БОГ је посматрао планету Земљу. Припремио ју је да буде пребивалиште људи. Видео је да је све што је створио било добро. Заправо, када је посао био готов, он је изјавио да је све веома „добро“ (Постање 1:12, 18, 21, 25, 31). Међутим, пре него што је дошао до тог закључка да је све беспрекорно, Бог је споменуо да нешто „није добро“. Наравно, Бог није створио нешто што није било савршено. У питању је било само то што још није завршио са стварањем. „Није добро да је човек сам“, рекао је Јехова. „Начинићу му помоћника њему слична“ (Постање 2:18).

Човеку је био потребан ’помоћник‘. Сада је добио једног који је био баш одговарајући. Ева је савршено одговарала као Адамова допуна — допуна у бризи око њиховог врта и животиња, у стварању деце и као особа која му је пружала интелектуални подстицај и подршку као истински сапутник (Постање 1:26-30).