је упитао: „Шта имамо од хране?“ Андрија му је одговорио: „Имамо пет хлебова и две мале рибе, а то сигурно није довољно.“ Тада је Исус рекао: „Донесите ми тај хлеб и те рибе.“ Рекао је људима да седну на траву у групама од по 50 и 100. Узео је хлебове и рибу, погледао у небо и помолио се. А онда је ту храну дао апостолима, који су је делили народу. Пет хиљада мушкараца и још много жена и деце јели су док се нису наситили. Апостоли су после тога сакупили 12 пуних корпи хране која је остала, тако да се ништа није бацило. То је стварно било велико чудо!

Народ је био одушевљен оним што се десило и хтео је да Исуса постави за краља. Али он је знао да још није дошло време које је Јехова одредио да постане краљ. Зато је рекао народу да се разиђе, а апостолима да иду на другу страну Галилејског мора. Они су ушли у чамац, а Исус је сам отишао на гору. Зашто? Зато што је желео да се моли свом Оцу. Колико год да је био заузет, увек је налазио времена за молитву.

Исус не само што је имао моћ да лечи болесне и да ускрсава мртве, већ је могао и да утиче на ветар и кишу. Када је завршио са молитвом, видео је да се на Галилејском мору подигла олуја. Његови апостоли су били у чамцу који је једва одолевао јаком ветру. Тада је сишао с горе и почео да хода по води према чамцу. Апостоли су се много уплашили кад су видели да им се неко приближава ходајући по води. Зато их је умирио: „Ја сам. Не бојте се.“

Петар му се обратио: „Господе, ако си то стварно ти, позови ме да дођем к теби.“ Тада га је Исус позвао. Тако је Петар усред олује изашао из чамца и почео да хода по води према Исусу. Али док му се приближавао, погледао је око себе и када је схватио колико је олуја јака, уплашио се. Осетивши да тоне, узвикнуо је: „Господе, спаси ме!“ Исус га је ухватио за руку и рекао: „Зашто си посумњао? Где ти је вера?“

Олуја је престала истог часа када су Исус и Петар ушли у чамац. Можеш ли да замислиш како су се апостоли осећали? Рекли су Исусу: „Ти си заиста Божји Син.“

Али ово није била једина ситуација у којој је Исус утицао на временске прилике. Када су једном Исус и апостоли пловили на другу страну Галилејског мора, Исус је заспао у чамцу. Док је он спавао, подигла се велика олуја. Таласи су се разбијали о чамац и он се напунио водом. Апостоли су пробудили Исуса вичући: „Учитељу, помози нам. Изгинућемо!“ Исус је устао и запретио мору: „Умири се!“ Ветар је истог часа престао да дува и море се смирило. Тада је упитао апостоле: „Где вам је вера?“ А они су један другом у чуду говорили: „Чак га и ветар и море слушају.“ Апостоли су схватили да немају чега да се плаше ако се потпуно уздају у Исуса.

Фарисеји су мрзели Исуса и тражили су неки разлог да га ухапсе. Говорили су да он не сме да лечи на сабат. Али баш једног сабата, Исус је видео човека слепог од рођења како проси на улици. Рекао је својим ученицима: „Сада ћете видети како ће Божја сила помоћи овом човеку.“ Исус је пљунуо на земљу и од пљувачке направио блато које је ставио том човеку на очи. Затим му је рекао: „Иди и умиј се на језерцету Силоаму.“ Чим је то учинио, прогледао је.

Људи су били запрепашћени. Питали су: „Да ли је ово онај исти човек који је седео и просио или само личи на њега?“ А он им је на то одговорио: „Ја сам тај који је од рођења био слеп!“ Људи су га питали: „Како то да си прогледао?“ А када им је испричао шта му се десило, одвели су га код фарисеја.

Човек је објаснио фарисејима да је прогледао када му је Исус ставио блато на очи и рекао му да се умије у језерцету. Они су на то рекли: „Ако Исус лечи на сабат, та његова моћ није од Бога.“ Али други су говорили: „Да његова моћ није од Бога, не би ни могао да лечи.“

Фарисеји су позвали родитеље тог човека и питали их: „Како то да је ваш син прогледао?“ Они су се уплашили јер су фарисеји претили да ће избацити из синагоге свакога ко верује у Исуса. Зато су рекли: „Не знамо. Питајте њега.“ Фарисеји су наставили да испитују тог човека све док им није рекао: „Све сам вам лепо испричао. Зашто ме још испитујете?“ Фарисеји су се много разбеснели и отерали га.

