3, 4. (а) Шта је Бог заповедио Адаму и Еви? (б) Колико је било важно да њих двоје послушају ту заповест?

³ Премда су Адам и Ева имали могућност да вечно живе, ипак нису били бесмртни. Да би уопште били живи, морали су да дишу, да спавају и да узимају храну и пиће. И што је још важније, њихов живот је зависио од онога од кога су га добили, то јест од Јехове (Пон. зак. 8:3). Могли су живети и уживати у животу само под условом да прихвате Јеховино вођство. Јехова је то јасно ставио до знања Адаму још пре него што је створио Еву. Како? „Јехова Бог [је] дао човеку ову заповест: ’Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети‘“ (Пост. 2:16, 17).

⁴ ’Дрво спознања добра и зла‘ је представљало Божје право да одређује шта је добро, а шта зло. Наравно, Адам је већ имао осећај за то шта је добро, а шта зло јер је био створен по Божјем обличју и имао је савест. То дрво је Адама и Еву подсећало на чињеницу да им је увек потребно Јеховино вођство. Узимање плода са тог дрвета значило би да желе независност, што би имало страшне последице како за њих тако и за њихово потомство. Божја заповест и казна за непослушност наглашавали су тежину таквог поступка.

⁷ Бог је Адаму рекао: „Оног дана када будеш јео с њега [дрвета спознања добра и зла], сигурно ћеш умрети.“ Можда је Адам мислио да се ради о дану који траје 24 сата и да ће умрети пре него што сунце зађе. Међутим, Јехова им се обратио „за време дневног поветарца“ (Пост. 3:8). Као праведни Судија, он је најпре саслушао шта су они имали да кажу (Пост. 3:9-13). Затим је изрекао пресуду (Пост. 3:14-19). Да их је погубио на лицу места, његова намера с њима и њиховим потомством не би се остварила (Ис. 55:11). Премда су се последице греха одмах појавиле, он је дозволио Адаму и Еви да рађају децу која би могла имати бољу будућност. Дакле, с Јеховиног становишта, Адам и Ева су умрли оног дана када су сагрешили, а пошто је код Јехове ’један дан као хиљаду година‘ они су заправо и умрли у том дану (2. Петр. 3:8).