Разоткривање змије

„А један дан дођоше синови Божји да стану пред Јеховом, а међу њих дође и Сотона“ (ЈОВ 1:6).

1. а) Одакле потиче име Сотона, и које значење има? б) Колико пута се појављује реч „сотона“ у Библији, и за која питања то даје повод?

ОДАКЛЕ потиче име Сотона? Шта значи? Оно је у Библији састављено из три хебрејска слова, ש (син), ט (тет) и נ (нун). Са додатим одговарајућим самогласницима она чине реч „сотона“; према научнику Едварду Лангтону, то је „изведено из корена речи која значи ,пружање отпора’ или ,бити противник, односно као такав поступати’“. (Упореди 1. Петрова 5:8.) Име Сотона појављује се у Библији преко 50 пута, у Хебрејским списима 18 пута и то само у књигама 1. Дневника, Јова и Захарије. То нам даје повод за питања: Када је човек постао свестан Сотонине побуне и активности? Када је Сотона као такав први пут јасно означен у Хебрејским списима?

2. На које питање није било одмах одговорено после побуне Адама и Еве?

² Библија објашњава једноставним али значајним речима, како су се побуна и грех на Земљи уселили у рајски врт на Блиском истоку. (Види 1. Мојсијева, 2. и 3. поглавље.) Онај што је Адама и Еву навео на непослушност означава се само са змија, и нема никаквих индиција шта је или ко је била та интелигентна сила, која је позајмила свој глас змији. У сваком случају Адам је имао много времена да размисли о догађајима који су довели до тога да буде истеран из рајског врта (1. Мојсијева 3:17, 18, 23; 5:5).

3. Како је Адам згрешио, иако није био преварен, и шта је то значило за човечанство?

³ Сигурно му је било јасно да животиње немају способност говора као људи. Такође је знао да Бог са њим никада није говорио преко животиње пре него што је Ева била наведена на непослушност. Дакле, ко је позвао његову жену да буде непослушна Богу? Павле је рекао да је она, а не Адам, била потпуно преварена (1. Мојсијева 3:11-13, 17; 1. Тимотеју 2:14). Можда је Адам спознао да је невидљиво створење понудило алтернативу за послушност према Богу. Иако змија није директно говорила са њим, одлучио се да се прикључи својој жени у непослушности. Адамов намеран, свестан акт непослушности је разорио његову савршену мустру живота, проузроковао ману греха и одвео га до већ изречене пресуде на смрт. И тако је Сотона, који је употребио змију, постао први убица (Јован 8:44; Римљанима 5:12, 14).

4, 5. а) Која пророчанска пресуда је донесена за змију? б) Коју загонетку садржи то пророчанство?

⁴ Побуна у Едену је дала повода Богу за пророчанску пресуду. Та пресуда је укључивала „свету тајну“ која ће тек хиљаде година касније да буде потпуно демаскирана. Бог је рекао змији: „И ја ћу ставити непријатељство између тебе и жене и између семена твојега и семена њеног. Оно ће ти главу згњечити, а ти ћеш му згњечити пету“ (Ефесцима 5:32; 1. Мојсијева 3:15, НС).

⁵ Ово важно пророчанство садржи више загонетки. Ко је стварно мишљен са „женом“? Да ли је то била Ева или се радило о симболичној жени већег значаја од Еве? Сем тога, шта је мишљено са ,семеном жене’ и ,семеном змије’? И ко је у ствари била змија, чије ће семе да живи у непријатељству са семеном жене? Као што ћемо о томе још говорити, Јехова је очигледно одлучио да на ова питања буде потпуно и сасвим одговорено тек у одређено време. (Упореди Данило 12:4 и Колошанима 1:25, 26.)

Даљњи докази за побуну на небу

6. Који знакови за побуну на небу су откривени непосредно пре потопа?