Исус је потражио тог човека и кад га је нашао упитао га је: „Верујеш ли у Месију?“ Он је одговорио: „Веровао бих када бих знао ко је то.“ Исус му је тада рекао: „Ја сам Месија.“ То је стварно било лепо од Исуса. Не само што је излечио човека већ му је и помогао да стекне веру.

Исус је имао троје веома блиских пријатеља који су живели у Витанији. То су били Лазар и његове две сестре, Марија и Марта. Једног дана, док је Исус био у једном месту с друге стране Јордана, Марија и Марта су му поручиле да се Лазар много разболео и да одмах дође код њих. Али Исус није одмах отишао већ је остао у том месту још два дана. У међувремену је Лазар умро. Исус је онда рекао својим ученицима: „Хајдемо у Витанију. Лазар спава и идем да га пробудим.“ Апостоли су му на то рекли: „Сан ће му помоћи да оздрави.“ Тада им је Исус отворено рекао да је Лазар умро.

Четири дана након што је Лазар умро, Исус је стигао у Витанију. Многи су дошли да утеше Марту и Марију. Када је Марта чула да Исус долази, пожурила му је у сусрет. Рекла му је: „Господе, да си био овде мој брат не би умро.“ Он јој је рекао: „Твој брат ће оживети. Верујеш ли у то Марта?“ Одговорила му је: „Верујем да ће једног дана ускрснути.“ А он јој је рекао: „Ја сам ускрсење и живот.“

Онда је Марта отишла код Марије и јавила јој да је Исус стигао. Марија је пожурила да га види, а за њом су кренули и сви ти људи који су се окупили. Пала је пред његове ноге и није престајала да плаче. Кроз сузе му је рекла: „Господе, да си ти био овде наш брат би још увек био жив!“ Кад је Исус видео колико је тужна и сам је заплакао. Други су га видели како плаче, па су рекли: „Колико је само волео Лазара.“ Али неки су се питали зашто није дошао раније да помогне свом пријатељу. Шта је Исус затим урадио?

Отишао је до гроба. То је у ствари била пећина на чијем је улазу био велики камен. Заповедио је људима да склоне тај камен. А Марта је рекла: „Прошло је већ четири дана и сигурно заудара.“ Људи су ипак склонили камен, а Исус се помолио: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Знам да ме увек чујеш, али ово наглас говорим да би ови људи знали да си ме ти послао.“ Затим је повикао на сав глас: „Лазаре, изађи!“ А онда се десило нешто невероватно: Лазар је изашао из гроба, обавијен ланеним платном. Исус је рекао: „Скините то с њега.“

Многи који су то видели поверовали су у Исуса. Али неки су брже-боље отишли код фарисеја и испричали им шта се десило. Од тада су фарисеји хтели да убију и Лазара и Исуса. Један од дванаесторице апостола, Јуда Искариотски, кришом је отишао код фарисеја и питао их шта ће му дати ако им помогне да ухвате Исуса. Обећали су му 30 сребрника и он је почео да вреба прилику да изда Исуса.

Јевреји су сваке године славили Пасху 14. дана месеца нисана. Тај празник их је подсећао на то како их је Јехова ослободио из египатског ропства и довео у Обећану земљу. Године 33. н. е., Исус и његови апостоли су прославили Пасху у једној соби у Јерусалиму. На крају вечере, Исус им је рекао: „Један од вас ће ме издати.“ Они су се запрепастили и упитали га: „Ко ће те издати?“ Исус им је одговорио: „Онај коме дам овај хлеб.“ Затим је парче хлеба дао Јуди Искариотском. Јуда је одмах устао и отишао.

Исус се затим помолио, изломио хлеб на комаде и дао га апостолима који су остали. Рекао им је: „Узмите и једите овај хлеб. Он представља моје тело које ћу дати за вас.“ Затим је узео вино, помолио се и дао га апостолима. Рекао им је: „Узмите и пијте ово вино. Оно представља моју крв коју ћу пролити да би греси човечанства били опроштени. Дајем вам реч да ћете са мном бити краљеви на небу. Чините ово сваке године у знак сећања на мене.“ Исусови следбеници и даље сваке године славе тај празник. Он се данас зове Спомен-свечаност.