⁶ У току библијске историје, и то непосредно пре потопа, око 1 500 година после човечјег греха, били су откривени даљњи знакови побуне у надљудском подручју. Из библијског извештаја сазнајемо „да су синови правога Бога почели мотрити људске кћери и да су запазили како оне добро изгледају; и тада узеше себи жене, наиме, све које су изабрали“. Бастардно потомство, произашло из тог неприродног односа, били су „нефилими“; „то бијаху силни људи, од старине на гласу“ (1. Мојсијева 6:1-4; упореди Јов 1:6, што се тиче идентитета „синова правога Бога“). Око 2400 година касније, Јуда је у кратком коментару за тадашње догађаје изјавио, написавши: „Анђеле, ... који су напустили своја права боравишта, чува он у вечним оковима под дубоком тамом за суд великога дана“ (Јуда 6, НС; 2. Петрова 2:4, 5).

7. Шта недостаје у многим историјским књигама Библије упркос злобе човечанства?

⁷ У оно време пре потопа „човеково неваљалство на Земљи је било изузетно велико и свако нагињање мисли у његовом срцу увек само зло“. Па ипак, у инспирисаној библијској књизи 1. Мојсијевој, Сотона није изричито означен као покретачка снага за побуну анђела и за човечју порочност (1. Мојсијева 6:5). И стварно, у свој историји народа Израела и Јуде, који су се стално истицали идолопоклоничком службом и падањем у криво обожавање, у инспирисаним библијским књигама Судије, Самуила и Царевима, Сотона никада није био означен да је невидљиво вршио утицај иза тих промашаја — мада је он по властитој изјави ,проходио и обилазио земљу’ (Јов 1:7; 2:2).

8. Да ли је Јов био свестан коју улогу је играо Сотона у вези његових патњи? Како то знамо?

⁸ Чак ако би осматрали значајан извештај о Јову и његовим искушењима, можемо закључити да Јов своја искушења никада није приписивао противнику, Сотони. Очигледно није био свестан да је исход његовог понашања био предмет спорног питања (Јов 1:6-12). Јову није било познато да је Сотона, који је пред Јеховом изазвао сумњу у његову непорочност, био одговоран за његову несрећу. Кад му је његова жена изрекла укор: „Зар си још постојан у непорочности? Прокуни Бога и умри!“, он је једноставно одговорио: „Кад од Бога примамо добро, зар да онда и зло не примамо?“ Пошто он у ствари није знао ко проузрокује његове кушње, очигледно их је приписао Богу и зато једноставно веровао да мора да их прихвати. Према томе Јовова верност је била постављена на врло велику кушњу (Јов 1:21; 2:9, 10, СТ).

9. Шта би могли да се питамо у вези Мојсија?

⁹ Ипак сада се поставља питање: Зашто Мојсије, који је као што сматрамо написао књигу Јова и тако знао да је Сотона обилазио Земљу, није именом назвао овога ни у једној књизи Пентатеуха, које такође од њега потичу? Да, зашто се Сотона уопште тако ретко спомиње у Хебрејским списима?a

Зашто се Сотона тако ретко спомиње?

10. Зашто се Сотона само ретко спомиње у Хебрејским списима?

¹⁰ Истина, Јехова је најавио од демона инспирисане активности, али је у својој мудрости очигледно имао добре разлоге да Сотона, његов противник буде само ретко споменут у Хебрејским списима (3. Мојсијева 17:7; 5. Мојсијева 18:10-13; 32:16, 17; 2. Дневника 11:15). Мада су хебрејски писци морали да имају одређено знање о Сотони и његовим бунтовничким поступцима на небу, били су инспирисани да запишу и разоткрију само грехе Божјег народа и околних народа и да дотичне опомену због њихове злобе (2. Мојсијева 20:1-17; 5. Мојсијева 18:9-13). Сотонино име ретко је поменуто.

11, 12. Одакле знамо да су хебрејски писци Библије знали за Сотону и његов утицај?

¹¹ С обзиром на догађаје у Едену, понижавање „синова правога Бога“ и извештај у књизи Јова, инспирисани хебрејски библијски писци су апсолутно знали о злом, надљудском утицају Сотоне. Пророк Захарија, који је своју књигу писао крајем шестог века пре н.е. је видео у визији „Исуса, поглавара свештеничког, ... и Сотону који му стајаше с десне стране, да га пре (оптужи). А Јеховин анђео рече Сотони: Јехова да те укори, Сотоно, Јехова да те укори“ (Захарија 3:1. 2). И преписивач Јездра, који је у петом веку пре н.е. записао историју Израела и Јуде, известио је: „Али уста Сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља“ (1. Дневника 21:1).

¹² Према томе свети дух је у време Захарије још јасније у Писму означио Сотонину улогу. Али морало је да прође још пет векова па да ово зло створење буде потпуно раскринкано у Божјој речи. Шта би, по библијској основи, могао да буде разлог за тај временски ток потпуног откривања Сотоне?

Кључ загонетке

13-15. а) Које основне истине су кључ за одговор на питање, зашто се Сотона само веома ретко спомиње у Хебрејским списима? б) Како је Сотона Исусовим доласком потпуно изашао у јавност?

¹³ Хришћанин који верује Божјој речи, не сматра критику Библије за кључ на ово и претходно постављена питања, јер је по њој Библија само литерарно мајсторско дело, као производ људског духа. Кључ се открива у две основне библијске истине. Прву је овако описао краљ Соломун: „Стаза праведника је као блистава светлост, која је све светлија до пуног дана“ (Приче Соломунове 4:18, НС; упореди Данило 12:4; 2. Петрова 1:19-21). Истина се у Божјој речи постепено открива у Божје одређено време, одговарајуће потребама и способностима његових слугу да је прихвате (Јован 16:12, 13; упореди 6:48-69).

¹⁴ Друга основна истина је садржана у следећим речима које је апостол Павле написао хришћанском ученику Тимотеју: „Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно за поучавање, ... да би човек Божји био потпуно способан, сасвим опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17, НС). Божји син, Исус је требао да разоткрије Сотону, што би онда било записано у Библији, за духовно опремање хришћанске скупштине, да се супротстави Сотони и да подупре Јеховин суверенитет (Јован 12:28-31; 14:30).

¹⁵ Према тим основним истинама загонетка из 1. Мојсијеве 3:15 је мало по мало била решена. Под вођством светог духа, Божје делујуће силе, Хебрејски списи су бацили зрачак светлости на долазећег Месију или семе (Исаија 9:6, 7; 53:1-12). Паралелно томе примили су блеске светлости који осветљавају улогу Сотоне као Божјег противника и непријатеља човечанства. Али Исусовим доласком Сотона је сасвим изашао у јавност када је предузео отворене, директне нападе на обећано семе, Исуса Христа. Кад су догађаји у првом веку хришћанског доба добили свој ток, улога „жене“, Јеховине духовне организације на небу, и улога семена, Исуса Христа, била је разјашњена у Хришћанским грчким списима. Истовремено је улога Сотоне, „празмије“, још више откривена (Откривење 12:1-9; Матеј 4:1-11; Галатима 3:16; 4:26).

Откривена света тајна

16, 17. Шта је обухватала света „тајна Христова“?

¹⁶ Апостол Павле је опширно писао о светој „тајни Христовој“ (Ефесцима 3:2-4; Римљанима 11:25; 16:25). Ова света тајна је била у вези са истинитим „семеном“, које је коначно требало да згњечи празмију, Сотону, ђавола (Откривење 20:1-3, 10). То се делимично састојало у томе да је Исус први и примарни члан оног „семена“, којем би се сем тога прикључили „сувладари“, прво од Јевреја и касније од Самарјана и пагана, при чему би се број тога „семена“ употпунио (Римљанима 8:17; Галатима 3:16, 19, 26-29; Откривење 7:4; 14:1).