Апостоли су након вечере почели да се препиру око тога ко је од њих бољи и важнији. Али Исус им је рекао: „Међу вама је највећи онај који себе сматра најмање важним.

„Ви сте моји пријатељи. Вама говорим све оно што мој Отац жели да вам кажем. Ускоро ћу отићи код мог Оца на небо. Ви ћете остати овде и други ће знати да сте моји ученици по томе што волите једни друге. Морате волети један другога онако како сам ја волео вас.“

Исус се на крају помолио Јехови и замолио га да заштити све његове ученике. Молио га је да им помогне да лепо сарађују. Молио се и да се посвети Божје име. Затим је са својим апостолима отпевао хвалоспеве Јехови и сви су изашли напоље. Ближило се време да Исус буде ухапшен.

Исус је са својим апостолима прошао долину Кедрон и упутио се ка Маслинској гори. Већ је била прошла поноћ и месец је био пун. Кад су стигли у гетсимански врт, Исус им је рекао: „Останите овде и чекајте ме.“ Онда је отишао мало даље у врт и спустио се на колена. Обузет жалошћу, у молитви је рекао Јехови: „Нека буде онако како ти желиш.“ Тада је Јехова послао једног анђела да охрабри Исуса. Кад се вратио код апостола, затекао их је како спавају. Пробудио их је речима: „Устаните! Сад није време да спавате! Дошао је час да будем предат својим непријатељима.“

Убрзо је стигао Јуда са гомилом људи наоружаних мачевима и моткама. Знао је где би Исус могао да буде јер су често заједно долазили у тај врт. Јуда је рекао војницима да ће им показати ко је Исус. Пришао му је и рекао: „Здраво Учитељу“, и пољубио га. На то му је Исус рекао: „Јудо, зар ме пољупцем издајеш?“

Исус је стао пред све те људе и питао их: „Кога тражите?“ А они су одговорили: „Исуса Назарећанина.“ Када им је рекао да је он тај кога траже, они су се повукли и пали на земљу. Исус их је поново упитао кога траже, а они су опет одговорили да траже Исуса Назарећанина. Исус им је зато поновио: „Рекао сам вам да сам ја тај кога тражите. Пустите ове људе да иду.“

Када је Петар схватио шта се дешава, извукао је мач и одсекао ухо првосвештениковом робу који се звао Малхо. Али Исус му је дотакао ухо и излечио га. Тада је рекао Петру: „Спусти тај мач. Ко се бори мачем, од мача ће и погинути.“ Војници су ухватили Исуса и везали му руке, а апостоли су се разбежали. Одвели су га код свештеничког поглавара Ане. Он га је испитивао, а затим га послао у кућу првосвештеника Кајафе. Али шта се десило са апостолима?

Док је Исус био са својим апостолима у соби у којој су прослављали Пасху, рекао им је да ће га те ноћи сви они напустити. Петар је на то одговорио: „Ја нећу! Чак и ако те сви други напусте, ја те никада нећу напустити.“ Али Исус му је рекао: „Пре него што петао запева, три пута ћеш рећи да ме не познајеш.“

Када су војници одвели Исуса у Кајафину кућу, већина апостола је већ побегла. Али двојица су ипак кренула са свим тим људима. Један од њих је био Петар. Ушао је у двориште Кајафине куће и грејао се поред ватре. Када му је светлост ватре обасјала лице, једна слушкиња га је препознала и рекла: „Видела сам да си и ти био са Исусом!“

Петар јој је рекао: „Не, нисам! Не знам о чему говориш!“, и пошао је према капији. Али онда га је угледала једна друга слушкиња, па је рекла људима који су се ту окупили: „Овај човек је био са Исусом!“ Петар се бранио: „Ја уопште не познајем Исуса!“ Тада је један човек узвикнуо: „И ти си један од њих! По нагласку видим да си из Галилеје, као и Исус.“ Али Петар се заклео, рекавши: „Не познајем тог човека!“

У том тренутку петао је запевао. Петар је видео како се Исус окренуо и погледао га. Тада се сетио шта му је Исус рекао, изашао је из дворишта и горко заплакао.