¹⁷ Павле је изјавио: „У другим генерацијама ова тајна није била откривена људским синовима као што је сада својим светим апостолима и пророцима преко духа откривена“. И шта је била та тајна? „Да људи из народа буду сунаследници и припадници истог тела, као и заједничари обећања са Исусом Христом кроз добру вест“ (Ефесцима 3:5, 6, НС; Колошанима 1:25-27).

18. а) Како је Павле показао да је било потребно време да се открије значење „свете тајне“? б) Како се ово разоткривање одразило на разумевање у вези „празмије“?

¹⁸ Павле је био дирнут, да је од свих људи баш он био употребљен, ,да многобошцима као радосну вест објави неистраживо богатство Христово, и да свима расветли у чему се састоји тајна која је од вечности била скривена у Богу, творцу свега’. Колошанима је писао: „Тајну која је била сакривена од постања свијета и нараштаја, а сад се јави светима његовијем.“ Кад је тајна у вези „семена“ коначно откривена, логично је да је уследило и потпуно разоткривање великог противника, „празмије“. Очигледно је Јехова хтео да постави спорно питање у вези Сотоне испред свега другог тек пошто Месија буде дошао. И ко би за то био у бољем положају од семена, самог Исуса Христа, да разоткрије Сотону? (Ефесцима 3:8, 9, др Чарнић; Колошанима 1:26).

Исус открива противника

19. Како је Исус разоткрио противника?

¹⁹ На почетку своје службе Исус је отворено одбио кушача речима: „Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Јехови Богу својему поклањај се и њему јединоме служи“ (Матеј 4:3, 10). Другом приликом је Исус разголитио своје клеветничке религиозне непријатеље, који су хтели да га убију, тако што је њиховог подговарача открио и оптужио као силу која је била иза змије у Едену. Рекао је: „Ви сте од свог оца, ђавола, и жеље свог оца желите да извршите. Он је био крвник људски од почетка и није чврсто стајао у истини, зато што истина није у њему. Кад говори лаж, он говори по свом нахођењу, јер је лажов и отац лажи“ (Јован 8:44, НС).

20. Зашто је Исус могао да открије Сотону?

²⁰ Зашто је Исус могао да буде тако сигуран при оптуживању Сотоне? Одакле га је познавао тако добро? Зато што је на небу живео заједно са Сотоном! Исус, Реч, је познавао Сотону још док се овај није побунио против сувереног Господа Јехове (Јован 1:1-3; Колошанима 1:15, 16). Посматрао је препредени поступак, када је Сотона у Едену употребио змију. Такође је видео какав је подмукли утицај Сотона извршио на братоубицу Кајина (1. Мојсијева 4:3-8; 1. Јованова 3:12). Касније је Исус био присутан у Јеховином небеском двору, ,кад су синови истинитог Бога ушли унутра и кад је Сотона стао усред њих’ (Јов 1:6; 2:1). Исус га је знао сасвим добро и хтео је да га открије онаквог какав и јесте - као лажова, убицу, клеветника и непријатеља Божјег (Приче Соломунове 8:22-31; Јован 8:58).

21. На која питања мора још да се одговори?

²¹ У вези овог моћног непријатеља, који је утицао на човечанство и његову историју, настају нека питања: У којој мери ће Сотона још да буде разголићен у Хришћанским грчким списима? И како можемо да се одупремо његовим лукавим нападима да би сачували нашу хришћанску верност? (Ефесцима 6:11, др Чарнић).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

◼ У вези 1. Мојсијеве 3:15, које загонетке треба да се реше?

◼ Који докази постоје у Хебрејским списима за побуну на небу?

◼ Које две истине нам помажу да разумемо зашто се Сотона ретко спомиње у Хебрејским списима?

◼ Шта има заједничко света „тајна Христова“ са откривањем Сотоне и његове улоге?

[Слике на 9. страни]

Сотонин утицај на човечанство јасно се могао спознати у свету пре потопа

[Слика на 10. страни]

Био је то Сотона — стварна особа — који је у вези Јовове верности изазвао Бога