У међувремену су се у Кајафиној кући окупиле судије које су чиниле Синедрион, то јест јеврејски врховни суд. Они су већ били одлучили да убију Исуса, само су сада тражили разлог за то. Али нису могли да нађу ништа за шта би га окривили. На крају је Кајафа директно питао Исуса: „Јеси ли ти Син Божји?“ Исус му је одговорио: „Јесам.“ Кајафа је на то рекао: „Не требају нам други докази. Он вређа Бога!“ Друге судије су се сложиле с тим и осудиле га на смрт. Тада су шамарали Исуса, пљували му у лице, ударали га с леђа и говорили: „Ако си пророк, реци нам ко те је ударио!“

Кад је свануло, одвели су га у дворану Синедриона и поново га питали: „Јеси ли ти Син Божји?“ Исус је одговорио: „Ви кажете да јесам.“ Они су сматрали да тим речима вређа Бога и прогласили су га кривим. Затим су га одвели код римског намесника Понтија Пилата. Хајде да видимо шта се затим догодило.

Свештенички поглавари су одвели Исуса у палату намесника Пилата. Он их је упитао: „За шта оптужујете овог човека?“ Одговорили су му: „Он тврди да је краљ!“ На то је Пилат упитао Исуса: „Јеси ли ти јудејски краљ?“ А он му је одговорио: „Моје Краљевство није део овог света.“

Тада је Пилат послао Исуса код Ирода, који је владао Галилејом, да види хоће ли можда он наћи нешто за шта би га могао оптужити. Али Ирод ништа није нашао и зато је наредио да га врате код Пилата. Тада се Пилат обратио народу и рекао: „Ни Ирод ни ја нисмо нашли ништа против овог човека и зато ћу га пустити на слободу.“ Народ је повикао: „Убиј га! Убиј га!“ Војници су бичевали Исуса, пљували га и ударали. Ставили су му венац од трња на главу и ругали му се, говорећи: „Здраво, јудејски краљу.“ Пилат је поново рекао народу да Исус није ни за шта крив. Али они су викали: „На стуб с њим!“ Зато је Пилат наредио да га погубе.

Војници су одвели Исуса на место које се звало Голгота и ексерима су га прибили на стуб који су затим подигли. Исус се у том тренутку помолио: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде.“ Народ се ругао Исусу, говорећи: „Ако си Божји Син, сиђи са стуба! Спаси сада себе.“

Један од злочинаца који је био на стубу поред њега рекао му је: „Сети ме се када дођеш у своје Краљевство.“ Исус му је обећао: „Бићеш са мном у рају.“ После подне је целу земљу обавила тама која је трајала три сата. Неки од Исусових ученика, међу којима је била и Исусова мајка Марија, стајали су у близини. Исус је рекао Јовану да се брине о Марији као да му је рођена мајка.

Када је дошло време да умре, Исус је рекао: „Готово је!“ Спустио је главу и издахнуо. У том тренутку земља се јако затресла. У храму се тешка завеса која је раздвајала Светињу од Светиње над светињама поцепала на два дела. Војни заповедник који је стајао наспрам Исуса рекао је: „Ово је стварно био Божји Син.“

Када је Исус умро, један богат човек који се звао Јосиф замолио је Пилата да му дозволи да скине Исусово тело са стуба. Затим је Јосиф умотао Исусово тело у ланено платно са мирисним биљем и положио га у нов гроб. На улаз у гроб поставио је тежак камен. Свештенички поглавари су рекли Пилату: „Плашимо се да ће неки Исусови ученици украсти његово тело и после рећи да је ускрснуо.“ Зато им је Пилат рекао: „Запечатите гроб и поставите стражу.“

Три дана касније, рано ујутру, неке жене су отишле до гроба и виделе да је камен склоњен. Завириле су унутра и виделе једног анђела који им је рекао: „Не бојте се. Исус је ускрснуо. Идите и реците његовим ученицима да ће га наћи у Галилеји.“

Марија Магдалена је пожурила да нађе Петра и Јована. Рекла им је да је неко узео Исусово тело. Тада су Петар и Јован отрчали до гроба и када су видели да је празан, вратили су се кући.

Када је Марија поново дошла до гроба, унутра је видела два анђела и рекла им: „Не знам где су однели мог Господа.“ А онда је угледала једног човека и помисливши да је баштован, рекла му је: „Господине, молим вас реците ми где сте га однели.“ Али када је изговорио њено име, схватила је да је то Исус. Узвикнула је: „Учитељу“, и чврсто га загрлила. Исус јој је рекао: „Иди и реци мојој браћи да си ме видела.“ Она је одмах отрчала, пронашла ученике и рекла им да је видела Исуса.

Нешто касније тог истог дана, двојица ученика су из Јерусалима ишла за Емаус. Један човек им се придружио и питао их о чему разговарају. Они су му одговорили: „Зар нисте чули? Пре три дана свештенички поглавари су убили Исуса, а сада неке жене кажу да је оживео!“ Тада их је тај човек упитао: „Зар не верујете пророцима? Они су рекли да ће Христ умрети и затим оживети.“ Онда је наставио да им објашњава стихове из Светих списа. Кад су стигли до Емауса, ученици су га позвали да остане с њима. Када се за вечером помолио и изломио хлеб, схватили су да је то Исус. А онда је нестао пред њиховим очима.

Та двојица ученика су пожурила назад у Јерусалим до куће у којој су се окупили апостоли и испричали им шта се догодило. Док су били у тој кући, Исус се појавио пред свима њима. У првом моменту нису могли да верују да је то он. А онда им је рекао: „Погледајте моје руке и додирните ме. Написано је да ће Христ устати из мртвих.“

Неко време након што се Исус појавио апостолима, Петар је одлучио да оде на Галилејско море да лови рибу. Тома, Јаков, Јован и још неки ученици кренули су с њим. Целу ноћ су провели на мору али ништа нису уловили.

Рано ујутру видели су како један човек стоји на обали. Довикнуо им је: „Јесте ли нешто уловили?“ Кад су му одговорили да нису, рекао им је: „Баците мрежу с десне стране чамца.“ Кад су то урадили, у мрежу се ухватило толико риба да нису могли да је извуку. Јован је у том тренутку схватио да је тај човек Исус и рекао је: „То је Господ!“ Петар је одмах скочио у воду и отпливао до обале. Други ученици су дошли чамцем.

Кад су стигли на обалу, видели су како Исус пече хлеб и рибу на жару. Рекао им је да донесу још мало рибе коју су уловили. Затим их је позвао да доручкују.

Кад су завршили с доручком, Исус је упитао Петра: „Да ли ме волиш више него што волиш да ловиш рибу?“ Петар му је одговорио: „Да, Господе, знаш да више волим тебе.“ Исус је рекао: „Онда храни моје јагањце.“ Исус га је опет упитао: „Волиш ли ме Петре?“ Одговорио му је: „Господе, знаш да те волим.“ На то је Исус рекао: „Паси моје овчице.“ Исус га је по трећи пут питао исто. Петар се ражалостио и рекао му: „Господе, ти све знаш. Добро знаш да те волим.“ Исус му је рекао: „Храни моје овчице.“ А затим је додао: „Пођи за мном.“

Исус се у Галилеји сусрео са својим следбеницима. Дао им је једну веома важну заповест: „Идите и стварајте ученике од људи из свих земаља. Научите их ономе што сам ја вас научио и крстите их.“ Затим им је обећао: „Не заборавите да ћу ја увек бити с вама.“

Исус се од свог ускрсења наредних 40 дана појављивао стотинама својих ученика у Галилеји и Јерусалиму. Говорио им је о важним стварима и чинио је многа чуда. Затим се на Маслинској гори последњи пут састао са својим апостолима.

Једном ранијом приликом рекао им је: „Останите у Јерусалиму и чекајте оно што вам је Отац обећао.“ Али они нису схватили шта је то значило. Зато су га питали: „Да ли ћеш сада постати краљ Израела?“ Он им је одговорио: „Још није дошло време које је Јехова одредио да постанем краљ. Ускоро ће вам свети дух дати снагу и бићете моји сведоци. Проповедајте у Јерусалиму, Јудеји, Самарији и све до далеких земаља.“

Тада је Исус отишао на небо и облак га је заклонио од њихових погледа. Гледали су у небо, али га више нису видели.

Ученици су сишли с Маслинске горе и отишли у Јерусалим. Редовно су се састајали у једној соби и молили се. Чекали су да им Исус да упутства шта треба даље да раде.